Управо ова реченица била је окидач за избијање насиља 2004. године у ком је убијено 19 људи и уништено 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба.

Дан након што је Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком на Косову реаговало на овогодишњу вест, РТК ју је изменио наглашавајући да је „коригована након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

Иако је избачена формулација да су се албанска деца утопила „док су бежала од групе српских младића“, у измењеној информацији је изостављено да је насиље 17. марта 2004. године било усмерено против Срба.

У овој вести се уништавање храмова и имовине Српске православне цркве описује као „догађај праћен паљењем православних верских објеката и кућа на Косову“. И док се у вести ни на који начин не помињу Срби, истиче се да је „са друге стране уништена имовина и стотине приватних објеката Албанаца“.

И након реакције УНС-а и његовог огранка на Косову у којој се најоштрије осуђују „корекције“, као и дистанцирања од спорног текста најмање педесеторо запослених на ТВ каналу РТК2 на српском језику и у српској редакцији РТК1 и који захтевају да се истражи професионална одговорног у вези с тим, ова вест се дуже од месец дана налази на сајтовима РТК на српском и албанском језику.

Огранак Удружења новинара Србије (УНС) на Косову упутио је поводом овог случаја жалбу Савету за штампу Косова и обратио се амбасадама и међународним организацијама у Приштини. Одговора још увек нема.

Како УНС незванично сазнаје, жалба ће у Савету за штампу Косова бити разматрана ове недеље.

УНС се пре две недеље обратио и генералном директору РТК-а Шкумбину Ахметџекају истакавши да је „коригована“ верзија ове информације “више од две недеље” на сајтовима РТК, што је једнако неприхватљиво као и њено објављивање. УНС је генералног директора РТК подсетио и на последице настале након објављивања те вести. Одговор Ахметџекаја, УНС није добио.

УНС је, убрзо након што је објављена ова вест 17. марта 2024. године, о томе oбавестио  Међународну (ИФЈ) и Европску федерацију новинара (ЕФЈ), као и још седам међународних новинарских и медијских организација - Article 19, Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ), организације Free Press Unlimited и OBC Transeuropa, Репортере без граница, International Press Institute(ИПИ) и мрежу SafeJournalists.

На последњој конференцији одржаној у недељу 7. априла, председник Српске листе Златан Елек је саопштио да је став те политичке партије да Срби не би требало да изађу на референдум који ће у четири општине на северу Kосова бити одржан 21. априла.

Међутим, о свему томе јавност, али и значајна већина медија, могла је да се обавести искључиво посредством два медија. Остали медији из Kосовске Митровице, као ни они са централног Kосова, нити дописништва медија који са овог подручја извештавају за медијске куће ван KиМ, нису били позвани.

УНС са својим огранком на Kосову још једном протестује због оваквог дискриминаторског приступа Српске листе и подсећа да је као политички субјект са ауторитетом, у обавези да се одговорно односи према свим медијима без обзира на њихову уређивачку политику.

Према сазнањима овог медија, теме састанка су попис становништва и координација између општина и Института за злочине почињене током рата на Косову. Медија центар Чаглавица је у вези са овим случајем упутио жалбу Поверенику за језике на Косову Славиши Младеновићу.

УНС са својим огранком на Косову истиче да је недопустиво да се новинарима који извештавају на српском језику онемогућава рад, посебно о темама од значаја за целокупну српску заједницу.

УНС са својим огранком на Косову подсећа да се на овај начин не крши само Закон о употреби језика, већ да се угрожава и право на информисање које је загарантовано бројним међународним конвенцијама.

Подсетимо, Јавни сервис РТК поновио је 17. марта ове године своју лажну вест објављену пре 20 година, да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежали од групе српских младића“.

Управо ова реченица била је окидач за избијање насиља 2004. године у ком је убијено 19 људи и уништено 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба.

Након што је Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком на Косову реаговало, сајт Радио телевизије Косова је дан касније променио вест наглашавајући да је „коригована након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

Иако је избачена формулација да су се албанска деца утопила „док су бежала од групе српских младића“, у измењеној информацији је изостављено да је насиље 17. марта 2024. године било усмерено против Срба.

Уништавање храмова и имовине Српске православне цркве у вести је описано као „догађај праћен паљењем православних верских објеката и кућа на Косову“.

Док се у вести ни на који начин не помињу Срби, у њој се истиче да је „са друге стране уништена имовина и стотине приватних објеката Албанаца“. Ова лажна вест је у истој форми и на сајту на албанском језику.

УНС се обратио генералном директору РТК-a Шкумбину Ахметџекају истакавши да је „коригована“ верзија ове информације више од две недеље на сајтовима РТK, што је једнако неприхватљиво као и њено објављивање. УНС је Ахметџекаја подсетио и на последице настале након објављивања те вести. Одговор генералног директора РТК нисмо добили.   

Запослени на РТК2, канала на српском језику, траже истрагу професионалне одговорности и повлачење спорног текста

Најмање педесеторо запослених на ТВ каналу РТK2 на српском језику и у српској редакцији РТK1 саопштило је да се у потпуности дистанцирају од спорног текста о мартовским немирима који је објављен на порталу РТK-а на српском језику са захтевом да се истражи професионална одговорност у вези с тим.

Како УНС незванично сазнаје, претходних дана одржан је састанак запослених са генералним директором РТК-а Шкумбином Ахметџекајем где је, између осталог, захтевано да се спорни текст повуче са сајта РТК-а на српском језику. Сазнајемо и да је тражено да сајт на српском језику уређује редакција РТК2 на српском језику, да вести потписују аутори текстова, као и да јавности буде доступна информација ко је уредник овог онлајн издања.

