УНС вести
03. 09. 2026.
Константиновић: Избор председника Савета РЕМ-а или оставке бар четири члана и поновни избор
Питања попут закључавања канала Н1 и Нова С од стране Yettel-a и терестријалног емитовања појединих канала на територијама за које немају дозволу за покривање остају без реакције РЕМ-а јер Савет није изабрао председника ни на трећој седници. Адвокат УНС-а Гордана Константиновић каже да из „зачараног круга“ постоје два излаза – избор председника или оставке бар четири члана и поновни избор чланова Савета, будући да је за рад Савета потребно најмање пет чланова.
Константиновић ипак истиче да је најбоље решење избор председника, јер Србија остаје без функционалног Савета РЕМ-а у кључној години, која ће, судећи по информацијама које су објавили медији, бити изборна.
Наиме, јуче је РТС објавио информацију да ће ванредни парламентарни избори бити 25. октобра, а Савет има важну улогу у изборном процесу, посебно када је у питању објављивање извештаја о мониторингу медија током кампање. На овом мониторингу ради стручна служба РЕМ-а, док коначни извештај одобрава Савет.
|
Подсетимо, током прошлог изборног циклуса овај извештај каснио је годину дана, јер је тадашња председница Савета РЕМ-а Оливера Зекић најпре тврдила да стручна служба није завршила мониторинг. Када је УНС информисао јавност да је мониторинг завршен, а ЦИНС објавио њихове резултате, Зекић је рекла да ће извештај сачекати нови сазив Савета РЕМ-а. На питање УНС-а због чега РЕМ одмах не објави извештај, с обзиром на то да је од избора прошло скоро једанаест месеци, она је изјавила: „Зато што ја тако кажем“. Извештај је напослетку објављен са 14 месеци кашњења. |
Сличан сценарио са закаснелим резултатима као у прошлом изборном циклусу може нас чекати и овог пута, будући да стручна служба може да ради мониторинг и изради нацрт извештаја, али коначни извештај мора да буде одобрен од чланова Савета РЕМ-а.
Како је навела Константиновић, одлуке је технички могуће донети и без изабраног председника и потпредседника Савета РЕМ-а, али их је немогуће спроводити.
„Сваку одлуку, извештај и слично мора потписати председник Савета РЕМ-а, кога у овом случају немамо. Без потписа председника, одлуке је немогуће спроводити“, навела је Константиновић.
Из тог разлога, како је истакла, не постоји суштинска разлика између Савета РЕМ-а који не постоји и Савета РЕМ-а који ни после три састајања није изабрао председника.
Непристајање на компромис
Закон о електронским медијима, како је навела, прописује када члану престаје мандат, али не предвиђа ситуацију у којој девет чланова годинама не може да изабере председника. Зато, према њеном тумачењу, ситуација може да траје у недоглед.
„Мислим да би било лепо да свих осморо чланова изађе пред јавност и каже: ‘Mи смо чланови Савета РЕМ-а, имамо обавезу да доносимо одлуке и обављамо послове који су нам поверени. Међутим, с обзиром на то да не можемо да се договоримо ко ће бити председник и заменик, ми те послове не обављамо’. Видели бисмо шта би јавност рекла“, рекла је Константиновић.
Она је предложила жреб као могући начин избора председника Савета РЕМ-а.
Жреб је, како је јуче члан Савета РЕМ-а Родољуб Шабић рекао за Н1, био једна од опција коју је и он предложио члановима, али је одбијена од стране оних који инсистирају на томе да председник Савета буде Милош Гарић.
„Предложили смо им да променимо кандидате, да гласамо о другим људима. Одбили су. Предложили смо им да имамо копредседнике, који ће бити заправо људи који ће наизменично водити седнице РЕМ-а, и то је било одбијено. Предложили смо, на крају, то је моја идеја била: жреб – извући ћемо та два имена из жреба и обавезати се за првог кога извучемо, коме год припада, гласаћемо као за председника, за другог као заменика председника. И то је одбијено“, навео је он.
Шабић је рекао да су на последњем састанку чланови који подржавају Гарића предложили још два кандидата, али да ниједан од њих није добио њихову подршку. Сва четири гласа су, како је додао Шабић, поново припала Гарићу, те је, истиче он, јасно да је Гарић за њих једина прихватљива опција.
Ни глас члана из реда мањина не мења однос снага
Према Закону о електронским медијима, Савет РЕМ-а има девет чланова, а за избор председника потребна је двотрећинска већина. У садашњем односу снага, међутим, четири члана која подржавају Милоша Гарића гласају само за њега, док остала четири члана нису успела да постигну договор о кандидату који би добио потребну већину.
Члан Савета из реда националних мањина, како је објаснила Константиновић, у таквој ситуацији не може сам да промени однос снага, јер ниједна страна нема довољно гласова да изабере председника без договора са делом друге групе.
Док сви чланови не буду спремни на договор, како је истакла Константиновић, Савет РЕМ-а је блокиран, а последице таквог нефункционисања сносе и медији и јавност.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.