Ову информацију су и Миљевићу пренеле колеге из РТС-а.

„Када су видели моју фотографију у портирници питали су о чему је реч, да би људи из обезбеђења имали духовит коментар да сам леп, па зато. Након година сарадње сада сам доведен у ситуацију да будем понижен. Ипак, све ово што се догодило скоро да могу да доживим као комплимент“, навео је он.

Фотографија Миљевића која се налазила у портирници преузета је са сајта УНС-а. Иначе, њоме је илустрована вест да је Миљевић почетком фебруара усмено обавештен да је РТС са њим прекинуо петогодишњу сарадњу.

Ово обавештење је, како је тада рекао Миљевић за УНС, дошло само 20 минута након што је испред канцеларије заменика генералног директора РТС-а Дејана Јовановића хтео да закаже разговор са новом генералном директорком Мањом Грчић.  Иначе, Миљевић се претходно и сам пријавио на конурс за генералног директора РТС-а, али му је кандидатура одбијена јер није испуњавао услове за то.

Након што га је руководилац спикера Мирослав Вујичић усмено обавестио о прекиду сарадње, уследило је обавештење у Вајбер групи „Спикери Радио Београда“ о промени распореда, а на новом распореду није било Миљевића.

Како обавештење није било званично, Миљевић је у суботу, 14. фебруара отишао на посао. 

Најпре је пуштен да уђе у зграду, али су га убрзо припадници обезбеђења, како је тада додао, замолили да се удаљи. 

Након тога послао је имејл руководиоцима, тражећи објашњење, а затим добио писано обавештење да ће сарадња бити прекинута, такође, како каже, без јасног образложења.

Овај долазак на посао се у обавештењу о раскиду уговора наводи као разлог прекида сарадње. Информација о жељи да закаже разговор са Мањом Грчић нема.

Након тог доласка на посао му је поништена, односно, деактивирана пропусница за улазак у РТС.

УНС је путем имејла и СМС поруке питао директорку Радио Београда Зорану Бојичић због чега се у портирници Радио Београда налазила фотографија колеге Бориса Миљевића, имајући у виду да је Миљевићу акредитација поништена. Одговор још нисмо добили.

Борислав Гвозденовић је рођен 29. октобра 1937. у Сирчи код Краљева. Дипломирао је југословенску и светску књижевност на Филозофском факултету у Београду.  

Читав радни век, дужи од четири деценије, провео је у „Политици“ — најпре као сарадник и уредник у Београдској хроници, а потом уредник дописничке мреже и спољнополитичке рубрике.

Био је стални дописник „Политике“ из Кине и Совјетског Савеза од 1985. до 1990. године, а потом Руске федерације од 1991. до 1994 године.

Добитник је годишње „Политикине“ награде (1990), награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе (2007) и „Вукове награде" Културно просветне заједнице Србије за допринос српској култури (2015).

Испраћај за кремацију биће у петак 20. марта у 12.45 часова на Новом гробљу у Београду.

Драган Вукићевић рођен је 25. јуна 1958. године у Иванграду. Завршио је Филолошки факултет у Скопљу.

Вукићевић је годинама био једна од препознатљивих новинарских фигура у Краљеву. Остаће упамћен као уредник листа у периоду када су „Ибарске новости“ деведесетих година имале велики тираж и значајан утицај у локалној јавности.

Широј читалачкој публици био је познат по својој рубрици „Дежурни стубац“, у којој је на духовит, проницљив и храбар начин коментарисао друштвене појаве и свакодневни живот града. Текстови из те рубрике касније су објављени у две његове истоимене књиге. Био је маг пера, човек који је умео са речима, непоколебљив и свој.

Као издавач, покренуо је лист „Краљевски гласник“, а објавио је књигу „Старо Краљево“, посвећену сећању на старијег колегу и доајена краљевачког новинарства Драгољуба Обрадовића Кондиса.

Након што је напустио активно новинарство, Вукићевић је радио као просветни радник, предајући српски језик и књижевност.

Остаће забележено да је у време НАТО агресије на СРЈ, са својом јединицом бранио подручје карауле Кошаре.

Гаго, како су га колеге из милоште звале, оставио је дубок и неизбрисив траг у краљевачком новинарству, нажалост, прерано се придружио „небеској редакцији“. 

Био је члан Удружења новинара Србије од 1988. године.

Добитник је награде „Светозар Марковић“ за једногодишњи рад и остварења 1994. године.

Драган Вукићевић биће сахрањен у среду, 18. марта на Старом гробљу у Краљеву.

У класи 1 победио је Сташа Дудић (Ауто-мото шоу), друга је била Мирјана Мирковић (ТВ Авантура), а трећа Тања Гајовић.

У класи 2 најбржи је био новинар приштинског „Јединства“ Предраг Стевановић. Друго место освојила је Анђела Васиљевић (AutoSrbija.club), а треће Новак Јовановић.

У најјачој, трећој класи, победио је Вова Лучић (Лучић инсерти), испред Владице Шљивића (Plumrace.com) и Владимира Николића (РТС).

У екипној конкуренцији прво место освојила је редакција AutoSrbija.club.