Овим поводом, новинарка Јелена Марковић која је била члан Саветодавне групе публике РТК-а у име српске заједнице, поднела је прошле недеље оставку у том телу, након састанка ове групе на коме је истакла да је вест која је објављена на сајту РТК-а на српском и албанском језику поводом 20. годишњице од Мартовског погрома изазвала узнемирење јавности са надом да ће се утврдити степен кршења професионалних стандарда.

Подсетимо, огранак Удружења новинара Србије (УНС) на Косову упутио је жалбу Савету за штампу Косова и обратио се амбасадама и међународним организацијама у Приштини. Одговорa још увек нема.

Убрзо након што је објављена ова вест 17. марта 2024. године, УНС је о томе обавестио  Међународну (ИФЈ) и Европску федерацију новинара (ЕФЈ), као и још седам међународних медијских и новинарских организација - Article 19, Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ), организације Free Press Unlimited и OBC Transeuropa, Репортере без граница, International Press Institute (IPI) и мрежу SafeJournalists.

Међутим у делу акредитације резервисаном за назив медијске куће Медија центар је исписан само на албанском језику „Qendra mediale“, што је први пут до сада.

Иако је пун назив Медија центра Чаглавица у регистрационом систему на три језика – српском, албанском и енглеском, претходних година на новинарским акредитацијама које су запослени у Медија центру добијали из председништва Косова назив је увек био исписан само на српском језику.

Такође и на акредитацијама које годинама издају Влада и Скупштина Косова назив „Медија центар“ исписан је само на српском језику.

Иначе, акредитације запосленима у Медија центру данас је издао исти службеник који јуче новинарки и сниматељу Медија центра Чаглавица Сањи Ђокић и Небојши Ђокићу није дозволио да прате догађај у председништву Косова, јер нису имали акредитације. Иако су Ђокићи јуче покушавали да том службенику објасне да се њихове акредитације већ годину дана налазе у председништву, он није желео да их саслуша већ им је прстом показивао да напусте зграду и понављао акредитими, акредитими.

„За разлику од јуче, данас је тај господин био веома љубазан. Дао нам је акредитације, али уопште нисмо обратили пажњу да је назив Медија центар исписан на албанском језику. То смо приметили тек кад смо изашли из зграде председништва“, наводи новинарка Медија центра Сања Ђокић.

Медија центар Чаглавица је захтев за двогодишње новинарске акредитације председништву Косова послао почетком прошле године. У међувремену су новинари и сниматељи више пута покушавали да их преузму, али су увек добијали одговор да службеник задужен за акредитације није ту и да дођу неки други дан. До пре десетак дана новинари Медија центра нису имали никакав проблем да и без акредитације прате догађаје у председништву Косова, јер је на улазу постојао списак са именима оних који су предали захтевеза акредитације и на тај начин им је то било омогућено.

Због јучерашњег онемогућавања рада новинара Медија центра у председништву Косова, реаговало је Удружење новинара Србије са својим огранком на Косову, активисткиња за женска права Милица Стојановић Костић и заменик Српске демократије Стефан Вељковић.

Стојановић Костић оцењује да је поступак службеника председништва који је новинарки Сањи Ђокић и сниматељу Небојши Ђокићу прстом показао да напусте зграду председништва, уз понављање речи “акредитими, акредитими”, неприхватљив и да то како је навела „бахато понашање службеника из кабинета председнице Косова, посебно према новинарки, представља флагрантно непоштовање не само новинарске професије већ и жена уопште“.

“Последњи пример опходјења према новинарки Медија центра, када се службеник институције која би требало да пропагира и залаже се за достојанствен и једнак третман према женама веома бахато понео према њој, само је још један у низу случајева који показује на који начин се у овом друштву третирају жене. Удаљавање из зграде показивањем прстом покушај је да се жена, у овом случају новинарка, додатно понизи једним непримереним начином за који сам сматрала да смо превазишли одавно. Међутим, пракса да се жене не поштују на Косову се наставља, а новинарке су често на удару не само овде већ на читавом Балкану”, навела је она.

Она истиче да је “још страшније сто се инцидент догодио у згради председниства, на чијем је челу жена”. Зато је према њеном мишљењу “неопходно да се што пре утврди одговорност лица које је себи дало за право да прстом показује и истерује новинарку” и то очекује од председнице Косова Вјосе Османи лично.

“Поражавајуће је да се у “њеном дому” (председнице Косова)  дозволи овакво бахато понашање према жени, новинарки. Шта могу да очекују жене на Косову које се не чују и не виде, које су застрашене, малтретиране и обесправљене, ако се оваква порука и третман шаље из председниства, питање је на које одговоре мора да нам да госпођа Османи!”, закључила је Милица Стојановић Костић.

Медија центар је уз помоћ преводиоца касније дошао до закључка да је службеник председнице Косова највероватније од новинарке и сниматеља Медија центра тражио акредитације за праћење рада председнице Косова.

Из Медија центра Чаглавица кажу да их сваког пута када су покушали да преузму акредитације у председништву Косова, добили одговор да службеник који их издаје није присутан. Због тога, како објашњавају из Медија центра Чаглавица, новинарка и сниматељ нису данас имали акредитације.

“У протеклих годину дана више пута смо покушавали да подигнемо своје двогодишње акредитације за које смо захтев поднели још почетком 2023. године, а последњи пут смо то покушали да урадимо јутрос око девет сати, али нам је, као и много пута раније, речено да службеник који издаје акредитације није ту и да не можемо да их преузмемо”, наводе из Медија центра Чаглавица.

Директор Медија центра Чаглавица Будимир Ничић сматра да је у питању не само дискриминација српских медија, већ и очигледна злоупотреба моћи службеника председништва Косова.

