Књиге чланова
18. 07. 2025.
Хаџи Ђуро Си. Куљанин објавио треће издање књиге „Госпојинска црква у Челебићима“
Новинар, публициста и члан Удружења новинара Србије (УНС) Хаџи Ђуро Си. Куљанин објавио је треће издање историјског романа „Госпојинска црква у Челебићима“. Дело садржи историјске чињенице и истините приче са подручја Коњица на северу Херцеговине.
Главни јунак у роману је Марко Манигода који у Челебићу, за време османлијске владавине, подиже прву цркву на том простору. Овај потез од Турака није прошао некажњено.
„Трагика главног јунака романа је уједно и персонификација трагике једног српског народа на сјеверу Херцеговине. То се обистинило потоњим ратним поводњем у Босни и Херцеговини када у том граду на Неретви готово да више Срба и нема“, пише у књизи.
Професор Миле Рајчевић навео је да је овај роман књига против заборава.
„Зато ће га радо читати свако кога успомене вежу за његов завичај – за слике које никада не блиједе“, мишљења је Рајчевић.
Он је нагласио да је аутор, “вођен љубављу према своме завичају“, приступио писању романа са жељом да се сачува и остави писани траг о селу Челебићи и његовим мештанима.
„Аутор је читаоцима сликовито пружио податке о селу Челебић, као узорку дешавања у Херцеговини, о аутохтоном становништву коњичког краја и његовом трајању кроз историју, временским насељавањима и расељавањима, непрестаним ратовањима за туђе интересе и о етничким чишћењима“, рекао је Рајчевић.
У роману се, каже он, реконструише и историјско-етнолошки анализира Херцеговина, од времена српских сеоба до грађанског рата деведесетих година 20. века.
Професор и књижевни критичар Душан Дуја Ђаковић указао је на сличност између Куљаниновог публицистичког рада и књижевног стваралаштва Иве Андрића.
„Ђуро Си. Куљанин мисли и ствара Андрићевски. Теме, начин писања и изричаја саображени су у времену и менталитету, аналогно, оба тумаче људске судбе кроз неколико вјекова, главни јунаци су метафорине, персонифициране личности – Андрићева ћуприја на Дрини и Ђурина Госпојинска црква. Они симболизују неухватљиву духовну и физичку љепоту, невидљиву опстојаност и краткотрајност људског постојања“, објаснио је он.
Ђурини записи о људима, обичајима, појавама, добру, злу, истакао је Ђаковић, пуни су људских загонетки, мудри, домишљати, танани и чулни.
Публициста Златко Тарле истакао је да овим романом аутор поредио два времена – прошло и садашње.
„Роман је парабола која спаја и пореди два времена између којих је вијек и у коме се много тога догодило, али су људи на само себи својствен начин – остали исти“, рекао је он.
Поредећи два времена, оног тада и овог сада, закључио је Тарле, у роману се истиче опстојност, жилавост и пожртвованост једне мањине којој арматуру даје њена вера, односно – њена Црква.
Додао је да је дело поучна прича из које треба извлачити закључке за свакодневни живот.
Куљанин је рођен у селу Загорица код Коњице. Школовао се у Коњицу, Сарајеву и Београду.
Главни и одговорни уредник је „Правог одговора“, првог часописа на подручју бивше Југославије за избегла, расељена и прогнана лица.
Куљанин је објавио неколико књига о коњичком карју међу којима су „Вјечна почивалишта – Српска гробља на подручју Коњица“ и „Српки презименослов“. Објавио је и књигу историјско-демографске грађе „Од Кулина бана до наших дана“, завичајну монографију „Украдени завичај“ и трокњижје „Завичајност у ријечима“, „Завичајност у узразима“, „Завичајност у пјесмама“.
Године 2021. објавио је књигу за потребе Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије „Колективни центри у Републици Србији, за избегла, прогнана и интерно расељена лица“.
Куљанин се бави и карикатуром, а објављивао је у „Политици“, „Јавности“, „Гласу јавности“ и „Правом одговору“.
Осим УНС-а, члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ради у Београду.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.