Ово је седма година заредом да Секција за медије ОЕБС-а на Косову организује посете за младе новинаре који обилазе медијске агенције, удружења и институције.

Новинари са Косова* су од представника УНС-а добили информације о историјату овог, како је речено, другог најстаријег удружења новинара у Европи, начину функционисања, финансијској независности организације и положају новинара и медија.

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић и главна уредница сајта УНС-а Кристина Ковач Настасић разговарали су са младим новинарима о безбедности новинара и медијских радника, економском положају медија, као и мањинским редакцијама у Србији.

Ковач Настасић и Брајовић су присутнима рекли да је УНС ове године забележио већи број притисака, претњи и напада него претходне, као и да је евидентиран највећи број физичких напада у последњих пет година.

Било је речи и о неправилностима у процесу суфинансирања медијских пројеката и начинима на које се Удружење бори против тога.

Гости су посебно интересовање изразили за Меморијалну собу УНС-а у којој су фотографије и карикатуре председника УНС-а од оснивања, 1881. године.

„Скупштински одбор за културу и информисање, надлежан је да распише и обjави јавни позив, цени благовременост пристиглих предлога и утврђује испуњеност законских услова (како за предложене кандидате, тако и за овлашћене предлагаче) и утврђује коначан предлог свих кандидата, који објављује на интернет презентацији Народне скупштине“, подсетио је УНС Одбор на почетку Приговора.

Појам електронског медија и искуство у области електронских медија 

УНС је истакао да  је одредбама члана 4. став 1. тачка 6) Закона о електронским медијима одређено да је електронски медиј програм, односно целокупни програмски садржај радија и телевизије, као и програмски садржај доступан на захтев путем мрежа електронских комуникација, што значи да, по ЗЕМ-у, закон не препознаје портале као електронске медије.

„Одбор не прави јасну разлику између електронских медија у смислу члана 4. Закона о електронским медијима (телевизија, радио, медијске услуге на захтев) и појма медија у смислу одредби члана 35. ст.2. Закона о јавном информисању и медијима који под медијем нарочито подразумева дневне и периодичне новине, сервис новинске агенције, радио-програм и телевизијски програм и електронска издања тих медија, као и самостална електронска издања (уређивачки обликоване интернет странице)“, навео је УНС.

Како се даље наводи у Приговору УНС-а, одредбама члана 10.став 3. тачка 2 и тачка 3. Закона о електронским медијима одређени су услови које кандидати за чланове Савета РЕМ треба да испуњавају, а то је између осталог и искуство у области електронских медија.

Отуда, написао је УНС, новинари, уредници, стручњаци (правници, политиколози, комуниколози, социолози) морају имати десетогодишње искуство у области електронских медија (телевизија, радио, медијске услуге на захтев), па кандидати који овај услов не испуњавају, не могу бити кандидати за чланове Савета РЕМ.

„У биографијама неких кандидата приметно је да не поседују искуство, а посебно не десетогодишње, у области електронских медија, те такве кандидатуре не могу и не смеју бити прихваћене“, истакао је УНС у Приговору.

Сукоб интереса

УНС је у Приговору скупштинском ОДбору за културу и информисање навео да је чланом 15. ЗЕМ-а између осталог одређено да члан Савета не може бити лице које је власник или власник удела пружаоца медијских услуга, акционар, члан органа управљања и других органа, запослен, лице под уговором или лице које има интерес.

Ставом другим је, написао је УНС, одређено да је кандидат дужан да овлашћеном предлагачу достави писану изјаву да не постоје сметње за избор утврђене овим чланом.

„Дакле, пре него што овлашћени предлагачи предложе кандидате за чланове Савета РЕМ, писаном изјавом кандидат под пуном материјалном и кривичном одговорношћу изјављује да није власник, власник удела пружаоца медијских услуга, нити акционар, члан органа, запослен, лице под уговором или лице које има правни интерес у правним лицима која се баве производњом, дистрибуцијом или емитовањем радио и телевизијског програма или делатностима које су повезане“, истакао је УНС у Приговору.

Како је наведено, „испуњеност овог услова односно одсуство ових сметњи цени се у тренутку давања изјаве кандидата овлашћеном предлагачу која се доставља Одбору Народне скупштине надлежном за информисање“.

УНС је Одбор за културу и информисање подсетио и да је тачком 6. Јавног позива за предлагање кандидата за избор чланова Савета РЕМ  који је објављен у „Службеном гласнику РС”, број 40 од 8. маја 2025. године одређено да се за члана Савета Регулатора може предложити и изабрати само лице које испуњава услове прописане члана 10. и члана 15. Закона, док је тачком 8 Јавног позива прописано да је овлашћени предлагач дужан да уз доказе о испуњености  услова кандидата достави и писани пристанак кандидата у складу са чланом 13. став 3. и писану изјаву кандидата којом овлашћеном предлагачу потврђује да не постоје сметње за његов избор за члана Савета Регулатора прописане чланом 15. став 1. Закона.

„Пример изјаве објављен је и на интернет страници Народне скупштине Републике Србије. Увидом у садржину изјаве јасно је да кандидат под пуном кривичном и материјалном одговорношћу изјављује да у тренутку подношења изјаве не постоје законске сметње  утврђене у члану 15. Закона о електронским медијима“, навео је УНС.

Отуда, истакао је УНС, „произвољно тумачење Одбора да се испуњеност овог услова из члана 15. цени тек у моменту ако кандидат буде изабран за члана Савета РЕМ, није у сагласности са Законом о електронским медијима“.

„Подсећамо да се ова изјава даје у поступку предлагања, у писаној форми и то овлашћеном предлагачу који је доставља Скупштинском одбору за културу и информисање. Закон треба да важи и да се примењује једнако за све, независно од тога ко је овлашћени предлагач и ко су предложени кандидати. Ако у тренутку предлагања кандидата нису били испуњени услови из члана 10. и члана 15. Закона о електронским медијима тај кандидат не може бити изабран“, закључио је УНС у Приговору.

На конференцији, на којој ће бити представљен Споразум о поштовању ауторских права новинара и медија, говориће адвокат УНС-а Душан Поповић, главни и одговорни уредник сајта telegraf.rs Игор Ћузовић, менаџер за етичке стандарде у WMG-у Петар Јеремић и генерални секретар УНС-а Нино Брајовић.

Споразум о сарадњи медија у вези с преузимањем текстова и поштовањем ауторских права новинара и медија сачињен је на основу закључака са састанака одржаних у новембру и децембру 2024. године у УНС-у и скупа у Новом Пазару одржаног 3. јуна ове године, а на којима је учествовало око 40 новинара и уредника онлајн медија у Србији.

Новинари и новинарке разговараће на конференцији о правилима за преузимање ауторског садржаја, праћењу и доказивању повреда ауторског права, као и улози и одговорности уредника у очувању ауторских права у дигиталном окружењу.

Према евиденцији адвоката УНС-а, тужбе за заштиту ауторских права (осим за фотографије) су ретке, што указује на недостатке у постојећој регулативи и судској пракси. Зато је потребно формулисати конкретне предлоге и смернице које ће подстаћи поштовање ауторских права, фер односе међу новинарима и медијима, и унапредити професионалне стандарде.

Споразум ће ступити на снагу 1. јула 2025. године.

Приступањем Споразуму, медији се обавезују да ће активно радити на примени утврђених смерница и принципа у свом раду.

Скуп у Прес центру УНС-а послужиће у изради водича за онлајн медије, са практичним упутствима о примени ауторских права, примерима добре праксе и саветима за препознавање и решавање кршења права.

Заинтересовани се за учешће на скупу могу пријавити на имејл адресу nino.brajovic@uns.rs, слањем имена и презимена и редакције у којој раде или са којом сарађују.

У прилогу можете пронаћи текст Предлога споразума о поштовању ауторских права новинара и медија. 

Ракочевић је рекао да је хлеб Милана Пантића симбол новинарске професије и да се налази и у рукама тужилаштва.

„Ово је онај злочин над којим стојимо сви понижени, јер сви знамо све. Што се тиче полиције, што се тиче јавности, ствар је чиста и јасна као суза. Недостаје тренутак да тужилаштво у Београду преузме случај“, закључио је Ракочевић.