“Како је могуће да кад српски новинари треба да подигну акредитације службеник који је задужен за то или није ту, или је заузет и то траје већ годину дана? Дакле, у питању је очигледна злоупотреба моћи службеника у председништву Косова, што је неприхватљиво и што представља кршење не само права новинара него и наших грађана да буду информисани“, рекао је.

Ничић је додао да такво понашање угрожава демократске вредности и интегритет председништва као институције.

„Очекујем од председнице Османи да такве злоупотребе особља санкционише и тиме пошаље поруку да се морају поштовати принципи правде и једнакости”, навео је Ничић.

Медија центар Чаглавица обратиће се у вези са овим случајем косовском Омбудсману и Канцеларији повереника за језике на Косову.

УНС и ДНКиМ подсећају да су новинари српских редакција исти проблем имали и пре недељу дана када им није било дозвољено да прате састанак Вјосе Османи и заменика помоћника државног секретара САД за Западни Балкан Габријела Ескобара.

УНС и ДНКиМ истичу да се онемогућавањем и ограничавањем рада новинара крши право на информисање, које је загарантовано локалним прописима и међународним конвенцијама.

УНС се данас обратио ИФЈ-у, организацији Article 19, Европском центру за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ), организацијама Free Press Unlimited и ОБЦ Трансеуропа, Репортерима без граница, International Press Institute (IPI) и мрежи SafeJournalists, а јуче председници ЕФЈ-а Маји Север.

Поменутe новинарскe и медијскe организацијe УНС је обавестио да је у вести РТК о годишњици Мартовског погрома наведено да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежала од групе српских младића“. УНС је истакао да је ова информација изазвала избијање немира 17. марта 2004. године, у којима је убијено 19 људи, уништено 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба.

У обраћању је наведено и да је након реаговања УНС-а, на сајту РТК измењена вест, што је образложено „кориговањем након претходне ненамерне техничке новинарске грешке“. Међутим, УНС је истакао да је у информацији изостављено да је насиље 17. марта 2024. године било усмерено против Срба, док је остала формулација да је „уништена имовина и стотине приватних објеката Албанаца.

Међународним организацијама УНС је пренео и да се више од педесеторо запослених на ТВ каналу РТК2 на српском језику и у српској редакцији РТК1, укључујући директорку, новинаре, уреднике, сниматеље, монтажере и остале, оградило од спорног текста, захтевајући да се истражи професионална одговорност у вези с њим.

„Наглашавамо да је лажна вест непотписана, редакција иза ње не стоји, непознато је ко је аутор, али да менаџмент РТК као и у многим другим случајевима намеће објаве на које редакција не може да утиче“, навео је УНС обраћајући се ИФЈ-у и осталим медијским и новинарским организацијама.

Јавни сервис РТК поновио је лажну вест од пре 20 година да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежали од групе српских младића“. Управо ова реченица била је окидач за избијање насиља у ком је убијено 19 људи и уништено 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба.

Након што је Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком на Косову реаговало, сајт Радио телевизије Косова је променио вест наглашавајући да је „коригована након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“. Међутим, иако је избачена формулација да су се албанска деца утопила „док су бежала од групе српских младића“, у измењеној информацији је изостављено да је насиље 17. марта 2024. године било усмерено против Срба.

Уништавање храмова и имовине Српске православне цркве у вести је описано као „догађај праћен паљењем православних верских објеката и кућа на Косову“.

Док се у вести ни на који начин не помињу Срби, у њој се истиче да је „са друге стране уништена имовина и стотине приватних објеката Албанаца“.

Ова лажна вест је у истој форми и на сајту на албанском језику.

У међувремену, РТК је изменио текст од 17. марта, уз појашњење да је „побољшан“ због „ненамерног техничког новинарског пропуста“, наводећи и да се извињавају. Ипак, и нови текст дезинформише јавност, манипулише чињеницама и поново не објашњава нити стварне узроке нити последице насиља.

У наставку анализирамо текст од 17. марта (који јавности више није доступан), уз објашњења шта је нетачно и шта насупрот тексту РТК тврде званични извештаји.

РТК: „Данас се навршава 20 година од протеста познатих као мартовски нереди у којима је живот изгубило 19 људи, а стотине их је повређено“.

РТК не прецизира ништа у вези са жртвама и повређенима, као и то да је насиље у највећој мери било усмерено на косовске Србе, потом и Ашкалије и Роме од стране албанских демонстраната.

Према подацима Фонда за хуманитарно право, у етничком насиљу 17. и 18. марта страдало је 15 Албанаца и 12 Срба. Озбиљно је повређено око 170 Срба, од тога 150 батинањем у њиховим кућама, док је њих 20 повређено у нападима на путевима.

„Деветнаест људи – осам косовских Срба и једанаест косовских Албанаца – је убијено, а преко хиљаду рањено – укључујуц́и више од 120 војника КФОР-а и полицајаца УНМИК-а, и педесет осам службеника Косовске полицијске службе“ – подаци су из извештаја Human rights watch.

„У сукобима и нередима је погинуло 19 особа, а повређена су 954 цивила. Поред тога, повређено је 65 међународних полицајаца, 58 службеника Косовске полицијске службе и 61 припадник КФОР-а“ – подаци су Жан Марија Геноа, под-генерални секретар за мировне операције, од априла 2004. године.

РТК: „Вест о утапању троје деце Е.Д. (13 година), А.В. (12) и Ф.В. (9 година), док су бежали од групе српских младиц́а, била је нашироко објављена. Једно од преживеле деце испричало је камерама да су их јурили Срби и да су бежали, када су се неки њихови вршњаци удавили у реци“.