На релију су учествовала 26 новинара из 14 редакција.

Знак за старт дао је Душан Козарев, генерални секретар Министарства спољних послова Србије, некадашњи новинар (члан УНС-а), син прерано преминулог новинара Миленка Козарева.

Био је то почетак априла прошле године у емисији са темом „Kључна питања за нову Владу“. У то време Србија је чекала да после оставке Милоша Вучевића скупштина потврди нову Владу коју ће водити лекар Ђуро Мацут.

Ближио се крај емисије, ушла је у 55. минут, када је Александар Милошевић, новинар „Нове економије“ изговорио да би се надовезао на то што је до тада два пута у емисији помињан „звучни топ“.

„Морам да се надовежем зато што мислим да имам нешто корисно да допринесем. Био сам лично тамо“, почео је новинар.

Kако је његов медиј извештавао са протеста, објаснио је, налазио се тог дана преко пута Студентског културног центра, на месту где је могао да доживи оно о чему су те вечери сведочили грађани и снимци.

„Пред крај 15 минута ћутања, окренуо сам се ка Палати Албанија, да бих фотографисао масу са упаљеним лампионима. Оно што се чуло...ово је лично, из прве руке... језив је, застрашујући звук, који изазива инстинктивну панику код човека“, рекао је Милошевић у емисији РТС-а.

Разни људи, наставио је, имали су различите интерпретације звука.

„Мој доживљај је био као да чујете аутомобил који вам се приближава великом брзином“.

Nemontirani snimak Nove ekonomije nastao desetak sekundi nakon stampeda izazvanog puštanjem zvuka dolazećeg automobila i guranjem ljudi u masi ispred Beograđanke, tokom 15 minuta tišine.
Na snimku se vide uznemireni ljudi i pokušaj smirivanja okupljenih. pic.twitter.com/dKzTxohISf

— NOVA EKONOMIJA (@Nova_ekonomija) March 15, 2025

Описао је да се поред њега у том моменту налазио новинар Зоран Мишић из листа Данас и да се њему чинило као да је чуо звук воза који се приближава.

„Никад нисам тај звук чуо раније. Ово је најприближније што могу да вам објасним. И оно што могу лично да вам кажем је да изазива аутоматску панику“.

Испричао је да је могао да препозна да звук долази из правца Палате Албанија, не и тачно одакле, ка Славији, и да су људи, укључујући и њега, инстинктивно кренули да беже, јер је постојао осећај као да ће нешто да их прегази.

„Једино што је спречило да настане прави стампедо где би људи били изгажени, повређени и не дај Боже погинули је то што је маса имала ту свест, чини ми се, да је очекивала неку врсту провокације увече. И онда је брзо дошла себи. Људи су почели да говоре ’стани, стани... немојте да се газимо’. И зауставили су се“.

У тој емисији емитованој пре нешто мање од годину дана овај новинар је на крају рекао:

„То се догодило. Шта је то било, ја не знам. Али, чињеница је да је власт после тога, као што знамо, прво тврдила да нема тај звучни топ, па је отркивено да је имала звучни топ. То је опозиција открила, да је купљен. Па је рекла ’имамо, али је био запакован’, па се појавила слика да је био на протесту звучни топ, код Народне скупштине. Па су рекли ’да, имамо, али га нисмо користили’. То све изазива сумњу“. 

Није било извештача са протеста, новинара, сниматеља, фоторепортера, који су се те вечери, на данашњи дан, јављали УНС-у да пријаве непријатност и здравствене потешкоће у вези са „звучним топом“.

Јавно сведочење новинара „Нове економије“ на националном јавном сервису остало је новинарки која пише овај текст у сећању као једино.

У припреми извештаја о раду Сталне радне групе за безбедност новинара за прошлу годину УНС је недавно позвао колегу Милошевића.

Испричао нам је да је „Нова економија“ тог дана имала целодневно извештавање преко Икса, некадашњег Твитера, на чему је и он био ангажован, те да је непосредно после догађаја у твиту информисао јавност о томе шта је видео и чуо.

Описао нам је да није био на централном, већ на ивичном делу улице Kраља Милана, код Београђанке, и да се после покајао што је подесио телефон за фотографију, јер би да је снимио видео забележио шта се дешавало када се окренуо према Палати Албанија пред крај минута тишине за погинуле у паду новосадске надстрешнице.

Kолега Милошевић поновио је у разговору за УНС да је чуо звук „аутомобила који се залеће ка њему“. Рекао је да му се чинило као да „чудан звук“ долази одозго и да је помислио да ће га прегазити ауто.

Kао и у ТВ емисији описао је да је звук био језив, онај „који изазива страх у теби, ствара осећај опасности као да ће нешто да те прегази“.

 „Збуњен си, знаш да не може да дође ауто, јер је ту маса људи“, рекао нам је.

На питање да ли је имао здравствених потешкоћа, рекао је да није.

До данас Прво основно јавно тужилаштво у Београду није јавно саопштило шта се у вечерњим сатима 15. марта прошле године, у улици Kраља Милана, догодило у време одржавања масовног протеста. Тај предмет је у предистражној фази.