Он додаје да недостаје политичка воља и жеља за истином, како би се, како је рекао, одговорни за смрт праведне и невине жртве открили.

Представник Асоцијације независних електронских медија Саша Мирковић страхује да ће ћутање институција довести до застаревања овог злочина.

„Следеће године навршиће се четврт века од овог трагичног догађаја и плашим се да ако се нешто не деси у наредном периоду постоји оправдана опасност да овај тегедија, овај злочин оде у застарелост“, истакао је Мирковић.

Он је додао да смо у међувремену, од прошлогодишњег обележавања смрти Милана Пантића, суочени са иницијативом студената који инсистирају на томе да институције раде свој посао и да му то даје наду да ће се наредна година и обележавање овог злочина дочекати са неким новим, бољим вестима који ће водити ка разрешењу.

Ауторка и уредница документарног ТВ серијала "Зелена патрола на делу" Ружа Хелаћ овогодишња је добитница награде, која носи име Милана Пантића, дописника "Вечерњих новости" из Јагодине.

Награда за новинарску храброст биће јој уручена у редакцији Новости, пошто је била спречена да данас дође у Јагодину.

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић прочитао је њено писмо захвалности.

„Велика је част добити признање које носи име храброг новинара Милана Пантића. Добитници овог признања се уписују у историју српског новинараства“, написила је Хелаћ.

„Од новинара који су добили ово признање храбрији су жири и породица Милана Пантића која истрајава, у овим тешким врменима, у одбрани вредности због којих је живот изгубио новинар Милан Пантић“, закључује Хелаћ.

Упркос апелима УНС-а, редакција се никад није вратила у ове просторије. Оснивач и уредник листа и телевизије Раде Ђорђевић је преминуо 14 година након овог догађаја, 5. јуна 2022. године, готово на дан када су избачени из просторија, не дочекавши правду.

Тадашњи заменик председника општине Предраг Милановић сада је председник Општине Свилајнац, а ТВ Центар, који је након гашења ТВ Ресаве усељен у просторије општине, и даље емитује програм.

Док ТВ Ресава никад није наставила са редовним радом, лист „Ресавски поштоноша“ од 2015. године поново постоји као онлајн медиј. Његова садашња уредница је Драгана Ковачевић Ђорђевић.

Подсетимо, 4. јуна 2008. године, општинска комисија је, по налогу Милановића, упркос важећем уговору о закупу, из просторија избацила редакцију ТВ Ресава и одузела јој део опреме који је био у власништву општине. На челу ове комисије била је Драгана Радевић, која је данас заменица председника општине Свилајнац.

Кривичне пријаве против чланова комисије и заменика председника општине који су наредили прекид програма су одбачене, а у простор је после темељне реконструкције усељена новоснована ТВ Центар.

Како је УНС раније писао, већински власник ове медијске куће била је мајка Предрага Милановића Добрила, a директорка телевизије управо Драгана Радевић. Tелевизија је била регистрована на кућној адреси Милановића. Када је УНС објавио ове чињенице, руководиоци телевизије су промењени, али је финансирање ТВ Центар из буџета општине настављено.

Иначе, УНС је одмах након насилног исељавања телевизије „Ресава“ тражио да општинско руководство врати редакције у закупљени простор и надокнади штету насталу незаконитим насилним прекидом програма. Милановић је неколико дана касније руководству УНС-а обећао да ће омогућити повратак ових редакција у простор из којег су насилно исељени, али се то није десило.

УНС је Милановића питао зашто никада, иако је обећао, није омогућио да се редакција ТВ Ресава врати у просторије из којих је насилно исељена. 

УНС га је питао и да објасни како коментарише чињеницу да је ТВ Центар, који је и сада у некадашњим просторијама ТВ Ресава, био регистрован на његовој кућној адреси, а да је директорка била данашња заменица председника општине, а тадашња председница општинске комисије која је угасила телевизију, Драгана Радевић.

Одговор на ова питања до објављивања овог текста нисмо добили.

Подсетимо, Тужилаштво за организовани криминал није прихватило надлежност за решавање убиства Милана Пантића за које правосудног помака нема скоро 24 године и предмет прошле године вратило у јагодинско тужилаштво, практично на почетак.

Удружењу новинара Србије (УНС) из овог тужилаштва одговорили су фебруара 2024. године да нема законског основа за заснивање њихове надлежности.

Документација о убиству јагодинског новинара и дописника „Вечерњих новости“ Милана Пантића сакупљена у списима јагодинског тужилаштва налазила се у Тужилаштву за организовани криминал 16 месеци.  

Тако се, по други пут, Тужилаштво за организовани криминал огласило ненадлежним.

Први пут је то било средином 2020. године када је "утврђено да за сада не постоје законски основи прописани Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције за поступање тог тужилаштва".

На УНС-ову иницијативу Међународна федерација новинара је у јуну 2022. године усвојила Резолуцију о Милану Пантићу.  

Резолуцијом је затражен ефикасан правосудни поступак и ангажовање српског Тужилаштва за организовани криминал како би после више од две деценије били откривени и кажњени налогодавци и убице новинара Милана Пантића.

Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић је у јуну 2022. године написао да је „још пре пет година, Комисија завршила највећи део посла везан за убиство дописника 'Вечерњих новости' из Јагодине“.

Матић је навео да је полицијски убиство разјашњено.

„Постоје имена људи који су извршили убиство и који се баве нарученим ликвидацијама. Међутим, то је веома тешко доказати јер је 'лице места' након убиства лоше обрађено и контаминирано. Радна група за истраге убистава новинара годинама инсистира да Специјално тужилаштво за организовани криминал преузме случај, пошто има већи маневарски простор, јер је у питању истински организовани криминал који је био повезан са једном конкретном приватизацијом из доба Пантићеве ликивдације“, Матићеве су речи.

Милан Пантић је познати јагодински новинар који је писао тесктове о спорним приватизацијама који су се посебно односили на цементару Нови Поповац и Јагодинску пивару.  

Милан Пантић убијен је 11. јуна 2001. године у улазу зграде у којој је живео са породицом, неколико корака од свог стана. Враћао се из продавнице, у руци је држао кесу са векном хлеба, када је нападнут и ударцима у главу усмрћен.

Како је изгледало пројектно суфинансирање медија у Зрењанину у току протеклих 10 година?

Уколико Зрењанин поредимо са другим срединама, код нас је ситуација много боља! Конкурси се редовно расписују, комисије су (до сада, тј. увођења новог информационог система) колико-толико водиле рачуна да се допринесе плурализму мишљења у јавном простору. То се постизало финансирањем медија који имају различите уређивачке политике. Истичем стручност и кооперативност мр Оливере Ристић из Градске управе. Она је свима на располагању и олакшава нам да уз што мање нервозе прођемо компликоване процедуре.

Градска власт у Зрењанину је расписивала конкурс сваке године, али је често пробијала законом предвиђен рок. Како су се та кашњења одразила на рад медија?

Тачно је да је било кашњења, али нису у питању изузетно дуги временски интервали који би угрозили функционисање медија. Неке локалне самоуправе су на време расписивале конкурсе, али су потом „теглиле“ са доношењем одлука о расподели средстава. Мишљења сам да је то много већи проблем, јер се (не)намерним одлагањем исказује неспособност администрације или пак умишљај да се отежа функционисање медија.

Колики удео има пројектно суфинансирање преко државних конкурса у финансирању Вашег медија?

Лист "Зрењанин" сваке године добија различите новчане износе. Удео пројектног суфинансирања се креће између 2 и 5 одсто у односу на приход. 

Шта су Вам највећи изазови по питању пројектног суфинансирања?

Приметно је растегљиво тумачење закона и правилника. Последице су да се неколико експерата упитне стручности и у позном животном добу мултипликује у десетинама комисија "од Вардара па до Триглава". Бројни квалитетни кадрови остају неангажовани упркос завидном практичном и/или научном искуству. Не верујем у случајности, па стога стичем утисак о координисаној акцији. Уверен сам да ће то бити предмет истраживања надлежних државних органа. Што би рекао један тужилац, сваки предмет има своје време!

Какво је ваше искуство са Јединственим информационим системом који је почео са применом ове године?