Дечак није испричао пред камерама да су их Срби јурили са псом – потврђено је у извештају OSCE-а из 2004. који се бавио управо улогом медија у Мартовском насиљу.

У извештају је наведена и изворна изјава дечака. На питање новинара РТК да исприча шта се догодило, Ф.В. је рекао:

„Да, ми, неки моји рођаци и неки моји пријатељи, и ја смо шетали и отишли ​​смо близу реке када су нас из куц́е псовали неки Срби са псом. Погледали смо их, могу да их идентификујем ако их видим, и знам њихову куц́у, и покушали смо да побегнемо, али нисмо могли пошто смо били близу реке. Мој брат, Ф.В. (9), био је са мном, не уме да плива. Ставио сам га на леђа, пливао сам 15 метара, нисам мога да пливам више од тога. Пао ми је са леђа, не знам ништа више о њему, а друга двојица су пливала испред мене, ни о њима не знам ништа. Али тамо су била још двојица који нису ишли у реку Ибар, били су даље од нас, даље од моста. Било је 16:00, 15:55 и Србин је био сакривен у кукурузу, а ми смо покушали да им кажемо да беже, звали смо их али нас нису чули и скочили смо у Ибар, али они су преживели, не знам како су остали преживели осим мог брата који ми је био на леђима, пао ми је са леђа, јер су таласи били велики, Ибар је био велики, пао ми је с леђа, изашао сам из Ибра некако уморан“.

„Тумачење да су дечаке јурили Срби у реци долази из других извора, као што је Халит Берани, албански активиста за људска права из (јужне, прим. аут.) Митровице. Овакве суптилности нису биле важне приватним и јавним државним медијима, који су почели да емитују и штампају недвосмислене извештаје да су дечаке албанске националности Срби отерали у реку“ – прецизира Хуман ригхтс wатцх.

„Косовско албански ТВ медији одлучили су да инцидент утапања троје деце окарактеришу као случајеве смрти које су директно и ван сваке сумње изазвали непријатељски расположени локални Срби. Нису понуђени никакви докази који подржавају ово, а интервјуисано дете то никада није тврдило, као што су медији јасно и енергично представили. Извештавање о нередима створило је нову димензију пристрасног извештавања када су референцама на насиље претходила ‘оправдања’. Снажни визуелни прикази који су коришц́ени нису били да згрозе, вец́ да потпале (ситуацију. прим. аут.)“ – наводи се у истом извештају OSCE-а.

РТК: „Грађани из целог Косова су сутрадан 17. марта 2004. започели протесте, који су брзо измакли контроли и у њима је дошло до насиља. Протест је упуцћен УНМИК-у, у време када је Косово било под тоталном међународном управом. Догађај је прац́ен паљењем кућа и верских објеката на Косову“.

РТК не прецизира о којим се верским објектима ради, нити у чијем су власништву биле куће.

„Око 800 српских, 90 ашкалијских и две албанске куће су или потпуно уништене или озбиљно оштећене. Поред цивилних објеката, потпуно је демолирано и спаљено 36 православних, верских објеката“ – подаци су Фонда за хуманитарно право.

„Велика маса етничких Албанаца таргетирала је српску и друге неалбанске заједнице, спаливши најмање 550 домова и двадесет седам српских православних цркава и манастира“ – подаци су из извештаја Human rights watch.

„Отприлике 730 кућа које припадају мањинама, углавном косовским Србима, оштећено је или уништено. У нападима на културно и верско наслеђе Косова оштећено је или уништено 36 православних цркава, манастира и других верских и културних објеката. Нападнуте богомоље датирају још из четрнаестог века. Две су на листи УНЕСЦО-а као главна места од универзалног значаја, а трећа је на листи од регионалног значаја. Поред тога, имовина УНМИК-а и КФОР-а је оштећена или уништена“ – подаци су из тадашњег извештаја УНМИК-а.

Према подацима Владе Србије из 2004. године, оштећено је 35 цркава и манастира, а тадашња прелиминарна процена штете била је 30 милиона долара. Према истом подацима, уништена је 561 српска кућа, а још 218 тешко оштећено. Према подацима Епархије рашко-призренске, број порушених и оштећених кућа премашује 1.000 – навели су такође тада из Владе Србије, прецизирајући да листа није потпуна и да ће бити ажурирана како међународна заједница настави да прикупља и потврђује нове информације.

РТК: „Срби су узвратили тако што су то урадили и тамошњим албанским кућама“.

Према подацима Фонда за хуманитарно право ради се о две албанске куће у Чаглавици где је истовремено запаљено 12 српских кућа. У извештају ФХП-а није прецизирано да су Срби ти који су запалили куће, али се истовремено појашњава да је Чаглавица била и поприште сукоба КФОР-а и УНМИК-а са албанским изгредницима, да су се запаљене куће налазиле на почетку села, те да су запаљене након што су демонстранти иницијално пробили кордон.

„Без непромишљеног и сензационалистичког извештавања 16. и 17. марта, догађаји су могли да се обрате другачије. Можда не би достигли посведочени интензитет и ниво бруталности или се уопште не би догодили. Конкретно, јасан спин који су медији дали у извештајима о фаталном утапању групе деце 16. марта изгледа да није поткрепљен ниједним новинарски валидним извештајима. Не може се рећи ни да су били подстакнути жељом да се помогне у избегавању насиља. У ствари, чини се да је медијска покривеност довела до масовних демонстрација насилне природе у којима је учествовало 50-60.000 људи 17. марта, у поређењу са 18.000 који су демонстрирали пре него што су медији извештавали о овом инциденту. Такође треба напоменути да су медији, посебно радиодифузни сектор, испољили неприхватљиве нивое емоција, пристрасности, непажњу и лажно примењени ‘патриотски’ жар. Посебно, извештавање три главна косовска ТВ канала увече 16. марта заслужује најоштрију могућу критику. Наступ РТК (Радио-телевизије Косова) током нереда, као и претходне вечери, треба посматрати са посебном забринутошћу, јер је ово једини јавни емитер“ – из OSCE-овог извештаја о улози медија у Мартовском насиљу.