Представници обе новинарске организације истакли су значај професионалног рада новинара у кризним ситуацијама и потреби боље заштите новинара од претњи и притисака у обе земље.

Соловјов је 90-их година прошлог века скоро деценију био дописник из Савезне републике Југославије и изузетан је је познавалац Србије и региона. 

При обиласку Меморијалне собе УНС-а у којој су портрети УНС-ових председника, од којих је први био Лаза Костић, Соловјов је истакао да су на челу руског новинарског удружења у првој деценији од оснивања били новинари и песници Сергеј Јесењин и Владимир Мајаковски.

Видосава Вида Томић рођена је 1942. године у Буковици. Завршила је књижевност на Филозофском факултету и Академију за позориште, филм, радио и ТВ.

Новинарством је почела да се бави 1970. године. Од оснивања радила је у редакцији образовног програма Телевизије Београд. Остаће упамћена по ауторским серијама „Природа и човек“, „Трагу времену“ и „Сви моји учитељи“.

Објавила је седам књига поезија.

Преминула је 10. марта у Рисну.

Поштовани господине министре,

Обраћам Вам се поводом формулације у конкурсима за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја у којој се наводи да пројекат, у смислу Закона о јавном информисању и медијима, не подразумева праћење друштвених, економских, политичких, културних и других дешавања на дневном нивоу.

Оваква одредба изазива озбиљну недоумицу, нарочито када је реч о локалним медијима. Наиме, управо је праћење догађаја у локалној заједници – рада локалних институција, комуналних питања, образовања, културе, спорта и живота грађана – основна функција сваког локалног медија.

Истовремено, сам Закон о јавном информисању и медијима јавни интерес у области информисања дефинише као истинито, непристрасно и правовремено информисање грађана о питањима од значаја за њихов живот и рад. Поставља се, стога, логично питање: како се може остваривати јавни интерес у информисању уколико се из пројектног финансирања искључује управо извештавање о догађајима који су за грађане најнепосредније важни?

За локалне медије праћење свакодневних догађаја није пука рутина, већ основни облик јавног информисања. Грађани Младеновца, као и грађани других локалних средина у Србији, имају право да буду благовремено и објективно информисани о ономе што се дешава у њиховој средини – од рада локалне самоуправе до културних, образовних и друштвених догађаја.

Посебно је важно нагласити да локални медији, за разлику од великих националних редакција, често немају друге изворе финансирања нити могућност комерцијалног опстанка на тржишту, па је пројектно суфинансирање често једини механизам који омогућава да грађани у мањим срединама уопште буду информисани о питањима од јавног значаја.

Свесни смо да се законски оквир не може мењати кроз сам конкурсни поступак. Управо зато би било важно да конкурсне комисије, приликом разматрања пројеката локалних медија, пажљиво и суштински сагледају предложене садржаје и њихов значај за локалну заједницу. У бројним пројектима локалних редакција управо се кроз тематске серијале, анализе и репортаже обрађују питања од непосредног јавног интереса за грађане, иако су она често везана за свакодневни живот заједнице.

Због тога сматрам да је важно да се при оцењивању пројеката препозна и вреднује квалитет и јавни значај медијских садржаја који се баве животом локалних средина, јер управо они представљају најнепосреднији облик остваривања јавног интереса у информисању.

Уверен сам да је циљ закона јачање професионалног и одговорног новинарства, а не његово удаљавање од тема које су за грађане од непосредног значаја.

С поштовањем,
Слободан Станковић
уредник и издавач
„Младеновачки глас“

Право учешћа на релију имају чланови УНС-а, али и други новинари. Приликом верификације учесник је дужан да, осим личне карте, саобраћајне и возачке дозволе, покаже и чланску легитимацију УНС-а или потврду редакције у којој ради.

Учесници ће бити подељени у три групе, у зависности од запремине мотора.

Трке ће бити организоване и у категоријама: Даме, Јуниори и Ветерани.

За више информација можете се јавити председнику Ауто прес клуба УНС-а Чедомиру Бркићу, на број телефона 063210777.

Тако новинар Радио-телевизије Војводине Предраг Ћурчија за УНС говори о SLAPP тужби коју је против њега, пре десет година, поднео војвођански бизнисмен Владимир Врбашки.

Иако су солидарно тужени новинар, уредница и медиј 2024. године дочекали правду пресудом Апелационог суда, њима до данас нису надокнађени велики трошкови проистекли и из висине одштетног захтева од 10 милиона динара.

Ово је прича о исцрпљујућем осмогодишњем поступку, који је започео у време активног рада дописника РТВ-а Ћурчије, а окончао се када је отишао у пензију. О једином суђењу с којим се овај искусни новинар сусрео у каријери.

Чин I – позив грађана новинару ком верују

У мају 2016. године Ћурчија је био шеф дописништва РТВ-а у Сомбору. Извештавао је о дневним актуелностима, радио репортаже, истраживао проблеме које имају грађани и правио прилоге. Сасвим нормално било је да на позив становника насеља Прва управа из малог места Гаково оде да их обиђе. Рекли су му да немају струју и воду иако све рачуне уредно плаћају.