Јединствени информациони систем је показао низ техничких мањкавости (на пример, немогућност исправљања унетих података, нестанак већ учитаних садржаја и слично). Поједини учесници нису могли да добију повратну информацију од надлежног министарства, па су одустајали од аплицирања. Зашто је било тешко организовати у кључном временском интервалу (првом кварталу ове године) бројнију службу подршке? Тиме би се избегло да нико не одговара на позиве или пак на упућене мејлове. Јединствени информациони систем је парадигма стања у друштву! Указује на све наше слабости: покушај стицање лаке зараде, сукоб интереса, одсуство морала...

Ове године сте учествовали на конкурсу за медијско суфинансирање који је расписало Министарство. Можете ли да поделите са нама то искуство, шта се догодило на том конкурсу?

Конкурс Министарства је био попут серијала “Досије X”. На почетку, као и на крају епизоде, много тога је нејасно. Дивим се бројним колегама који су били чланови комисија. Успели су у рекордном року да прочитају на хиљаде страна предложених пројеката, унесу оцене у систем и евентуално напишу коментар. Неретко су постизали јединствен став. Као да их је водила нека невидљива сила која их је држала будним данима и ноћима. Не видим друго објашњење за њихову надмоћну способност коју су демонстрирали у рекордном року. Листу "Зрењанин", иако најтиражнији регионални недељник, није подржан ниједан пројекат. Очито да сам као мастер економиста и судски вештак економско-финансијске струке омануо! 

Како бисте сумирали деценију примене система пројектног суфинансирања медијских садржаја у Србији?

Описао бих наш положај у том систему као "више од аутономије, мање од независности". Био бих неискрен уколико бих дао паушалну негативну оцену. Нажалост, кола звана систем јавног информисања срљају ка провалији. Уместо да покушамо да их зауставимо, ми мењамо контролну таблу и освеживач на ретровизору. На почетку успостављања система пројектног финансирања сам примећивао квалитетан рад не малог броја комисија. Било је ситуација да нам је одбијен пројекат, али смо знали зашто је то тако. Временом су лоши ђаци из медија које прати мали број људи заузели позиције и почели су да нам се свете.  Неодољиво ме подсећају на Нушићеву госпођу министарку.

Шта би били први конкретни кораци ка реформи овог система како би постао правичнији?

Неопходно је вратити принципе стручности и транспарентности. То је најбољи лек за сукоб интереса и корупцију. Тиме се постиже да квалитет исплива, сви бивају задовољни, а медији реализују некомерцијалне пројекте који доприносе бољем јавном информисању. Основ за креирање наведеног система је доношење прецизних законских и подзаконских решења који не би могли бити тумачени на начин који погодује власти или пак бирократији у министарствима. Такође, нужна је прецизна санкција за све оне који се огреше о правне норме.

Како би изгледао идеалан модел суфинансирања из Ваше перспективе?

Ко год буде развијао нови модел суфинансирања, наћи ће се у тешкој ситуацији. Биће изложен разним лобијима. Потребно је избећи досадашњу праксу да нам системе креирају само они који нису управљали медијима или се пак професионално нису бавили новинарством. Претходних деценијама смо сведочили бројним радним групама чији су чланови неретко били представници: академске заједнице без праксе, невладиних организација без знања и удружења без чланова. У наведеном тријумвирату власт олако остварује своје нечастиве циљеве. Зато су данас многи медијски радници, што би рекао председник УНС-а, или слуге или активисти. Нови модел суфинансирања треба да допринесе независности редакција и уклањању из професије свих оних који су допринели њеном унижавању.

Посебно забрињава податак да је забележено 16 физичких напада, што је за 13 више него у истом периоду прошле године. У УНС-ову базу унето је и шест случајева онемогућавања рада више него лане, као и два притиска више него прошле године. Тако је забележено шест притисака и 12 случајева ометања у раду.

У првих пет месеци четири новинарке добиле су отказ због, како су навеле, исказивања свог политичког става што је УНС оценио као примере цензуре.  Уз ове, УНС је евидентирао и случај цензуре дописника РТС-а из Новог Сада Милана Срдића, који је навео да је прилог који је радио за РТС мењан без његове сагласности. У овом периоду УНС је забележио и пет полицијских задржавања новинара, док прошле године није било таквих случајева.

Забележен је и покушај прислушкивања новинарке БИРН-а, као и јавно дељење личних података новинара РТС-а.

У бази је УНС евидентирао осам увреда и три напада на имовину – једнако као прошле године.

Ипак, забележено је мање претњи  - 13 наспрам прошлогодишњих 18, као и случајева дискриминације медија – четири наспрам 15 прошлогодишњих.

Физички напади у присуству и без реаговања полиције

УНС је у овом периоду забележио највише физичких напада у последњих пет година.

Само у мају било је пет физичких напада, од који се пет одиграло на скуповима Српске напредне странке.

Прошле недеље је на скупу СНС-а у Јелашници нападнута екипа телевизије Н1 и новинар „Гласа Зајечара“ Миљко Стојановић.

Како је новинар Н1 Миодраг Совиљ рекао за УНС, сниматеља ове телевизије, Стојановића и њега су, док су извештавали, пратили непознати мушкарци, а један од њих је Стојановићу истргао телефон из руку.

“Ушли смо у простор који није ограђен, снимали покривања и питали људе који су дошли због чега су тог дана пожелели да буду у Јелашници и да ли знају да ће ускоро бити одржани локални избори. Колеги Миљку Стојановићу је, док је радио пренос уживо, један од људи који су их пратили отео телефон и ставио га у џеп”, додаје Совиљ.

Совиљ наводи да је од тог човека захтевао да Стојановићу врати телефон, а да је у међувремену друга особа ударила камермана Н1 по руци.

“Човек који је отео телефон колеги рекао је : ‘Ви сте издајници ове земље и нисте добродошли. Изађите одавде’. Нагласио је: ‘Ово је моја молба за сада”. У том тренутку је сниматељ Н1 који је био поред мене подигао камеру да сними шта се дешава. Друга особа га је ударила по руци”, каже Совиљ.

Тај простор је, како кажу Совиљ и Стојановић, обезбеђивао велики број полицајаца. Ипак, када су, како додају, пришали једном од њих и испричали му шта се дешава, он није реаговао.

Након овог напада уследила је, како наводи Стојановић, и кампања таргетирања на Фејсбук страници „Зајечарски блок“.

На скупу СНС-а у Нишу, који је одржан 17. маја, нападнути су новинарка Јужних вести Тамара Радовановић и екипа телевизије Нова С.

Тамара Радовановић је, како је за УНС рекла, нападнута док је снимала како грађани звижде аутобусима који превозе људе који су били на митингу.

„Догодила се и расправа неких људи за које претпостављам да су били учесници СНС скупа, са полицијом, када ми је пришао, мени непознат мушкарац и гурнуо ми руку, покушавши да ми избије телефон из руке”, рекла је Радовановић.

Она је рекла да се овај напад догодио наочиглед полицајца у цивилу.

“Превео ме је на другу страну улице и поручио ми да ‘не изазивам тензију’. Убрзо сам са колегама отишла одатле", објаснила је Радовановић.

Иста је, како наводе дописница ТВ Нова С Ивана Марковић и сниматељ ове телевизије Дејан Марковић, била реакција полиције и када су они били нападнути тог дана.

Двојица непознатих мушкараца напала су их, како пише Нова, када су извештавали са Свенародног сабора и били испред металне ограде, којом је Трг Краља Милана био одвојен за учеснике скупа. 

Присутни мушкарци су их, како наводе, гурали и викали на њих преко мегафона.

С друге стране, новинар Стефан Миљуш нападнут је када је извештавао са окупљања на Тргу Николе Пашића, поводом Првог маја - Међународног празника рада.

Како је писао Инсајер, Миљуш је, пре него што је нападнут, забележио камером телефона инцидент у ком је група грађана напала војне ветеране који су пролазили Тргом. Када је приметио да га непознати мушкарац са качкетом снима, Миљуш је почео да снима њега.

Како се види на снимку који је објавио Инсајдер, Миљуш је питао непознатог човека због чега га је снимио, да би му он одговорио да “му је боље да бежи”.

Након тога, мушкарац је Миљуша, како се види на снимку, двапут ударио по руци, покушавајући да му избије телефон којим га је снимао.