Закључак

Поменути, јучерашњи текст РТК се може окарактерисати као контроверзан, манипулативан, непрофесионалан, пристрасан и непотпун, што указује на озбиљне недостатке у његовој припреми и објављивању.

Контроверзан – извештај изазива контроверзе због своје очигледно тенденциозне природе, што је довело до оштрог критичког одговора удружења новинара.

Манипулативан – извештај је манипулативним, јер селективно приказује информације које подржавају одређену перспективу, без пружања објективне слике догађаја.

Непрофесионалан – недостатак прецизности, присуство нетачних тврдњи и недостатак објективности указују на недостатак професионалности у припреми и презентацији извештаја.

Пристрасан – извештај је пристрасан јер фаворизује једну страну, преносећи информације које подржавају интересе већинске заједнице на Косову, без узимања у обзир перспективе и искуства других заједница. Извештају РТК недостаје неутралност, што би требало да је кључни принцип новинарства, посебно када се обрађују деликатне теме као што су насиље и сукоби.

Непотпун – недостатак прецизности у приказивању жртава, повређених, и уништених објеката, као и изостанак важних детаља, чини извештај непотпуним и неадекватним за пружање целовите слике догађаја.

Утицај на јавно мњење – овакви непрофесионални и пристрасни извештаји имају потенцијал да утичу на јавно мњење, како локално тако и глобално, обликујући перцепцију догађаја и актера у сукобима.

Последице манипулације информацијама су и продубљивање подела међу заједницама, подстицање непријатељства и отежавање процеса помирења. Са друге стране, медији носе улогу и промоцији истине и објективности.

Друштвени контекст – овакав пристрасан и нетачан текст, РТК је објавио у време повећаних тензија на релацији Београд-Приштина, али и косовска влада-косовски Срби. Повећане тензије могу да подстакну поједине медије да презентују информације на начин који подржава интересе или ставове владајућих структура, или може да утиче на став публике према одређеним групама или догађајима. Посебно у ситуацијама повишених тензија, важна ја објективности, професионализам и одговорност у новинарству.

Дакле, РТK2 ни новинарски ни уреднички не стоји иза овог садржаја. Напротив, извештаји новинара РТK2 о обележавању мартовског насиља, као што је извештај о парастосу у Грачаници (видети ТВ прилог из дневника на линку доле у тексту), нису објављени на сајту на српском језику.

Дневник РТK2 о обележавању годишњице мартовских немира потврђује да је наш приступ професионалан, непристрасан, објективан и чињеничан. То је наша обавеза као јавног сервиса на српском језику. Цео дневник се може погледати на следећем линку https://www.youtube.com/watch?v=n3iM6BPw4gg

Напомена: Програм РТK1 на српском се не емитују током викенда.

Ми, доле потписани, не желимо да се под именом РТK2 пласирају тенденциозне информације. Саопштавамо да наша извештавања о овој и другим темама увек узимају у обзир све забринутости заједнице, као и свих грађана на Kосову.

У вези са спорним текстом, ми доле потписани, подржавамо реаговања професионалних новинарских удружења, захтевајући од РТK-а и регулаторних тела да утврде степен кршења професионалних стандарда у вези са наведеним текстом. Позивамо да заједно учинимо све како се сличне ситуације не би поновиле.

Потписи запослених:

1.           Александра Здравковић, вршилац дужности директора РТK2

2.           Синиша Kостић

3.           Марко Закић

4.           Марија Станојковић

5.           Тијана Данић

6.           Тања Гапић

7.           Мирјана Маринковић

8.           Бојан Томић

9.           Марија Перић

10.         Јелена Ђорђевић

11.         Анамари Репић

12.         Драгана Пајовић

13.         Александра Нићић

14.         Татјана Славић

15.         Маја Денић

16.         Ненад Радомировић

17.         Бојана Узуновић

18.         Иван Вучковић

19.         Милица Живић

20.         Гордана Kосановић

21.         Жарко Јоксимовић

22.         Ана Стевановић

23.         Александар Миладиновић

24.         Бојан Kошанин

25.         Иван Јоргић

26.         Јован Радић

27.         Милорад Сталетовић

28.         Сеад Рамић

29.         Снежана Трајковић

30.         Марко Лазић

31.         Вања Симић

32.         Ивица Стоилковић

33.         Бисерка Ђурђевић

34.         Миодраг Лекић

35.         Kостадинка Стојановић

36.         Спасоје Цветковић

37.         Синиша Декић

38.         Млађан Трајковић

39.         Милош Јовановић

40.         Славиша Лекић

41.         Славиша Јовановић

42.         Мирослав Цвејић

43.         Владимир Денић

44.         Предраг Добрић

45.         Бојан Перенић

46.         Данијел Ћирковић

47.         Иван Галић

48.         Слободан Шубарић

49.         Владимир Петровић

50.         Јелена Јовановић

51.         Добривоје Цвејић

52.         Стефан Јовановић

53.         Милош Стоиљковић

Након реакције УНС-а и ДНКиМ-а, данас, касно поподне, сајт Радио телевизије Косова се огласио и променио вест наглашавајући да је „текст коригован након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

УНС и ДНКиМ најоштрије осуђује „корекције“ које су само формалне и у основи задржавају дух и суштину претходне вести и ниједног тренутка не обавештавају читаоце и јавност да се ради о лажној вести. Из претходне информације избачена је формулација да су се Албанска деца утопила „док су бежали од групе српских младића“.