„Испоставило се да је предузеће ‘Граничар’, које је управљало имовином, престало да прослеђује новац који су станари уплаћивали за комуналне услуге. Говорили су ‘имамо проблема са новим власником који се зове Владимир Врбашки’, а ја сам се питао како он може бити нови власник када је у питању државно земљиште“, присећа се Ћурчија.

Неколико дана након телефонског позива Ћурчијин прилог о проблемима становника Гакова емитовао је РТВ.

У ТВ прилогу саговорници су помињали Владимира Врбашког, фирму Граничар, а новинар је навео да се ради о човеку који је „познат по томе да је његова фирма узурпирала државне оранице".

Будући да је прилог садржао изјаве грађана о Врбашком, новинар је више пута покушао да ступи у контакт са њим. Врбашки се није јавио, али јесте његов адвокат.

Без одговора на постављена питања, прича Ћурчија, написао је у имејлу:  „Тужићемо вас“.

Чин II – десетине путовања од Оџака до Београда

Тужба је и стигла, и то убрзо након емитованог прилога. Врбашки је тужио РТВ, тадашњу главну уредницу Маријану Јовић Лаиновић и новинара Предрага Ћурчију, тражећи одштету од десет милиона динара због „повреде угледа и нанетог душевног бола".

Далеко више од износа који би се иначе могао досудити, каже адвокат УНС-а Ненад Крајновић, који је од почетка бранио Ћурчију.

 „Тужба је постављена тако да чињенично стање буде компликовано.  Према мом мишљењу, било је очигледно да намера тужиоца није била да добије одштету за такозвани душевни бол, него само да нанесе финансијску штету – како медију, тако и туженом новинару", каже Крајновић.

Оно што је уследило, Ћурчија данас описује речју  „мрцварење“. По 300 километара, колико укупно износи пут од Оџака до Београда и назад, Ћурчија је за свако рочиште прелазио, чекајући да се Врбашки појави на суђењу.

 „Годинама није долазио на рочишта. То је било из, наводно, здравствених разлога, или из разлога спречености услед других обавеза. Сваки долазак је изискивао узалудно путовање представника и пуномоћника странака у Виши суд у Београд да би се констатовало да тужилац није могао да приступи суђењу које је сам покренуо“, говори Крајновић.

Поступак је тако и временски и финансијски исцрпљивао и Ћурчију и РТВ.

Свако рочиште је, објашњава Крајновић, подразумевало приступ најмање три адвоката са трошковима пута, за приступ на рочиште при вредности спора од 10 милиона динара.

„Тада би тужени осим новца, трошили и своје време на припрему за суђење, одлазак на суђење у други град, а за то време нису радили свој основни, новинарски, посао. Овај поступак је покренут и вођен као класични пример SLAPP тужбе“, каже Крајновић.

Годишње је било одржано од три до четири рочишта. У осам година – око тридесет долазака до Београда, каже Ћурчија.

Сваки пут возио је сопствени аутомобил, плаћао паркинг, бензин. Процењује да је само на пут и пратеће трошкове потрошио више од хиљаду евра.

„Сећам се да сам питао судију: ‘Извините, о чему се овде ради? Ја долазим сваки пут из Оџака, а он се једноставно не појављује", каже Ћурчија.

Чин III – Ћурчија дочекао правду, али не и накнаду судских трошкова

После осам година стигла је првостепена пресуда која је била лоша по туженог новинара и РТВ. 

Судија је образложила  да је новинар поступио са дужном новинарском пажњом али да је ипак инсинуирао да је тужилац  узурпатор земљишта и да је због тога потребно да тужени  Врбашком солидарно исплате 30.000 динара.

„Суд је изношење чињеница које су доказане као тачне квалификовао као мишљење новинара", рекао је тада Крајновић.

 Уследила је жалба за коју је, с обзиром на то да је тужбени захтев износио десет милиона динара, требало платити нову, високу таксу.

Крајем 2024. године,  Апелациони суд у Београду одлучио је другачије и уместо бизнисмену, дао за право новинару и медију, наложивши да туженима надокнади трошкове поступка.

 „Када сам добио ту пресуду, видео сам да ипак у овој земљи постоје судије и правници који се позивају на међународну праксу. Начин на који сам ослобођен показује да суд заиста може да ради како треба. Мислим да је тој храброј одлуци допринела и серија протеста који су били организовани у том тренутку", рекао је Ћурчија.

Са каматама и трошковима извршитеља, укупна накнада трошкова  би, кажу Ћурчија и Крајновић, требало да износи милион динара.

И баш када су поверовали да је  све готово и да ће повратити трошкове са суђења, Врбашки је, како каже Крајновић, отишао у иностранство и повукао новац из државе. Наводно, каже Крајновић, друге имовине нема.

„Сада Ћурчија, после више од осам година излагања трошковима, путовањима на суђења, када треба да наплати своје трошкове из парничног поступка, има само додатне трошкове плаћања извршитеља који нема из чега да наплати потраживање тужених“, каже Крајновић.