Откази као вид цензуре

Ову годину обележили су и откази које су новинарке, како истичу, добиле због подршке студентским протестима на друштвеним мрежама.

Уредница викенд издања „Политике“ Сандра Гуцијан и уредница Хронике Доротеа Чарнић обавештене су да су након више од 20 година рада, одлуком власника овог листа Бобана Рајића, проглашене технолошким вишком.

Ову одлуку, како су навеле, руководство није образложило.

Подсетимо, како је рекла Доротеа Чарнић за УНС, она и колегиница Гуцијан верују да отказ има политичку позадину с обзиром на то да обе „од пада надстрешнице и почетка студентских протеста нису криле да подржавају студенте“.

„Посао у хроници подразумева и бављење деликатним темама као што су пад надстрешнце, звучни топ, напади на студенте, корупција, криминал...  Нисам се увек последњих месеци слагала са уређивачком политиком, јер нисам желела да учествујем у томе да својим писањем и уређивањем на било који начин заштититим одговорне за тешка кривична дела. Моји политички ставови ни на који начин нису могли да нанесу штету листу 'Политика', нити су утицали на моју професионалност,“ рекла је тада Чарнић за УНС.

Гуцијан је за УНС истакла да је ово први пут да се овако отпушта у „Политици“ и навела да новинари „Политике“ никада раније нису доживели тако изненадне и моменталне отказе.

Претходно је и новинарка “Вечерњих новости” Војислава Црњански Спасојевић, како је навела, дан након објављивања фотографије са протеста испред Уставног суда на свом „Инстаграм“ профилу добила отказ.

Полицијско задржавање новинара који су извештавали са догађаја

Неки новинари који су извештавали са догађаја привођени су, а неки од њих су и задржавани у полоцији. Новинара Зумера Дарка Глигоријевића полиција је задржала дан након што је извештавао из Студентског града. Полиција је како је навео, упала у редакцију и одвела га у својству сведока, а затим га је задржала као осумњиченог за нарушавање јавног реда и мира.

Глигоријевић је аутор снимака са Милошем Павловићем, који су вече пре тога објављени на Зумеру.

„На овим снимцима се види да је Милош Павловић ударен, али да може да хода“, рекао је Арсић.

Полиција је у Нишу, 17. маја, привела и дописника аустралијског СБС радија Николу Додеровића док је извештавао.

Додеровић је тог дана за УНС рекао да је био са студентом Филозофског факултета у Нишу, када их је на Тргу краља Милана зауставило шест-седам припадника Министарства унутрашњих послова.

 „Тражили су нам личне карте и новинарске легитимације, а потом привели на разговор. Били су сарадљиви, испитивали су нас шта смо радили и зашто смо дошли да снимамо. Задржани смо били на разговору више од сат и по времена, што је било непотребно“, рекао је Додеровић.

„Ове године власт је проценила да не знамо да пишемо пројекте, да су наши новинари неписмени, иако мислим да су ове године наши пројекти били најбољи до сада“, рекао је Радомировић.

Он је истакао да је то због тога што су медији у његовом власништву извештавали о студентским протестима у Нишу.

„Протест судената у Нишу 1. марта је био централни догађај и наравно да смо о томе извештавали. Само смо радили свој посао, нисмо нажао никоме ништа учинили. Извештавање је наша улога. Сада сам државни непријатељ број један“, истакао је он.

На питање шта ће бити са запосленима и радно ангажованима у овом листу, Радомировић је рекао да ће, нажалост, постати технолошки вишак, пре свега они који су радили на пројектима којих је отприлике 30 одсто.

„Нисмо још ставили све на папир, морамо да видимо који је минимум новца потребан да бисмо евентуално одржали макар недељно издање“, рекао је он.  

Како је Влада навела у свом саопштењу, Закон о јавним медијским сервисима има  за циљ да унапреди рад јавних медијских сервиса, обезбеди већу одговорност према корисницима и стабилизује финансирање.

Адвокат УНС-а Гордана Константиновић каже да питање финансирања јавних сервиса није до краја решено, имајући у виду да нису уважене примедбе чланова радне групе о повећању таксе, а којим би се омогућило несметано функционисање превасходно Радио-телевизије Војводине (РТВ).

„Економска самосталност доприноси суштинској независности уређивачке политике и остваривању сврхе јавних сервиса, а то је јавни интерес“, рекла је Константиновић.

Она објашњава да је предлог дела радне групе био да висина таксе износи 1 одсто минималне цене рада, а да је изменама Закона о јавним медијским сервисима предвиђено да се такса може усклађивати на годишњем нивоу, али да не може бити нижа од 0.6 одсто минималне зараде у Србији.

„У изменама пише и да предлог за усклађивање таксе заједнички подносе Управни одбори оба јавна сервиса министарству надлежном за информисање“,  појашњава Константиновић.

Она истиче и да се РТВ до краја године, по предлогу закона, делимично финансира из буџета Републике Србије.

„Због тога је питање функционисања овог јавног сервиса и у будућности упитно, што указује да финансираање јавних сервиса ипак није до краја решено“, каже Гордана Константиновић.

Новина у новом нацрту закона је, додаје Константиновић, и институција Повереника за заштиту слушалаца, гледалаца и читалаца којег бира и разрешава Програмски савет, а којем ће задатак бити да „штити интерес јавности, као и права и интересе грађана“.

Повереник не може бити неко ко је запослен у јавним сервисима и мора имати 10 година искуства у електронским медијима.

„Прецизиране су и одредбе које регулишу питања надлежности Управног одбора и директора јавних сервиса“, каже Гордана Константиновић.

Шта се мења Законом о изменама и допунама закона о јавном информисању и медијима

У предлог Закона о изменама и допунама закона о јавном информисању и медијима унета је одредба о јавним набавкама медијских услуга.

Ипак, каже Константиновић, питање које медијске услуге се могу наручивати, по којим критеријумима се бирају особе које пружају услуге, као и питање евиденције добијених средстава није уређено.

Чланови 84 и 85 ЗЈИМ, о којима је у претходном периоду било највише полемике, а који се односе на претпоставку невиности и извештавање са суђења, промењени су у потпуности у односу на првобитни предлог Министарства информисања и телекомуникација.

„Претходни предлог био је рестриктиван и могао се тумачити у правцу ограничавања слободе извештавања, док је новим предлогом предвиђено да новинари имају слободу да извештавају и коментаришу функционисање кривично-правног система, укључујући и кривичне поступке који су у току“, објашњава Константиновић.

Она изражава бојазан да у пракси ово може представљати проблем и произвести различита тумачења, имајући у виду да други закони предвиђају искључење јавности са суђења у одређеним случајевима, а што гарантује и Европска конвенција о људксим правима и основним слободама.

Пут до нацрта медијских закона

Подсетимо, УНС је 19. маја реаговао  и обавестио јавност да тадашња тврдња Министарства информисања и телекомуникација (МИТ) да нацрти два од три медијска закона који су тог дана представљени члановима радних група за измене и допуне ових закона, уз образложење да представљају усаглашен текст рада радних група и Европске комисије, не одговара истини.

УНС је подсетио да Радна група за израду Измена и допуна Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), која је формирана да би одговорила на примедбе Европске комисије на ЗЈИМ усвојен 2023. године, никада није добила коначну верзију нацрта текста на којем је радила, нити јој је познато који је текст Министарство послало Европској комисији.

УНС је тада истакао да оно што је 19. маја представљено као усаглашен текст нацрта Радне групе и Европске комисије не представља текст који је урадила Радна група.

Такође, навео је тада УНС, када је реч о Изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима, члановима Радне групе на састанку је предочена коначна верзија Нацрта овог Закона у који су унете примедбе Европске комисије, а са којима чланови Радне групе такође нису били упознати.

УНС је тада истакао и да су на састанку, чланови радних група, представници УНС-а, Локал Преса, АНЕМ-а и професор Раде Вељановски тражили од МИТ-а да се о представљеним нацртима спроведе јавна расправа, што није прихваћено.

Након саопштења УНС-а Министартво информисања и телекомуникација дало је члановима радних група 48 сати да пошаљу своје примедбе на представљене законе, после чега је текст упућен Европској комисији.

Чланови радних група ни након тога нису били упознати са верзијама медијских закона које су упућене Европској комисији, нити са њеним евентуалним примедбама, већ су те нацрте добили данас,после усвајања на седници Владе Србије.