У „новој вести“ Јавног сервиса ни једног тренутка се не помиње да је Мартовски погром, односно „нереди“ како пише аутор овог текста били усмерени против Срба, њиховог наслеђа и имовине. Уништавање храмова и имовине Српске православне цркве у вести је описано као „догађај праћен паљењем православних верских објеката и кућа на Косову“.

Оваква интерпретација чињеница и „корекција“ јучерашње вести довела је до тога да се у њој не спомињу Срби и да читалац не може закључити да се о њима ради, док је написано да је „с друге стране уништена имовина и стотине приватних објеката Албанаца“.

УНС и ДНКиМ понављају да се хитно уклони вест са сајта јер садржи језик мржње, непрофесионално и нетачно извештавање и врши ревизију злочина почињеног марта 2004.

УНС и ДНКиМ су обавестили све међународне институције на Косову, локална регулаторна тела са захтевом да реагују и спрече ширење лажних вести које су имале и могу имати трагичне последице.

У писању овог акта - опет - нису учествовали они који ће се највише наћи на ветрометини - представници српских медија на Косову.Док је ревизорско око западних амбасада било на божићним празницима, нацрт закона је састављен тако да Асоцијација новинара Косова (АГК), Савет за штампу Косова и Европски центар за новинарске и медијске слободе (ЕЦПМФ) сматрају "да је законодавна иницијатива кабинета премијера да контролише онлајн медије путем система лиценцирања најновији напад на право на слободу медија и плурализам на Косову".

За решења предложена овим законским предлогом, три организације објашњавају да се "лако могу употребити против било ког онлајн медија - посебно критичких медија - под претњом великих казни до 40.000 евра, што представља озбиљну егзистенцијалну претњу било ком онлајн медију" и закључују: "Нацрт закона требало би посматрати као наставак непријатељског приступа владајуће партије Покрета Самоопредељње према медијима и новинарима и континуираног покушаја да их дисциплинује".

Казне до 40.000 евра Медијски стручњаци издвојили су седам најкритичних тачака предложеног закона: да онлајн медији подлежу лиценцирању и контроли Независне комисије за медије (НКМ), да се онлајн медији приморавају да се региструју у Регистар онлајн медија којим ће управљати НКМ, да ће морати да траже дозволу у случају промене власништва већег од десет одсто, да ће бити подвргнути режиму санкција укључујући потенцијалне казне до 40.000 евра.

Према нацрту закона, сви онлајн медији који желе да објављују било какав видео садржај мораће да затраже дозволу од Независне комисије за медије.

То се односи и на оне који имају доминантно писани садржај, али објављују подкасте, данас уобичајени садржај медијских сајтова.

А такође и оне који само као илустрацију за текст на сајтовима деле видео садржаје са друштвених мрежа или на страницама друштвених мрежа објављују видео садржај.

"Циљ је регистрација медија. Лиценца или регистрација, за нас је то иста ствар, јер сматрамо да медији треба да буду предмет саморегулације, а никако регулације", истакао је Имер Мушкољај, извршни директор Савета за штампу Косова.

Принуда

Нацртом закона су посебно погођени они медији који функционишу као невладине организације, јер каже - ако објављујете видео садржај морате да се региструјете код Незавнисне комисије за медије, а да бисте испунили критеријуме за регистрацију - морате да отворите фирму.

"Према нацрту закона, сваки медиј који производи видео садржај мора бити регистрован код Независне комисије за медије, а у случају регистрације мора да достави сертификате Агенције за регистрацију пословања и Пореске администрације Косова", објаснио је Мушкољај.

Та тачка посебно погађа медије на Косову и усвајање оваквог закон могао би да буде нокаут за медије на српском језику.Огромна већина живи од пројеката за које аплицирају регистровани као невладине организације, управо јер немају избора. За њих нема ни континуиране институцијалне подршке, ни близу услова за комерцијално пословање.

"За српску заједницу је мучан моменат принуда да се из статуса невладиних организација, пребаце у статус фирми. Колико је реално српских медија способно да поднесе оволики финансијски издатак? Ако колеге из албанске заједнице процењују да ће овај закон за њих бити лош, за нас ће бити десет пута гори. У овој ситуацији, дајемо им пуну подршку и подсећамо доносиоце одлука на наша права и њихове обавезе", рекла је Ивана Вановац, председница УНС-а на Косову.

Ивана Вановац подвлачи и да је верзија на српском језику нацрта Закона о Независној комисији за медије "ужасна, као уосталом и свих законских аката који су на снази на Косову, па је и покушај да упозна са садржином био проблематичан".

Језичка гимнастика на овом посебно осетљивом терену медијских слобода зачајно је угрожена језичким баријерама, али и чињеницом да се у свакодневној расправи о нацрту овог закона све своди на реч лиценцирање. 

Према Закону о систему дозвола и лиценци, постоје четири врсте: обавештење, дозвола, лиценца и регистрација, а разлике шта значење тих речи у пракси подразумева када је реч о нападу на слободу говора и степену контроле коју власт жели да наметне медијима су - огромне.

На све то, нацрт закона предлаже да се број чланова Независне комсије за медије повећа са седам на 11, али продужава се и њихов мандат. Чланови су до сада имали постепене мандате од две, три и четири године, у будућности би могли да на тој функцији седе четири године са могућношћу продужења за још један мандат.

Циљ и ефекти оваквог проширења медијској заједници су јасни. Ко буде изабран сада, ако је "добар са властима" може остати ту готово читаву деценију.