Ипак, Ћурчији је и после свега најважније да је правда задовољена.

За њега ово је било прво суђење у новинарској каријери и први пут чуо је за термин SLAPP, који у време тужбе није био толико чест као данас.

„На почетку сам мислио да је то класична прича о моћнику који тлачи сиротињу. Међутим, колеге које прате међународне случајеве су ми рекле: ’веруј ми, то је класика. Класично застрашивање новинара да би се склонио са теме."

Склоњен није. Али станари Прве управе у Гакову, којима је искључена струја и вода, данас тамо више не живе.

„Цео тај случај је чудна прича која вероватно никада у овој земљи неће добити епилог какав би требало", говори Ћурчија.

„Обавештавамо вас да, уколико не подржите председника Републике Србије, Александра Вучића, јавно, бићемо принуђени да вам угасимо све друштвене мреже унутар МЕТА екосистема. Александар Вучић је особа која се бори за будућност земље, свих нас, те је обавеза подржати његов рад како бисмо допринели очувању стабилности у Републици Србији. Уколико то не урадите, бићемо принуђени да уз помоћ запослених у компанији МЕТА трајно угасимо ваше друштвене мреже“, пише у имејлу.

УНС ће ове претње гашењем налога пријавити Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

_______

* У складу са Кодексом новинара и новинарки Србије, напомињемо да је текст измењен тако што су уклоњена имена људи која су стајала у потпису - како личности које се тако зову не би биле аутоматски повезиване са овим случајем. 

Само 20-ак минута након тога, рекао је тада Миљевић УНС-у, шеф спикера Мирослав Вујичић телефоном му је саопштио да се сарадња са њим прекида. 

„Обавестио ме је да не зна шта сам тачно урадио, али да је од руководства радија добио налог да се моментално прекине сарадња са мном. Такође ми је рекао да ме уклања са распореда, што практично значи прекид ангажмана“, додао је.

Пошто је обавештење добио само усмено и, како каже, накнадо у групи „Спикери Радио Београда“ на Вајберу, а не званично, Миљевић је у суботу, 14. фебруара отишао на посао. 

Најпре је пуштен да уђе у зграду, али су га убрзо припадници обезбеђења замолили да се удаљи. 

Након тога послао је имејл руководиоцима, тражећи објашњење, а затим добио писано обавештење да ће сарадња бити прекинута, такође, како каже, без јасног образложења. Истог дана му је деактивирана и пропусница за улазак у РТС.

„Све то што сам доживео тог дана у Радио Београду било је врло непријатно и непрофесионално“, каже Миљевић за УНС. 

Разлог прекида уговора долазак на посао

У обавештењу о раскиду уговора које је у понедељак стигло Миљевићу ни у једном делу не помиње се да је разлог прекида сарадње његова жеља да закаже разговор са генералном директорком, нити било шта од дешавања 11. фебруара, већ искључиво чињеница да је дошао на посао у суботу, иако није био на распореду.

Ако је то разлог прекида сарадње, из образложења остаје нејасно због чега је Миљевић претходно био уклоњен са распореда.

На ова питања УНС-у нису желели да одговоре ни шеф спикера Мирослав Вујичић, ни главни уредник Првог програма Радио Београда Небојша Николић.

Вујичић је УНС-у рекао да нема овлашћење да даје изјаве, док је Николић рекао да не може да разговара јер је на састанку и да га позовемо касније. Након тога се није јавио на УНС-ов позив.

РТС је у образложењу навео да је Миљевић 14. фебруара „дошао у зграду Радио Београда, у пратњи свог адвоката, иако је претходно благовремено обавештен да је распоред за суботу, 14.2. измењен и да именовани није планиран за рад наведеног, као и наредних дана, од стране шефа спикера, Мирослава Вујичића“.

Миљевић је, наводи се, обавештење добио телефоном, у оквиру Вибер групе 'Спикери Радио Београда', 11.2.2026. године.

Кад спикер сме да улази у Радио Београд?

„Интерпретатор је, упркос томе што је био благовремено обавештен да није на распореду, дана 14.02.2026. године, ушао у просторије Радио Београда, у спикерску собу. На молбу Главног уредника Првог програма Радио Београда Небојше Николића да напусти просторију, који му је том приликом усмено саопштио да ће сарадња са њим бити отказана, интерпретатор је одбио да то учини док се не консултује са адвокатом“, пише у Обавештењу о раскиду уговора.

Интерпретатор је, наводи се даље, одбио да напусти просторију из разлога што, по његовим наводима „није званично обавештен о раскиду сарадње са РТС- ом, нити му је једнострани раскид сарадње уручен, тако да он поштује стари распоред".

Тек након обављеног разговора између главног уредника и адвоката интерпретатора, наводи РТС, интерпретатор је пристао да напусти просторију.

Непрофесионално читање наглас у спикерској соби

„Имајући у виду да је описаним поступањем интерпретатор ометао одвијање процеса рада наведеног дана, да је дошао на рад, упознат са чињеницом да није планиран, односно није на распореду наведеног дана, те да је неовлашћено ушао у спикерску собу и својим понашањем узмениравао колеге које су наведеног дана обављале своје радне налоге, констатовано је да је прекршио одредбе интерних аката РТС-а, као и основна начела уговарања прописана Законом о облигационим односима“, истиче се у обавештењу.