Предлог Закона о електронским медијима Влада Србије усвојила је још 16. маја 2025. године.

Члан комисије која ће оцењивати пројекте и представник УНС-а Нинослав Миљковић потврдио је за УНС да у ЈИС-у није постојала ниједна евидентирана пријава до данас, иако су му, како каже, из општине Голубац раније рекли да су три пројекта пријављена на конкурс.

УНС је питао Општину Голубац због чега  је само 100.000 динара одвојено за медије ове године и да ли сматрају да је то довољно новца за остваривање јавног интереса у области јавног информисања.

Како су нам одговорили, „реч је о општини која спада у најнеразвијеније и самим тим нема могућности да буџет за конкурс буде већи“.

Иначе, у овогодишњој комисији општине Голубац два од три члана комисије су независни медијски стручњаци - Далибор Бубњевић и Драгана Кожан.

Закон о јавном информисању и медијима предвиђа да већину у конкурсној комисији треба да чине представници новинарских и медијских удружења, уколико такав предлог постоји.

“Изабрани чланови су имали највећи број поена, по бодовној листи. С обзиром да у нашем случају имамо само једно новинарско и медијско удружење које испуњава законске услове за предлагање чланова комисије (УНС, прим.нов), тако смо поступили на основу члана 21, става 4 Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и у комисију изабрали два медијска стручњака”, кажу из општине Голубац за УНС.

На територији те општине од 2015. године до данас расписана су свега четири конкурса, показују подаци из УНС-ове базе. Од тога, два конкурса, 2015. и 2016. године нису била у складу са прописима, а конкурс из 2015. године је због тога и поништен.

Представници ЕФЈ-а упозорили су да се демократија не може замислити без слободних медија, те позвали европске институције и националне владе да предузму конкретне мере у заштити новинара и слободе говора.

Резолуција о стању медијских слобода у Србији

Како би се скренула пажња и на проблеме са којима се суочавају навинари у Србији Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност“ су предложили заједничку Резолуцију.

У Резолуцији се наводи да је у току 2024. године забележено чак 166 случајева угрожавања безбедности новинара, док је у првих пет месеци 2025. године регистровано већ 128 инцидената. Посебно се истичу физички напади, дигитални надзор, као и изостанак адекватне реакције институција – пре свега полиције, која у неким случајевима уклања новинаре са лица места уместо да санкционише нападаче.

,,Зато нам је важно да ЕФЈ настави да прати шта се дешава и да изврши притисак и на остале међународне партнере као што су Европска комисија, Савет Европе, ОЕБС и друге, како би се прекинуо ланац некажњивости која је увек била присутна у Србији када су у питању напади на новинаре”, рекла је Тамара Филиповић, генерална секретарка НУНС-а.

У складу с тим, Генерална скупштина ЕФЈ осудила је нападе и некажњивост, позвала српске институције да хитно реагују и извештавају о случајевима, позвала међународне организације да појачају притисак на Србију, изразила солидарност са независним новинарима и медијима и позвала медије, нарочито јавне сервисе, да гарантују уређивачку независност и заштиту новинара.

Јелена Л. Петковић из Удружења новинара Србије (УНС), као члан експертске групе за питања фриленсера, делегатима и посматрачима истакла је да ће према досадашњим подацима ово можда бити година са највише забележених напада на новинаре, те да се све то дешава у ситуацији апослутне некажњивости за злочине над новинарима.

„Новинари су вређани, малтретирани, прислушкивани, чак и физички нападани и хапшени. Док репортере на терену застрашују и приводе, на телевизијама су мета највиших државних функционера“, рекла је Петковић.

"Након девет година суђења за убиство новинара Славка Ћурувије, нико није крив. Коначном одлуком Апелационог суда, претходно осуђени на укупно 100 година затвора, четири бивших припадника државне безбедности су ослобођени оптужби", појаснила је присутнима на Скупштини ЕФЈ.

Петковић је додала да фондацију која носи име Славка Ћурувије, туже тројица од четворице бивших припадника Службе државне безбедности - сада слободни грађани.

За Комисију за истраживање убистава новинара у Србији, убиство новинара Милана Пантића је разрешено. Налогодавнци и мотиви су познати, недостају материјални докази са места злочина. Ипак, 24 године након злочина, тужилаштва у Србији играју опасну игру некажњивости.

Петковић је указала и на 20 новинара и медијских радника, Срба, Албанаца, као и екипу немачког часописа Штерн који су, док су обављали свој посао на Косову и Метохији, између 1998. и 2005. године, убијени, киднаповани или су нестали.

“Само један злочин је решен у судском поступку пред Међународним трибуналом у Хагу. У 19 од ових случајева нико није позван на одговорност. Европска федерација новинара (ЕФЈ) усвојила је три резолуције: у Португалу 2018, у Загребу 2021 и у Приштини 2024, тражећи формирање Међународне комисије експерта за истрагу ових злочина. То се није догодило“, рекла је она.

Декларација о ситуацији у Гази

Посебно алармантна ситуација забележена је у ратним зонама, попут Украјине и Газе, где су новинари свакодневно изложени екстремном ризику. У ратом захваћеним просторима и ове године је више десетина медијских радника изгубило живот у току обављања професионалних задатака, док су многи други рањени или притворени.

У Гази број убијених новинара достигао је забрињавајуће размере, а приступ тачним информацијама постао је готово немогућ због ограничења кретања, гашења медија и губитка локалне инфраструктуре. Са тим у вези, сви присутни делегате, односи организације чији су они представници, једногласно су усвојили Резолуцију коју су поднели представници Словеније о чему је писао и УНС.   

Декларација фриленс новинара Европе

У Декларацији фриленс новинара Европе која је такође усвојена на Скупштини ЕФЈ-а истичу се изазови и неопходне мере које је потребно преузети у вези са радним условима, праведним третманом и егзистенцијом слободних новинара.

“Слободни новинари широм Европе представљају кључни стуб демократије и слободног протока информација захваљујући својој независности. Достојанствени радни услови су неопходни јер су слободни новинари интегрални чланови медијског екосистема“, наводи се у Декларацији.

Потребно је, пише даље, успоставити механизме који обезбеђују да слободни новинари имају приступ правима и бенефицијама које се односе на запослене, где је то могуће.

Слободни новинари захтевају увођење минималних накнада и уговорних стандарда који одражавају сложеност, време, улагање и вредност њиховог рада. Праксе плаћања морају гарантовати праведну и правовремену исплату, као и додатну компензацију за поновно коришћење и репродукцију новинарског садржаја, посебно имајући у виду актуелни развој вештачке интелигенције.

„Слободни новинари морају бити укључени и охрабрени да сами дефинишу своје тарифне услове, док једнострано повећање тарифа од стране уредника није прихватљиво“, пише у Декларацији.

Приступ системима социјалне заштите је кључан, наводи се.

“Системи социјалне заштите широм Европе морају укључити одредбе које омогућавају слободним новинарима приступ правима попут боловања. Владе и социјални партнери треба да раде на обезбеђивању преносивости права из области социјалне заштите преко граница“, пише у Декларацији.

Када је реч о заштити ауторских права, у Декларацији се наводи да издавачи и технолошке компаније треба да сарађују са синдикатима новинара на успостављању колективних лиценци које омогућавају слободним новинарима да буду плаћени за коришћење свог рада, укључујући и за обучавање генеративних АИ модела.

“Закон о ауторским правима мора спречити неовлашћену експлоатацију рада слободних новинара, уз специфичне мере заштите од откупа, отплате дугова и трајних преноса права“, пише у овом документу.

Генерална скупштина ЕФЈ-а окупила је ове године представнике 73 новинарске организације из 44 европске земље, које укупно представљају око 295.000 медијских радника.

Скупштина је, поред избора новог руководства, разматрала и низ резолуција у вези са слободом медија, безбедношћу новинара и борбом против цензуре, лажних вести и говора мржње. Суорганизатори скупа у Будимпешти били су Савез мађарских новинара (HPU) и Удружење мађарских новинара (MUOSZ), уз подршку Мађарске конфедерације синдиката (MASZSZ).

Божић је навео да сада нема рационалног објашњења за укидање програма и да је, како каже, убеђен да је ово врста политичког притиска.