"Влада поред напора да контролише медије, покушава да прошири своју контролу на саму институцију Независне комисије за медије. Повећање броја чланова са седам на 11 је неразумно и искључиво је засновано на жељи владајуће странке да ова институција буде попуњена већим бројем њихових присталица. То потврђује и предлог да сваки члан има два мандата, тако да они који буду именовани током овог сазива у Скупштини - и који наставе да уживају подршку странке на власти - могу бити део НКМ-а укупно осам година", закључује ЕЦПМФ.

Писање у мраку Када онлајн медији затраже дозволу од Независне комисије за медије, каже још нацрт закона - мораће, између осталог, да доставе изјаву о свим изворима финансирања, али и крајним корисницима.

Теа Бљакај, правни саветник у косовској влади, изјавила је да је нацрт закона прошао све фазе јавних консултација. Међутим, релевантни медијски стручњаци кажу да је нацрт закона о Независној комисији за медије састављен је у потпуном мраку.Закон је припремљен без активног учешћа новинара, медија, активиста и других организација цивилног друштва.

Тек када је завршен први нацрт - представљен је одређеној групи, као готов документ.

УНС на Косову, истиче Ивана Вановац, као "јединог представника српски новинара, нико није ни позвао, ни консултовао".

"Нацрт не би био ни објављен јавно на премијеровој страници, да на томе нису инсистирале колеге из АГК и правници које су консултовали", подвлачи она.

УНС на Косову, најављује она, намерава да "са погубностима доношења једног оваквог закона, упозна све међународне инстанце, укључујући и Европску федерацију новинара".

На Европски начин Очигледно да је потреба за усклађивањем законодавства са Директивом о аудиовизуелним медијским услугама Европске уније (АВМСД), свесно злоупотребљена.

Просто, не постоји директива Европске уније која предвиђа стављање онлајн медија под контролу принудним лиценцирањем. Такође, стандарди ОЕБС-а не предвиђају обавезну регистрацију онлајн медија.Адвокатица за медије Фљутура Кусари из ЕЦПМФ истакла је да ће ако се измене одобре, оне радикално променити начин регулисања интернет медија који објављују видео садржај.

Представница за слободу медија ОЕБС-а, Савет Европе и Венецијанска комисија оштро успротивили када је у Албанији тамошња влада дала исте законске предлоге.Асоцијација новинара Косова (АГК), Савет за штампу Косова и Евроспки центар за новинарске и медијске слободе (ЕЦПМФ) траже повлачење овог предлога закона и писање новог уз учешће новинара, невладиних организација и свих заинтересованих страна.                    

УНС и ДНКиМ упозоравају да је управо ова реченица била окидач за избијање насиља у ком су страдали недужни људи, 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба. 

УНС и ДНКиМ подсећају да су све међународне организације осудиле овакво извештавање РТК, и да је тада Јавни сервис Косова добио 100.000 евра да унапреди своје уређивачке капацитете. 

Вест која је јуче објављена на РТК је у великој мери преписана вест од пре 20 година и са собом носи не само ризик од трагичних последица за цео простор, него и очигледан покушај историјске ревизије овог догађаја. 

У јучерашњој информацији не наводи се чије су куће и чији верски објекти паљени, али се наглашава неистина да су „Срби узвратили тако што су то урадили и тамошњим албанским кућама“.

УНС и ДНКиМ истичу да су у овој информацији прекршене све професионалне норме и захтевају хитну реакцију локалних регулаторних тела и међународних организација јер се оваквим извештавањем директно угрожава безбедност читаве заједнице и подстичу, охрабрују и аболирају починиоци једног од најтрагичнијих догађаја наше савремене историје.

Главни и одговорни уредник Kим радија и члан Управе Удружења новинара Србије (УНС) Горан Аврамовић присећа се овог периода и каже да током и непосредно након трагичних догађаја средином марта 2004. године јавност није била свесна да је један од формалних окидача за нереде и уништавање свега што има предзнак "српско" на Kосову лажна вест.

“Лажна вест која је објављена на програму Радио телевизије Kосова о наводном утапању албанских дечака у реци Ибар код села Чабра на северу Kосова за које су оптужени Срби. Тога су (готово) сви, па и српски новинари, постали свесни касније, када се ситуација смирила и мање-више вратила у уобичајене енклавске токове. У трећој недељи марта је било важно сачувати главу на раменима и кућу од пламена”, напомиње он и додаје:

“Одговорни за тај професионални злочин су касније ‘страшно’ кажњени пројектном обуком новинара и уредника по BBC стандардима коју је, како другачије, финансирала међународна заједница, тада првенствено оличена у УНМИK-у и ОЕБС-у”.

Аврамовић каже да када се сагледају дугорочне последице догађаја од 17. и 18. марта те године по Чаглавицу (место поред Приштине) и околину, лако се уочава неколико ствари.

“Погром је био добро организован и није био плод спонтано исказаног незадовољства косовских Албанаца свеукупном ситуацијом на Kосову. Међутим, оно што је опасно по све људе који живе на Kосову и Метохији је чињеница да је још једном на огромном узорку потврђено раније успостављено правило - да се починиоци злочина над Србима готово никада не откривају”, истиче он.

"’Читава друштва могу да скрену с пута (...) жудећи да спасу себе, могу почети да тлаче друге (...) могу да наруше управо оне слободе које сматрају угроженим. Тврдећи да бране слободу, могу себе и друге да учине још неслободнијим. Слично томе, настојећи да примире агресивне и усијане главе у властитим редовима, друштвене заједнице могу постати превише попустљиве и тако тим истим усијаним главама послати поруку да се њихово насиље и задртост исплате’", написао је у једном од својих есеја велики приповедач Салман Ружди, кога цитира овом приликом Аврамовић.