„Имајући у виду да се уговором о ангажовању интерпретатора исти ангажује с обзиром на његову личност, дакле уговор има изражен елемент личности, нарочито имајући у виду опис посла интерпретатора спикерски посао у директном преносу (уживо), губитак поверења у интерпретатора доводи до нарушавања односа уговорних страна“, пише РТС.

РТС наводи и да „о недоличном понашању интерпретатора приликом обављања радних дужности, сведоче и колеге из информативне редакције Радио Београда“.

„Оне су писаном изјавом потврдиле да се понашање именованог у више наврата, у протеклом периоду, огледало у кршењу радне дисциплине, читању вести наглас током припрема за снимање, ометању рада других запослених, непријатним и непрофесионалним коментарима упућеним другим запосленима, непоштовању хијерархије и надређених“, наводи се у обавештењу достављеном Миљевићу.

РТС у овом документу закључује да су „промене у распореду ангажовања спикера нормална и редовна ствар“.

„Распоред је увек подложан изменама с обзиром на расположивост ангажованих лица у датом тренутку, те је реакција интерпретатора на исту била крајње непримерена и недолична“, пише у обавештењу.

Миљевић: Заказивање разговора са Мањом Грчић и конкурисање за генералног директора РТС-а разлог прекида сарадње

Иако се као разлог раскида уговора не наводи његов захтев да разговара са генералном директорком РТС-а, Миљевић истиче да је уверен да је то разлог раскида уговора, с обзиром на то да је прво, усмено, обавештење о прекиду сарадње добио непосредно након што је тражио састанак.

„Оно што прво долази на ум после овог образложења које је крајње чудно и нејасно, је како се баш сада, после пет година сарадње, ово дешава и како први пут за исто толико година постоје жалбе на моју професионалност и понашање“, каже Миљевић.

Он истиче да „никада раније није добио званичну замерку на рад и понашање“.

„Никада чак нисам добио ниједну писану пријаву на своје понашање или рад у РТС-у. Тај концепт постоји у телевизији и свакодневно се пишу пријаве те врсте. Нити сам ја писао против неког, нити је било ко писао против мене“, каже он.

Интересује га, наводи, ко су сада одједном те особе и на које се конкретно ситуације жале.

Такође, Миљевић истиче да није тачно да је у радио Београд дошао у пратњи свог адвоката, већ је са њим разговарао телефоном.

Додаје да верује и да је раскид уговора повезан и са чињеницом да се пријавио на ранији конкурс за генералног директора РТС-а, те да је то засметало његовим надређенима у Радио Београду. 

„У данима након што сам се почетком јануара кандидовао за генералног директора РТС-а, добијао сам пасивно-агресивне коментаре како се директорка Радио Београда 'изнервирала' што сам се кандидовао за генералног директора“, рекао је Миљевић за УНС.  

Адвокат УНС-а: Забрињавајуће садржина образложења

Адвокат УНС-а Гордана Константиновић каже да је садржај Обавештења о једностраном раскиду уговора забрињавајућ.

„Ми смо са Борисом у комуникацији од 11.2.2026.године и забрињавајућа је садржина образложења Обавештења, јер је у супротности са чињеничним стањем и писаним доказима“, каже Константиновић.

Осим тога, истиче, мора се скренути пажња и на то да једнострани раскид уговора производи дејство од дана када је друга страна о томе обавештена, а то је дан када је Миљевић примио обавештење.

„Како се из самог Обавештења не види датум када је сачињено, а код РТС је заведено тек 18.2.2026.године, јасно је да је Борису могло бити упућено тек 18.2.2026.године. Отуда прекид сарадње није и не може бити од 14.2.2026.године“, наводи она.

Споменка Деретић рођена je 1945. године у Пожаревцу. Завршила је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Током каријере уређивала је и водила емисије информативног програма Радио Београда. Била је уредница културе и уредница у деску.

Споменка Деретић била је и члан Управног одбора УНС-а од 1992. до 1996. године.

Године 1995. добила је награду „Светозар Марковић“ коју је УНС од 1967. до 2001. године додељивао за једногодишњи рад и остварења.

Споменка Деретић преминула је 11. фебруара у Вијетнаму, у 81. години.

Обавештавамо Вас да уредници, који су грађане и студенте назвали руљом и упоредили их са нацистима, нису неутрални. То су политички комесари - брука куће и професије. Да ли ћете ту "неутралност" задржати?

Сагласни смо да РТС не може бити полигон за лични активизам због чега Вас позивамо да утврдите:

1. Да ли су водећи новинари Дневника у сукобу интереса и злоупотребљавају положај у Телевизији?

