УНС вести
05. 09. 2026.
ТВ канали без земаљске дозволе доступни преко антене: Телеком тврди да је реч о шестомесечној промоцији
Колеге из Блаца, Књажевца и других места у Србији обавестиле су УНС да преко антене могу да виде и канале попут Информера, Курира, Арене спорт и осталих који немају дозволу за земаљску покривеност на том подручју. Директор Телекома Србија Владимир Лучић потврдио је УНС-у да је овај оператор, у виду промо периода који ће трајати шест месеци, откључао пакет Арена Плус (MUX 3) и тако омогућио да 30 канала буде доступно грађанима путем терестријалног (земаљског) емитовања.
До сада су ови канали преко MUX-а 3 били доступни само корисницима који су плаћали услугу „Антена плус“, док су сада, у оквиру промотивног периода, доступни бесплатно онима који телевизијски сигнал примају преко антене.
Оваква одлука отвара питање како је могуће да се терестријално емитују канали који немају дозволу за покривеност на тим подручјима.
MUX 3 до сада био доступан само претплатницима „Антене плус“
Подсетимо, када је Србија прешла на дигитално емитовање ТВ сигнала 2015. године, формиране су три мреже, односно мултиплекса – MUX 1, MUX 2 и MUX 3.
Тада је постигнут договор према коме је MUX 3 закупио Телеком Србија (МТС) са идејом да покрене услугу „Антена плус“ – комерцијални пакет телевизијских канала намењен корисницима који немају кабловску услугу, а емитује се преко антене. Како би програм био доступан само претплатницима који закључе уговор са МТС-ом, сигнал са MUX-а 3 био је закључан и шифрован, те као такав доступан само људима који плаћају месечну накнаду.
Сада је, у оквиру промотивног периода, Телеком откључао 30 канала у оквиру овог пакета, чиме су они постали доступни грађанима који имају кровну или собну антену.
Лучић: Промотивним периодом желимо да испитамо интересовање за услугу
Иако су ови канали откључани у јеку најављених парламентарних избора, Лучић је за УНС рекао да је у питању искључиво пословни потез, будући да Телекому истиче петогодишњи уговор са Емисионом техником и везама.
На питање УНС-а какав је пословни интерес Телекома за откључавање ових канала, директор те компаније Владимир Лучић одговорио је да желе да провере колико би корисника било спремно да плаћа претплату, како би на основу тога одлучили да ли ће наставити сарадњу са Емисионом техником. Сателитска телевизија Тотал ТВ, коју је Телеком купио 2025. године од Јунајтед групе, како је навео, тренутно доноси знатно већу зараду.
„Путем сателита можете да понудите преко 200 канала, док путем MUX-а 3 можете да понудите ограничен број – око 30 канала. Чисто да имамо представу: у Србији је више од 300.000 сателитских корисника, док је MUX 3 плаћало њих 6.000. Зато до краја године желимо да видимо колико би људи било спремно да се претплати, па да одлучимо да ли да наставимо тај сервис са Емисионом техником или не“, рекао је Лучић.
Корисници који програм прате преко антене, а нису претплатници Телекома, тако су добили приступ пакету од 30 канала.
На питање УНС-а да ли гледаоци уопште знају да је у питању промотивни период, Лучић је рекао: “Наравно да знају. Та промоција ће трајати шест месеци”.
ЗЕМ: Бесплатно терестријално емитовање дозвољено само телевизијама које су прошле јавни конкурс
Иначе, Чланом 103 Закона о електронским медијима прописано је да се „дозвола којом се стиче право пружања медијске услуге телевизије у слободном приступу путем терестријалног аналогног, односно дигиталног преноса, издаје на основу јавног конкурса који расписује Регулатор“. О издавању дозволе стога одлучује Савет РЕМ-а.
На питање како је онда могуће да се терестријално емитују канали који немају дозволу за покривеност на тим подручјима, Лучић је одговорио да су они део MUX-а 3 и да је њихово емитовање привременог и промотивног карактера.
Константиновић: Закон не може да се заобилази промотивним периодом
Ипак, адвокат УНС-а Гордана Константиновић сматра да је питање колико може да траје промотивни период траје и додала да се члан Закона не може заобилазити у оквиру тог периода.