За крај главни и одговорни уредник Kим радија истиче да нам најстрашнији закључак ипак говори, имајући у виду број Срба који се иселио, да су инспиратори и починиоци Погрома од 17. марта 2004. године у великој мери успели у свом науму - исељавање је, са свиме што оно подразумева, након тих догађаја озбиљно интензивирано.

Председница Друштва новинара Kосова и Метохије (ДНKиМ) Ивана Вановац са ове временске дистанце каже да је Мартовски погром школски пример који је показао какве последице може да остави манипулација медијима.

“Од те вести је све почело. Политичке инстанце обично имају неке своје интересе, циљеве. Тај циљ ‘оправдава’ сва средства за којима они посежу да би до њега дошли. Такав један потез је најпре било пуштање лажне вести. Зашто је и коме требала? Сасвим је логично. Да би се испровоцирао толико насиље на једном подручју потребан је жесток ударац. Ишло се на лажну вест која је имала све елементе потребне да емотивно испровоцира грађанство на једном подручју“, каже она.

Вановац сматра да је тема „непогрешиво“ одабрана и одрађена „врло професионално“ у том смислу, са намером да дотакне јавност на Kосову онако како је планирано.

„Дотакли су јавност на Kосову онако како је планирано, са намером да се Албански народ подигне и крене да  немилосрдно удара по својим комшијама Србима. Од тог дана имамо значајне демографске промене на Kосову, имамо страховите историјско-културолошке промене, с обзиром на број спаљених цркава и манастира.

Председница ДНKиМ-а напомиње да је ово наук шта медиј не сме да буде. Новинари су могли да науче најважнију лекцију од свих новинарских, истиче Вановац, то да никада и ни под којим околностима не смеју да постану жртве ничије манипулације.

Две деценије касније нема одговорних за оно што се десило 17. и 18. марта 2004. године. Иначе, јавни сервис РТK је због лажне вести, која је била иницијална каписла за хаос, „кажњен“ тако што је новчано потпомогнут за обуку новинара и професионализацију куће.

Новинари су почетком 2023. године предали захтеве за двогодишњу акредитацију, али их из канцеларије Вјосе Османи до данас нису добили. Прошле године српски новинари су више пута тражили своје акредитације, али су добијали одговор да дођу други пут. И поред тога, до данас су пуштани на догађаје у председништву, на основу списка пријављених за извештавање.

УНС и ДНКиМ истичу да се онемогућавањем и ограничавањем рада новинара крши право на информисање, које је загарантовано локалним прописима и међународним конвенцијама.

УНС и ДНКиМ истичу да је неопходно да сви медији који раде на КиМ могу да извештавају са догађаја од значаја за грађане на Косову и Метохији.

УНС и ДНKиМ истичу да је у Општини Грачаница направљен одабир медија који ће бити позвани да извештавају и напомињу да ово није први пут да Општина Грачаница селективно позива медије.

УНС и ДНKиМ позивају руководство Општине Грачаница да не прави селекцију медија и да позива новинаре свих редакција на догађаје који су од јавног интереса.

Након 20 минута припадници Косовске полиције дошли су у већем броју и кренули са претресом.

„Наравно нису нашли ништа. Међутим, ту се поставља једно друго питање, а то је врло дрзак начин на који су се опходили према нама и поред легитимисања. Када су видели да у ауто нема ништа сумњиво рекли су нам да су морали да нас претресу јер смо им изгледали сумњиво“.

Димитријевић напомиње да је део Косовске полиције, након упаду у зграду ПО упао и у просторије Радио Гораждевца што је забележено камером.

„Ово је нечувени поступак да полиција малтретира новинаре и покуша да заплени ауто са продукцијском опремом. У Гораждевцу постоји полицијска станица, полиција у Пећи такође зна да смо новинари, али и поред тога одлучили су да нам на тај начин демонстрирају неку врсту силе. Дошли смо до таквог стадијума да је полицији сумњиво све што је српско, па тако није важно да ли су у питању новинари који раде свој посао или неко из било ког другог сегмента друштва“, истиче Димитријевић.

Редакција Радио Гораждевца упутиће жалбу полицијском инспекторату Косова.

Главни и одговорни уредник Радио Гораждевца Дарко Димитријевић рекао је за УНС да му је пришао командир станице полиције за регион Пећ и рекао да морају да изврше претрес аута.

„Нису нашли ништа, наравно. Када су видели да у ауту нема ништа сумњиво рекли су нам да су морали да нас претресу јер смо им изгледали сумњиво. И поред тога што смо се легитимисали, опходили су се према нама врло дрско. Нечувен је поступак да полиција малтретира новинаре и покуша да заплени ауто са продукцијском опремом. У Гораждевцу постоји полицијска станица, полиција у Пећи такође зна да смо новинари, али и поред тога одлучили су да нам на тај начин демонстрирају неку врсту силе“, истиче Димитријевић.

Косовска полиција је након упада у зграду ПО општине Пећ упала и у просторије Радио Гораждевца, што је забележено камером. Редакција Радио Гораждевца упутиће жалбу полицијском инспекторату Косова.

УНС и ДНКиМ истичу да је ово недопустив начин опхођења према новинарима и захтевају од релевантних међународних институција да хитно реагују на овакве случајеве кршења права новинара на слободу кретања и извештавања.

УНС И ДНКиМ траже да престану притисци на новинаре српских редакција и да им се омогући безбедно и несметано обављање новинарског посла.

Подсетимо, Удружење новинара Србије (УНС) је са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) раније данас, најоштрије протестовало овим поводом и са забринутошћу истакло да је у дану када је најављено укидање динара у платном промету на Косову и Метохији, укинуто и право новинарима да прате догађај на матерњем језику.