Власника Орион Телекома Слободана Ђиновића УНС је питао који је разлог укидања канала Н1 када уговор важи да марта наредне године, али одговор нисмо добили.

Подсећамо да је оператор Орион Телеком само пола сата пре искључења обавестио кориснике да Н1 од данас, 4. јуна 2025. године, неће више бити део њихове понуде.

Новинарке и новинари из Новог Пазара су о доказивању повреда ауторског права разговарали са адвокатом Душаном Поповићем, генералним секретаром УНС-а Нином Брајовићем, менаџером за етичке стандарде у WMG-у Петром Јеремићем, као и главним и одговорним уредником портала Телеграф.рс Игором Ћузовићем.

На скупу је представљен и Предлог споразума о сарадњи медија у вези са преузимањем текстова, који је сачинило Удружење новинара Србије у сарадњи са адвокатом Душаном Поповићем и представницима двадесетак онлајн медија.

Овај споразум је, како је рекао адвокат Душан Поповић, користан и за новинаре и медијске куће зато што регулише имовинска и морална права, и то на начин који је регулисан Законом о ауторском и сродним правима.

“Као што новинари имају интерес да буду назначени као аутори у сваком чланку, као ауторском делу, те да се њихови текстови не мењају, чиме стичу кредибилитет у еснафском друштву и професији, тако и медији као најчешћи носиоци имовинских ауторских права имају економски интерес да користе ауторска дела својих запослених”, објаснио је он.

Право цитирања је, како је напоменуо, Законом прописано као дозвољено коришћење ауторског дела.

“То подразумева да се из новинарског текста може извући део, који се може користити у неизмењеној форми, а под условом да се наведе аутор и извор текста”, апострофирао је Поповић.

Други важан аспект је тражење дозволе.

Приликом јавног приказивања туђег ауторског дела обавезно је, како навео Поповић, затражити дозволу аутора или носиоца имовинско-ауторског права.  

“Важно је поштовати морална права аутора, која између осталог подразумевају навођење имена и презимена, односно псеудонима или знака аутора, те права на заштиту интегритета ауторског дела”, навео је он.

Поповић је рекао да се сама информација се сматра ауторским делом, тако да је она слободна за коришћење свакоме.

“Међутим, начин саопштавања информације, уколико има елемемте оригиналности и креативности, предтавља дело аутора”, додао је.

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић рекао је да је у новинарској пракси реткост да се приликом преузимања текста наведе име изворног аутора, а да се дешава и да се не наведе ни медиј са којег је пренет садржај.

“Новинарство је ауторска професија, а новинарски садржај, у многим случајевима, има карактер ауторског дела. Ипак, неретко долази до неетичког преузимања туђег садржаја без навођења извора и аутора, чиме се крше Кодекс и Закон”, објаснио је Брајовић.

Та пракса, како је додао Брајовић, мора да престане и мора се вредновати туђи, као што се поштује и свој рад. Споразум је, како је навео, искорак у овом смеру.

Ипак, говорници су указали на то да, законска обавеза сталног потписивања аутора са собом носи и одређене изазове. Менаџер за етику у WMG-у Петар Јеремић је као један од проблема навео потписивање текстова у чијој изради учествује више особа.

“Дешава се да новинар пошаље садржај, неко из редакције контактира другу страну, а да се затим додатно укључе и уредници. По новом Закону, предвиђено је да се сви који су учествовали у изради текста морају потписати, макар иницијалима. Ипак, у случајевима попут овог који сам навео може бити непрактично”, објаснио је Јеремић.

Он као менаџер за етичке и професионалне стандарде, како је навео, нема овлашћења да одобри или забрани објављивање одређеног садржаја. То је, додао је, пракса и светским медијима.

“Улога менаџера за етичке и професионалне стандарде је саветодавна. Ова особа треба да пружи смернице колегама, одговори на питања у вези са професионалним дилемама и укаже на грешке, објашњавајући разлоге и начине за њихово исправљање”, навео је он.

Када су новинари у дилеми да ли имају дозволу да садржај пренесу из неког медија, он им, како је додао, саветује да приступе одељку “Услови коришћења” на том сајту и провере деo Copyrights.

Сама чињеница да се о овим темама разговара, како је навео, повољан је знак промена.

До пре неколико година, како је рекао, било је уобичајено да се извор наведе без линковања.

Слична је била и пракса са фотографијама.

"Оне су се масовно преузимале без плаћања и уз кршење ауторских права. Тек када су почеле да стижу прве тужбе и казне, редакције су почеле да уводе нове стандарде и поштују правила”, додао је он.

Као праксу приликом преузумања текстуалног садржаја главни и одговорни уредник сајта Телеграф.рс Игор Ћузовић навео је модел преношења путем тизера.

“Овај модел подразумева преношење наслова и једне реченице или најаве текста, уз линк ка изворном порталу”, навео је он.

Будући да је доминантан бизнис модел медија углавном оглашавање, национални медиј који је преузео текст локланог медија, узео је овој редакцији и велики део финансијског колача.

“Уместо локалне редакције која је мукотрпно радила да би креирала одређени садржај, хиљаде прегледа и самим тим и финансијска добит одлазе редакцији која је само пренела текст. Форма тизера је добро решење за овај проблем”, навео је он.

Она је у изјави за Удружење новинара Србије (УНС) рекла да ће и даље радити на томе да помогне новинарима и новинаркама који се у свакодневном раду суочавају са све већим проблемима - несигурним радним условима, политичким пристицима, претњама и несигурношћу.

"Бројни су изазови пред нама. Украјина, Газа, много новинара је изгубило животе. Ми не помажемо само у опреми и обукама, него желимо да радимо на томе да се чује глас тих новинара", рекла је Север за УНС.

Она је додала да се у протеклом мандату глас Европске федерације новинара ипак чуо.

„Наши амандмани су увеликој мери били прихватани приликом доношења важних европских закона и директива у медијској области а који утичу на наш рад“, рекла је.

Север је истакла је су услови у ком раде новинари на Косову један од великих проблема.

"Неколико пута смо заједно радили на томе и надам се да ћемо наставити. Налазимо тачке у којима можемо сарађивати. Отворили смо ранијом посетом Србији очи људима који су дошли из Европе. Искрено, ни ја, која сам упозната са ситуацијом, нисам доста тога знала", истакла је Север.

Она је посебно нагласила да жели да настави да ради на томе да се са ситуацијом широм нашег региона упознају сви из Европе, те да да јој је важно да колеге осете да се са њом на овој позицији њихови гласови гласније чују.

За потпредседника ЕФЈ изабран је Пабло Алкуел (SNJ-CGT, France) из Француске. Он је био једини кандидат, јер је Марта Барсенила Ескано (FSC-CCOO, Spain) одустала од кандидатуре због обавеза које већ има у ЕФЈ. 

"Ову функцију препуштам у најбоље могуће руке и мислим да је Пабло прави избор за потпредседника — и обећавам вам, ако не буде радио онако напорно како знам да може, лично ћу га 'казнити'”, нашалила се Марта.

Искусни синдикалиста је у свом говору истакао да жели настави да се бори за слободу медија, независност и против несигурних услова рада у новинарству.

"А да бисмо то постигли, морамо радити на јачању јединства међу међународним и европским новинарима, уз поштовање свих у свим организацијама у којима делујемо", истакао је он.

Након бројања гласова у Извршни одбор ушли су:

Andrea Roth Allan (Немачка)

Allan Boye Thulstrup  (Данска)

Renske Heddema (Холандија)

Antonis Repanas (Грчка)

Xhemalj Rexa (Косово*)

Banu Tuna(Турска)

Sergiy Tomilenko (Украјина)

ЕФЈ представља 295.000 новинара кроз 73 новинарске организације из 44 европске земље. Суорганизатори Изборне скупштине ЕФЈ-а у Будимпешти су Савез мађарских новинара (ХПУ) и Удружење мађарских новинара (МУОСЗ), уз подршку Мађарске конфедерације синдиката (МАСЗСЗ).

Скупштини је присуствовала и Доминик Прадалије, председница Међународне федерације новинара (ИФЈ). Она је истакла да су у последњих неколико година, убиства новинара постала честа — у више од 90 посто случајева убистава новинара широм света починиоци остају некажњени.