„Да сумирамо ситуацију: Имамо, на пример, Информер, који је 2025. године вратио дозволу за београдску покривеност Емисионој техници и везама и Савету РЕМ-а, који иначе тада није функционисао. Они су враћање дозволе образложили тиме да су накнаде високе. МТС сада њима, које је ставио у своју понуду, омогућава да буду терестријално емитовани на целом том подручју, а да ту услугу не плаћају“, навела је она.
Константиновић је додала да је откључавање свих ових канала обесмишљавање Закона.
„Ако постоји Закон који треба да важи за све и онда постоји ситуација у којој се ЗЕМ заобилази, онда се обесмишљава све што је Законом прописано“, навела је она.
Вељановски: Само Савет РЕМ-а може да одлучује о дозволи за терестријално емитовање
Да је у питању заобилажење Закона сматра и професор Раде Вељановски, који је учествовао у изради последњег Нацрта закона о изменама и допунама Закона о електронским медијима.
“Потпуно је јасно да је то незаконито, јер то Телеком то не може да уради на своју руку - да неким привилегованим медијима допусти могућност да они буду ближе аудиторијуму него неки други медији. Закон о електронским медијима је врло јасан – дозволе за терестријално емитовање које крајњи корисници могу да примају путем антене може да изда само Савет РЕМ-а”, навео је он.
Вељановски сматра да нико други не може ниједном пружаоцу медијске услуге тако нешто да омогући, без обзира на то да ли он то технички може.
Он је додао да по Закону, гаранцију да ће бесплатно примати сигнале од пружалаца медијских услуга има само јавни сервис, који ову услугу не може да наплаћује. Бесплатно терестријално емитовање онима који нису добили дозволу на конкурсу, с друге стране, како је истакао Вељановски, није Законом дозвољено.
РЕМ без одговора
УНС се обратио РЕМ-у и питао их по ком основу се појединим телевизијама дозвољава бесплатно терестријално емитовање, када Члан 103 Закона о електронским медијима, прописује да се то право стиче искључиво путем јавног конкурса, без изузетака.
УНС је такође питао да ли су Телеком или ЕТВ, будући да дистрибуирају канале преко пакета Антена плус, достављали РЕМ-у информације о броју прикључака (корисника). Одговор нисмо добили.
Комисија за заштиту конуркенције: Законом о заштити конкуренције није регулисана нелојална конкуренција
Осим питања законитости, ово отвара и питање заштите конкуренције јер, како је указала Константиновић, оно што је прописано Законом не важи једнако за све.
Телевизије које преко јавних конкурса добијају регионалне или националне дозволе, плаћају прописане накнаде за покривање територије, док су емитери којима је омогућено да бесплатно буду доступни аудиторијуму путем антене у привилегованом полођају
УНС се зато обратио Комисији за заштиту конкуренције и питао у којој мери пракса емитовања канала ван дозвољене зоне представља акт нелојалне конкуренције и нарушава тржишну равноправност. УНС је питао и може ли Комисија за заштиту конкуренције покренути поступак по службеној дужности како би заштитила емитере који трпе штету на тржишту.
Из ове Комисије навели су да је све то регулисано Законом о електронским медијима и Законом о електронским комуникацијама, које спроводи и надзире Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ).
Додали су да Комисија за заштиту конкуренције не може да покреће и води поступак за акте и радње које нису регулисани Законом о заштити конкуренције, већ другим законима.
„Користимо ову прилику да укажемо на то да је важно направити разлику између заштите конкуренције и такозване нелојалне конкуренције. Комисија за заштиту конкуренције штити конкуренцију као процес ‘такмичења’ на тржишту, а не појединачног конкурента од сваког поступања другог учесника које он сматра непоштеним или нелојалним“, навели су они.
Коментари (1)
Остави коментар09.09.
2026.
poklon da me vidiš
Eh, da traže dozvolu sami od sebe za darove svoj. Ovo nije uporedivo sa predizbornim darovima režima, poput asfaltiranja kakvog puta. Po asfaltiranom putu svi mogu da se kreću a kroz darovane kanale samo ljudi režima.
Одговори