ДНВ-УНС
26. 08. 2026.
Ни слуге, ни активисти - ни ућуткани
"Ја, од када сам себе ухватио у лажи, више ником не верујем", каже Бора Тодоровић тумачећи лик Ахмеда у Кустуричином филму "Отац на службеном путу".
Некако, баш та реплика ми је пала на памет кад сам прочитао текст Предрага Васиљевића "Зашто је занемео УНС: Громогласно ћутање пред цензуром Кустурице", објављен на Спутњику Србија, у ком оптужује Удружење новинара Србије за неоглашавање поводом одлуке Youtube-а да укине канал Емира Кустурице.
„Просто је невероватно да макар Удружење новинара Србије није осудило одлуку Јутјуба да брутално цензурише и забрани канал славном светском режисеру Емиру Кустурици”, каже Васиљевић, а притом, заборавља да је прошле године након Кустуричине изјаве да подржава студенте дошла инспекција и затворила његов ресторан Висконти.
Не сећам се да се неко од новинара Спутњик Србија или РТ Балкан огласио. Неки други новинари и медији јесу. Овде бих застао само да препоручим Висконтијев контроверзни филм „Опсесија”. Поучан је и у овим временима.
„Блокирање, забрана и тотална цензура човека који је овој земљи донео две Златне палме и Златног лава (на истом том Западу), није чак ни вест за српске медије”, пише Васиљевић.
Не бих да будем ситничав, али морам да приметим да из неког разлога не спомиње и Кустуричину награду са Берлинског фестивала и награду Цезар која се додељује за набољи филм у ЕУ.
Ипак, свој текст Васиљевић доводи до кулминације када цензуру Кустуричиног канала назива „гебелсовским лудилом које заиста представља ново паљење књига, као 1933. године на Тргу Опера у Берлину”.
Удружење новинара Србије je, свакако, сагласно да цензура никад није добро решење и у више случајева смо истакли свој став поводом тога. Моје мишљење је и да ова вест заслужује пажњу јавности, јер иако Кустурица није новинар, а Јутјуб није медиј, принцип је исти.
Пред крај текста Васиљевић напомиње да је председник УНС-а Живојин Ракочевић, ког, како каже, веома поштује, ућуткан.
Истине ради, Ракочевић је у дану објављивања Васиљевићевог текста организовао обележавање 28 година од отмице и нестанка новинара са Косова и Метохије и поновно постављање спомен-плоче, која је крајем јула девети пут срушена.
Бригу УНС-а за новинаре на Космету и подршку новинарима када се нађу под био којом врстом притиска или претње, похвалио је и Васиљевићев колега Бранко Жујовић.
Ту, како је он рекао „веома добру страну” УНС-а поменуо је на крају свог недавног текста, који смо, погађате, пренели на сајту. Да подсетимо, тада је он у тексту прозвао УНС зато што није реаговао на оно што је изјавио немачки новинар Михаел Мартенс, а што, и по мом мишљењу, без сумње спада у говор мржње.
„Мартенсово питање са конференције за медије у српском Председништву може да се разуме и као нека врста мале освете тог потомка нацисте и припадника Вермахта, усмерена ка Србима и Русима”, каже Жујовић и додаје да, са тим у вези, постоје вектори историје које вреди следити како бисмо разумели историјске процесе.
О томе се већ да полемисати. Од Хегела до Хантингтона, линеарно, детерминистичко објашњење историје, осим што подразумева методолошке грешке, често служи као псеудонаучни изговор за ауторитарну политику. Из тих разлога, Мартенсову улогу или његово порекло не бих доводио у везу са тим, а није ни потребно, јер је његова намера потпуно била јасна и заслужује осуду јавности и новинарске струке.
Жујовић, сјајан новинар, још један је од оних који сматрају да УНС забија главу у песак пред битним питањима, те да прибегава само пуком преношењу извештаја различитих медија.
Недавно смо му пренели заиста битан интервју са шведским новинаром Маркусом Андерсоном, који се, како је јавности Жујовић открио "нашао пред судом и великим пословним притиском због професионалног, а не хорског извештавања о Русији, Кини и осталим важним темама”.
Иако је из неког разлога очекивао да његов текст, претходно објављен на РТ Балкан неће угледати светлост дана на нашем сајту, текст је, наравно, објављен, као и све друго што је од јавног значаја.
У праву је био када је написао да му је млађи колега из Управе УНС-а (а то сам био ја) рекао да, иако УНС није изнео свој став поводом овог случаја, није мала ствар што уопште преносимо текст РТ Балкан, мислећи на тренутну медијску екосферу у Србији, а не на ставове УНС-а. Међутим, Жујовић је погрешно навео да сам то рекао у потпуној другој ситуацији.
Како је и сам навео, Удружење новинара Србије пренело је раније на свом сајту тридесетак његових текстова о корупцији присутној у медијским конкурсима, те да је за то УНС доделио и специјално признање. Ту награду је касније вратио.
Није мали број колега који сваки дан, у сваком погледу све више напредују у тражењу разлога за бочне нападе на Удружење новинара Србије, а у томе предњаче баш они који су до јуче били његови чланови.
Тако Васиљевић наводи да је својевољно напустио руководство УНС-а на којој је изабран на изборној скупштини 2021. године као, како каже вероватно једини представник „супротног табора“.
Даље, одлучио је, како каже, да напусти руководећи орган УНС јер чланови Управе удружења нису хтели да осуде одлуку тадашњег Твитера да казни и обележи налоге Спутњика Србија, што наравно није тачно.
УНС се тада огласио и успротивио apriori забрани руских медијских канала. У другој ситуацији смо стали и у одбрану једне његове колегинице. Тачно је међутим то да је напустио Управу, чијим састанцима, узгред, никад није ни присуствовао, али тачно је и то да је обавештен да му је престало чланство јер није платио чланарину.
Увек ће бити оних који су, са једне стране, мишљења да је мало све што Удружење новинара Србије ради, али и оних са друге стране, који мисле да је то што радимо погрешно. Па се ту некад и промене стране.
Наше мишљење и наша страна су омеђени реченицом: "Ни слуге, ни активисти", коју је изјавио председник УНС-а Живојин Ракочевић, јер ни он, ни нико од нас, није и неће бити ућуткан.
Аутор је члан Управе УНС-а и председник УНС-овог огранка у Војводини Друштва новинара Војводине.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.