"У две трећине тих случајева, убице остају неидентификоване и вероватно никада неће ни бити идентификоване. То значи да је практично без ризика убити новинара. Међу убијеним новинарима многи били локални репортери. Не дописници који иду у ратне зоне, већ људи који су већ на лицу места и могу да пренесу аутентичне информације. Они су ти који гину. Они су ти који ризикују своје животе. Ипак, према међународном праву, не постоји признање да новинари трпе веће ризике у поређењу са осталим цивилима", рекла је Прадалије.

Скуп у Мађарској јуче је отворио градоначелник Будимпеште Гергелy Карацсонy који је поздрављајући учеснике скупа поручио да новинари нису сами у борби за слободу штампе, те да је Будимпешта је место мостова, а најважнији мост је слободно новинарство.

Након њега присутнима се обратио Јан Брату, представник Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) који је говорио о  важности примене новинарског кодекса.

,,Дигиталне претње често иду руку под руку са физичким нападима на новинаре, медијски радници морају да се заштите од узнемиравања и застрашивања. Морамо да радимо и на правним реформама. Државне институције ће бити у искушењу да користе технолошки надзор, изван његове легитимне и легалне употребе, а ја сам више пута истицао огромне изазове које надзор новинара представља за професију у целини, за способност новинара да развију односе поверења са својим изворима и да испуне своју дужност поверљивости. Посебно је важно да се заштитимо од лажних вести. Пословни модели и алгоритми који награђују лажне вести, увек су на штету чињеничних и објективних информација”, рекао је Брату. 

Делегат УНС-а на Скупштини ЕФЈ-а је председник Друштва новинара Војводине, УНС-овог огранка у Војводини, Предраг Рава. Изборној скупштини присуствује и чланица УНС-а Јелена Л. Петковић, која је део радне групе која се бави питањима фриленсера. 

Душан Ђурић рођен је у Београду 10. новембра 1929. године. Дипломирао је на Новинарској и дипломатској школи 1952. године. Новинарством је почео да се бави 1949. године у редакцији за иностранство Радио Београда, где је био уредник емисије на немачком језику до 1950. године.

Био је сарадник Публицистичког одељења Дирекције за информисање Владе ФНРЈ од 1951. до 1952. године.

Највећи део новинарске каријере провео је у „Вечерњим новостима", у којима је радио од 1954. до 1979. године, прво као репортер у спортској и београдској, затим као извештач и коментатор у политичкој рубрици.

Један је од оснивача школе новинарства у „Вечерњим новостима", а од 1979. до 1990. предавао је у Југословенском институту за новинарство.

Аутор је више књига и уџбеника новинарства.

Књигу „Основи новинарства“ објавио је 1981. године, уџбеник „Смисао и техника новинарског рада“ 1982. године, а књигу „Новинарска радионица“ 1983. године, "Професија новинар" (2001). Његово најпознатије дело „Новинарска енциклопедија“, објављено је 1997. године и имало је неколико издања.

Душан Ђурић добитник је годишње награде „Светозар Марковић" Удружења новинара Србије (1971) УНС-ове Награде за животно дело (1997), годишње награде „Вечерњих новости" (1975), награде Завода за уџбенике и наставна средства у Београду (1987), награде „Слободан Глумац" за дугогодишњи успешан рад у „Вечерњим новостима" (1994), награде Савеза новинара Југославије за животно дело (1999)...

Душан Ђурић ће бити сахрањен сутра, 5. јуна на сеоском гробљу у Црепаји у 11 часова.

Другопласирана у овој категорији је Лина Вабен са причом „Рене Дамгард се опрашта од живота и своје нећаке“.

Награда за иновације припала је Катарини Брунер, Ребеки Чиселски, Инги Дахвици, Себастијану Мајнеку и Максимилијану Циреру за причу „Под надзором. Како подаци о локацији угрожавају немачку безбедност“.

Другопласирани у овој категорији са текстом „Пут ка искупљењу: Како се израелски рат против Хамаса претворио у одскочну даску за јеврејско насељавање у Гази“ су Јардена Михаелија, Авија Шарфа, Идит Френкел, Аси Орен и Урија Талшира.

Овогодишњи добитници награде за истраживачко новинарство су Маријуце Нистор и Наталије Захареску за причу „Служећи Москви“, а другопласирани су Аико Кемпен, Лауренца Шрајнера и Фина Старкена са причом „Бизмаркова колиба у шуми“.

Најбољи текст у категорији Јавни дискурс је „Мајке на крају света“ Катаржине Бони, а другопласирани „Машине за памћење“, ауторке Џесике Трејнор.

Награда за новинарство о миграцији припала је Габријели Галвин са причом „Одрастање 'незападњака' у данској држави дадиљи“. Другопласирани у овој категорији је Марко Таунсенд за текст „Брутална истина иза смањења броја миграната у Италији: Батине и силовања од стране снага које финансира ЕУ у Тунису“.

Овогодишњи добитник специјалне награде је Abzas Media и Forbidden Stories за „Пројекат Баку конекције“, који координишу Forbidden Stories и њихових 15 медијских партнера.

Како коментаришете исход овогодишњег конкурса за суфинансирање медијских пројеката који је расписао Крагујевац?

Очекивао сам овакве резултате. Претходних година направљена је разрађена машинерија од стране власти. Новац који је намењен за суфинансирање пројеката одлази прорежимским медијима. Иста је ситуација и на нивоу републике и на локалу. Постоје три портала из Крагујевца која су добила новац, али ви на тим сајтовима не можете да нађете ниједну вест која покушава да загребе проблеме у друштву и градској власти. Месецима трају студентски протести, али код њих нема вести о томе. Код њих се појави реакција Српске напредне странке (СНС) на неки догађај, али нема вести о ономе на шта реагују. То је супротно новинарској логици.

Колики удео има пројектно суфинансирање преко државних конкурса у финансирању Крагујевачких новина?

Значи нам тај новац који је могуће добити путем пројектног суфинансирања. Није то пресудан извор прихода, али сваки динар је значајан. Ми смо и ове године имали одлично написан и врло актуелан пројекат, али по налогу власти комисија га је лоше бодовала. Неки крагујевачки портали који су врло читани као што су Глас Шумадије и Пресек такође нису добили новац. Свако ко критикује власт, не треба да се нада новцу на конкурсима. Цео процес је исполитизован.

Градска власт у Крагујевцу неколико година није расписивала конкурсе за суфинансирање медијских пројеката од јавног значаја, иако је на то обавезује Закон о јавном информисању и медијима. Како је то утицало на крагујевачке локалне медије?

У Крагујевцу конкурс није расписиван шест година, а то је период када је градоначелник био Радомир Николић, син бившег председника Србије Томислава Николића. Он је занемаривао закон и игнорисао обавезу Града да расписује конкурс. У том периоду пропао је велики број локалних информативних гласила. Локални медији не могу да се самофинансирају, али то је случај и у развијеним европским земљама. Само у тим земљама постоје поштени механизми да се финансијски помогне медијима.

Шта су Вам највећи изазови по питању пројектног суфинансирања?

Конкурс и  његова реализација трају годину дана, а ви кад пишете пројекат не можете да предвидите шта ће се у тих наредних годину дана дешавати и шта ће бити актуелно. Зато бирамо споровозне теме које заправо нису толико интересантне. Треба медији да се баве и историјом, али то није превасходни циљ.

Какво је ваше искуство са Јединственим информационим системом (ЈИС) који је почео са применом ове године?

ЈИС је направио још веће проблеме свима који су слали конкурсну документацију. Медијима је било тешко да се укључе у тај систем. То је једна споредна техничка ствар, ако мене питате и не доприноси транспарентности процеса.

Како бисте сумирали деценију примене система пројектног суфинансирања медијских садржаја?

Још 2014. године када је речено да је то једини начин улагања јавних финансија у медије, било је резерви, али нико није очекивао да то може толико да се исполитизује. То је постао механизам СНС за форсирање својих медијских миљеника.