- Извештавају у Дневнику о активностима власти без критичког тона, а ван Телевизије су водитељи манифестација власти и власти блиских организација и за то су плаћени по манифестацији са више стотина евра;

2. Да ли су водећи новинари и уредници свакодневно на вези са кабинетом председника Србије и Владе Србије и извршавају њихове налоге;

- Да ли ти радници РТС-а штите јавни интерес и интерес државе или интерес партије на власти на штету јавног интереса;

3. Да отворите Информативни програм за другачије мишљење како би РТС био Јавни сервис свих грађана, а не пропагандно средство СНС-а;

4. Да са великом озбиљношћу и одговорношћу размотрите примедбе које имају део радника РТС-а, велики део друштва и новинарска удружења, на извештавање Информативног програма;

5. Сагласни смо да РТС не сме изнутра бити дестабилизован: позивамо Вас да зауставите групу новинара и уредника у непрофесионалном раду којим изазивају оправдано незадовољство великог броја грађана

6. Та група непрофесионалних радника РТС-а током блокаде отела је Дневник и са непознате адресе непримереним речником и одређеним лажним вестима, уместо да спусти тензије у друштву, додатно је подгревала незадовољство студената и грађана

7. Док су непрофесионални уредници и новинари дневницима подизали незадовољство грађана, ми из Нашег пРоТеСт- а смо помогли да се испуни студентски захтев - петицијом прикупили потписе за РЕМ и рекли да се залажемо да наша кућа буде одблокирана, да нашу кућу волимо и да захтевамо да у њој буде омогућен професионалан рад

8. Професионални радници РТС-а су шиканирани, скрајнути из програма и изложени разним начинима малтретирања. Захтевамо да хитно прекинете ту праксу!

9. Тражимо да урадите анализе дневника ради утврђивања степена објективности: извештавање у дневницима упоредите за Кодексом новинара Србије и прописима у области јавног информисања;

10. Увек смо отворени за разговор са Вама, како бисте из више извора били информисани о дешавањима у нашој кући, коју градимо годинама, деценијама и боримо се да она буде наш понос, а не срамота.

11. Наш пРоТеСт чине радници који се залажу за објективно извештавање, професионалци који су својој кући донели бројне (новинарске) награде упркос свим препрекама са којима се суочавају унутар куће

12. Захтевамо да вратите раднике који су отпуштени после блокаде Телевизије јер су имали смелости да траже објективно извештавање

Наш ПРоТеСт

Буџет је ове године смањила и општина Бач издвојивши за медије 400.000 динара, 100.000 динара мање него прошле године, када је за медије определила 500.000 динара.

За медијске пројекте Босилеград је ове године определио 200.000 динара, једнако као и прошле.

УНС је приметио да су општине Босилеград и Бач приликом расписивања конкурса, у ЈИС-у накнадно промениле датум, Босилеград на 26. фебруар, Бач 27. фербуар, што ова платформа не би требало да дозвољава. 

Мирјана Николић рођена је 27. јула 1962. године у Неготину. Дипломирала је на Педагошкој академији, а новинарску каријеру започела је 1996. године на Телевизији 5, где је била уредница и ауторка бројних кратких форми.

Николић је годинама била ауторка и водитељка емисије ТВ Зона плус "Лек за век", која је посвећена здравственим темама. Претходно је на Нишкој телевизији (НТВ) водила емисије "НТВ клиника" и "Тишина".

Преминула је у 64. години у Нишу.

Према подацима у Јединственом информационом систему (ЈИС) - Ада, Апатин, Блаце, Дољевац, Чачак, Јагодина, Краљево, Ваљево, Инђија и Босилеград расписале су конкурсе након рока који је предвиђен Законом.

УНС је приметио да су Босилеград, Блаце и Јагодина приликом расписивања конкурса, у ЈИС-у накнадно промениле датум, Босилеград на 26. фебруар, Блаце и Јагодина 1. март, што ова платфома не би требало да дозвољава. Раније је УНС уочио да је и Град Панчево приликом расписивања конкурса у ЈИС-у накнадно променио датум са другог на први март. 

До тренутка објављивања овог текста, 13 локалних самоуправа није расписало конкурсе -Бач, Бољевац, Бујановац, Гаџин Хан, Шабац, Зрењанин, Лучани, Мионице, Сурдулица, Тутин, Варварин, Врбас, Житорађа.

Од 35 локалних самоуправа које до сада нису расписале кокурсе је и 17 београдских, као и 5 нишких градских општина које немају ту обавезу.

Подсетимо, по Закону о јавном информисању и медијима, локалне самоуправе имају обавезу да до 1. марта распишу конкурсе за суфинансирање медијских пројеката.

У случају непоштовања овог рока, Закон предвиђа и казнене одредбе за прекршај за одговорно лице у органу јавне власти у износу од 50.000 до 150.000 динара.

Србија је, како се наводи у извештају, уз Грузију и Турску, земља с највећим бројем физичких напада током протеста, а напади су углавном долазили од полиције и присталица владајуће странке. Највише оваквих напада забележено је на протесту 28. јуна у Београду.

„Прекомерна употреба силе од стране органа реда представљала је озбиљну опасност по безбедност новинара, при чему су полицајци реаговали или неактивношћу или директним насиљем и самовољним хапшењима", истиче Платформа Савета Европе.

Као пример напада присталица владајуће странке наведен је онај који је доживео новинар БИРН-а Саша Драгојло.

С друге стране, у Србији су новинарке у великој мери биле изложене родном насиљу. Као пример наведене су претње Кристини Деметер Филипчев са портала Бечејски мозаик, којој је прећено силовањем због објаве којом је најавила минут ћутања за жртве трагедије у Новом Саду.

Осим физичких и вербалних напада, забележени су и случајеви незаконитог надзора над новинарима, у којима се посебно истичу Србија и Италија.

„Шпијунски софтвер представља озбиљан упад у комуникацију новинара, посебно с њиховим поверљивим изворима. Сам страх од његовог постојања ствара атмосферу неповерења која подрива истраживачко новинарство", наводи се у извештају.

Платформа за безбедност новинара подсећа да Европски закон о слободи медија, који је у потпуности ступио на снагу у августу 2025. године, изричито забрањује употребу шпијунског софтвера против новинара.

Као још један вид гушења слободе медија наведена су отпуштања новинара у Србији након што су подржали протесте.

Конкретни примери неправедних отказа забележени су у Euronews Србија, ELLE Србија, Вечерњим новостима и Политици. Овакви случајеви евидентирани су и у Италији и Швајцарској.

Генерални секретар ЕФЈ Рикардо Гујерес, на данашњем представљању извештаја,  посебно је издвојио случај италијанске новинарке отпуштене јер је Европској комисији постављала легитимна питања о сукобу у Гази.

Када је у питању независност јавног сервиса, Монитор медијског плурализма за 2025. годину показао је, како се напомиње, да 11 од 32 проучаване земље нема политички независног јавног емитера. Према овом извештају, Србија је након Мађарске, Малте и Турске, а уз Словачку, Босну и Херцеговину, Италију, Хрватску, Пољску, Грчку, и Румунију, земља у којој се власт највише меша у уређивачку политику јавног сервиса.

У Србији су идентификовани и високи ризици у погледу концентрације медијског тржишта под све већом страначко-државном контролом.

Наведено је и да је поступак одабира чланова Савета Регулаторне агенције за електронске медије (РЕМ) поново спроведен уз мањкавости, лишен неопходне транспарентности и независности.

Новинари и медији често су представљани као непријатељи државе, чему су допринеле изјаве високих функционера - укључујући председника Александра Вучића и министра информисања Бориса Братине. Тај непријатељски однос посебно је долазио до изражаја у случају телевизије Н1.

„Вучић је јавно понизио новинара Н1 Младена Саватовића, који је више пута био мета хомофобичних коментара на интернету", наводи се у извештају.

Истиче се да је након што је председник рад Н1 изједначио с „чистим тероризмом", редакција примила писмо с претњом нападом „у стилу Шарли Ебдоа". Ова редакција путем интернета добија и свакодневне претње смрћу.

„Претње су упућене и запосленима у Новој, Данасу, Радару и Бранкици Станковић из Инсајдер ТВ-а, а новинари попут Ненада Кулачина, Марка Видојковића и Динка Грухоњића били су на мети заједно са њиховим породицама. Починиоци ретко бивају приведени правди“, пише у овом извештају.

Наведен је и пример хапшења новинара КТВ-а Александра Дикића, коме је претресена кућа под оптужбом за „позивање на насилну промену уставног поретка".

На удару су била и новинарска удружења, пише у извештају.

Новооснована Асоцијација новинара Србије (АНС) етикетирала је Независно удружење новинара Србије (НУНС) као организацију која „подржава организаторе побуне", и то након што је НУНС новинарима на протестима поделило заштитну опрему. 

Платформа Савета Европе навела је и да је „провладини таблоид Информер ТВ објављивао поверљиве финансијске податке у настојању да дискредитује ово удружење“.

Ваљево је издвојило 11.000.000 динара, Ада 250.000 динара, Дољевац 2.000.000 динара.

Инђија је ове године повећала буџет за медије определивши 22.600.000 динара, у односу на прошлогодишњих 2.815.000 динара. 

Општина Апатин је ове године издвојила 7.000.000 динара, 5.861.000 динара више него прошле године када је из ове општине опредељено 1.139.000 динара.

Здравко Јањевић рођен је 1936. године у Добрачи, код Крагујевца. Завршио је Педагошку академију.

Новинарством почео да се бави 1958. године у листу „Светлост“ из Крагујевца и „Вечерњим новостима“, где је као дописник радио више од три деценије.

Текстови су му објављивани у „Борби“, „Блицу“, „Куриру“, „Гласу јавности“, „Просветном прегледу“, Листу просветних радника, „Задрузи“, „Селу“, „Пољоиндустрији“,  „Стварности“ и порталу „Е Стварност“.

Здравко Јањевић аутор је књиге „Земаљски дани. Пола века са људима за новине“ и један од аутора књиге „Живот запамђен срцем“.

Добитник је ордена са Сребрним венцем Републике Србије, признања општине Аранђеловац „26. јул“, као и бројних других награда и признања за рад у новинарству и просвети.

Здравко Јањевић преминуо је 1. марта у Аранђеловцу, у 90. години.