Комисије које треба да бодују пројекте састављене су углавном од људи прорежимске оријентације. Они се не понашају као професионалци, већ добију инструкције коме треба да доделе новац. Људи који се представљају као стручњаци мени су често потпуно непознати. Они су углавном на маргини медијске професије. Недавно смо сазнали да је један од чланова комисије који је оцењивао пројекте истовремено био у 44 локалне комисије и једној комисији у министарству. Тај човек има више од 70 година. Не знам како је он стигао да прочита све те пројекте. Мислим да ти чланови комисије ни не читају пројекте. Они добију од локалних моћника списак подобних и неподобних.

Шта би били први конкретни кораци ка реформи овог система како би постао правичнији?

Модел медијског суфинансирања није сам по себи лош, али га треба деполитизовати. Недопустиво је да партије и моћни појединци имају утицај на тај процес. Јако је важно да професионалци читају те пројекте и да критеријум за избор чланова комисије буде строжи. Конкурсно суфинансирање би могло да функционише, ако би се радило поштено. Такође, тај модел не дозвољава медијима да се баве најактуелнијим темама, него неким споровозним и то треба мењати.

Извештај ће представити и експертске групе које се баве  питањима радних права (ЛАРЕГ), фриленсерима (ФРЕГ), родне равноправности и разноликости (ГЕНДЕГ), радиодифузије (БРЕГ) и ауторских права (АРЕГ). Изборној скупштини присуствује и чланица УНС-а Јелена Л. Петковић, која је део радне групе која се бави питањима фриленсера. 

За сутра je предвиђено гласање за новог председника и друге органе ЕФН-а који ће европску новинарску организацију водити у периоду 2025-2028. година.

Једини кандидат за председничко место је досадашња председница Маја Север из Хрватске. Кандидати за потпредседника су Марта Барсенила Ескано из Шпаније и Пабло Алкуел Гарбарини из Француске. Бира се и Управни одбор у који ће од  једанаест пријављених бити изабрано девет чланова.  

ЕФЈ представља 295.000 новинара кроз 73 новинарске организације из 44 земље Европе. Суорганизатори догађаја су Савез мађарских новинара (ХПУ) и Удружење мађарских новинара (МУОСЗ), уз подршку Мађарске конфедерације синдиката (МАСЗСЗ).

Преставник Удружења новинара Србије на скупштини ЕФН-а је Предраг Рава, члан Управе УНС-а.

За одлуку да Удружење новинара Србије није прекршило Кодекс гласали су сви осим представнице Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелке Јовановић, која је била уздржана, као и Оливере Милошевић и Матеје Агатоновића, који су одлучили да не гласају јер су представници УНС-а у Комисији за жалбе. Исход гласања је сличан и када је у питању САНА, с тим што су Агатоновић и Милошевић у овом случају гласали за то да није прекршен Кодекс.

Будући да је у текстовима објављеним на сајту УНС-а и порталу агенције САНА описана иста ситуација, али на различите начине, Комисија за жалбе је о њима водила обједињену расправу. У текстовима је описан догађај на протесту испред ЈКП „Водовод и канализација“ у Новом Пазару, чији су актери били уредник портала SNews Медин Халиловић и уредник портала indeksonline.rs Елдин Ћоровић.  

УНС и САНА објавили деманти - нема прекршаја Кодекса

Када је у питању сајт УНС-а, Медин Халиловић жалио се на текст „Новинар на новинара - Уредник портала indeksonline.rs тврди да га је напао колега Медин Халиловић“. Халиловић је у жалби навео да су у тексту „објављене нетачне и непроверене информације, без потврда званичних органа и правоснажне судске пресуде, у којем је означен као починилац кривичног дела“.

„Објављивањем оваквих информација пред јавношћу и колегама ми је повријеђена част и професионални кредибилитет, без права да изнесем свој став и мишљење. Објављивање оваквих садржаја наштетило је мом интегритету и професији али и угледу медија чији сам уредник“, навео је он.

УНС је Халиловића, како и сам наводи, тог дана контактирао за изјаву. Ипак, објављену изјаву Халиловић је оценио као „досољену“, наводећи да је злоупотребљено „његово јављање на телефонски позив" и „молба да га назову касније, након изласка из просторија полиције".

У жалби је навео и да је УНС његов одговор на текст објавио, али четири дана након што га је послао и додао „да су разлог можда били празници“.

УНС је одговорио да су неистинити наводи Халиловића да су у тексту објављене „нетачне и непроверене информације“, „без потврда званичних органа и правноснажне судске одлуке“ и да је нетачно да је он означен као починилац кривичног дела.

„У четвртак, 17. априла у 15 сати и 15 минута УНС је на службени мејл добио информацију од главног уредника портала indeksonline.rs Eлдина Ћоровића о, како је навео, ‘инциденту’ који се тај дан догодио у Новом Пазару, када га је, по његовим речима ’физички и вербално напао локални новинар Медин Халиловић“, навео је УНС и приложио принтскрин имејла као доказ.

У одговору пише и да је по пријему овог имејла, УНС, који је и члан Сталне радне групе за безбедност новинара, контактирао Ћоровића, који је потврдио наводе изнете у имејлу.

УНС је, како се наводи у одговору, у складу са правилом дужне новинарске пажње и поглављем Однос према изворима о обавези новинара/новинарки да консултују више извора, контактирао и другу страну - Халиловића.

Након што је Халиловићу саопштено шта је Ћоровић рекао за УНС, од њега је затражено да одговори на те наводе. Халиловић је, пише УНС, изјаву дао и одговорио оно што је у тексту у потпуности пренето.

Упитан да ли је тачно да је тренутно у полицији због описаног случаја, Халиловић је, додаје УНС, одговорио да је тамо другим поводом, што је такође верно пренето у тексту на који се он жалио.

„Дакле, УНС је по пријему информације исту проверио и ступио у контакт са господином Халиловићем који је изјавио да нема коментар, да су то лажи и неистине, да није напао Ћоровића, већ да му је пришао да му нешто каже у вези са његовим текстом. Потом је додао, да се Ћоровић можда уплашио, али да није тачно да га је напао“, наводи Удружење новинара Србије.

УНС је у одговору истакао да је у потпуности поступио у складу са одредбама Закона о јавном информисању и медијима и одредбама Кодекса, као и да је верно пренео ову изјаву.  Ово Удружење наводи да је тачно, непристрасно, потпуно и благовремено јавност известило о догађају и у самом тексту навело да преноси изјаве Ћоровића и Халиловића. УНС је, дакле, навео да се у тексту није бавио тврдњама, претпоставкама или нагађањима, нити је на било који начин повредио претпоставку невиности Халиловића.

УНС је истакао да на сајту није објављена „нетачна“ или „досољена“ изјава, као и да јављање на телефонски позив није злоупотребљено, већ да је верно пренето све што је Халиловић навео.

„Нејасно је који део његове верно пренете изјаве представља ’досољену изјаву’ и шта под овим жалилац уопште мисли. Такође је рекао, ’ако желите више информација, позовите ме касније када изађем из полицијске станице’. С обзиром на то да је претходно одговорио на сва питања УНС-а, да му је дата могућност да се изјасни на наводе Ћоровића, што је и учинио, новинарка га није више звала“, наведено је у одговору на жалбу.

УНС указује да се Халиловић у захтеву за одговор позвао на погрешне одредбе неважећег Закона и да овај одговор није испуњавао законске услове за објављивање одговора одређене чланом 109. Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ).

„ЗЈИМ одређује да главни уредник није дужан да објави одговор, ако у захтеву за објављивање одговора подносилац није навео своје име и адресу, односно назив и седиште, као и ако није потписао одговор лично, односно ако уз одговор који је поднет преко пуномоћника није приложено специјално пуномоћје (што не садржи Халиловићев захтев)“, указао је УНС.

Уредник, према овом Закону, није дужан да објави одговор ако се он односи на мишљење, а не на тврдњу о чињеницама, односно ако се одговором не оспорава истинитост, потпуност или тачност преноса информације

Ипак, УНС је одговор објавио, имајући у виду да је реч о колеги, иако није испуњавао законске услове за објављивање одговора одређене чланом 109. ЗЈИМ.

Из одговора Халиловића је, како наводи УНС, видљиво да он не демантује да га је новинарка УНС-а звала, нити да је дао изјаву, већ да износи тврдњу да је реч о „досољеној изјави“.

„Дакле, он не негира комуникацију са новинарком, не негира да је изјаву дао, већ му се, чини се, не свиђа изјава коју је дао. А то је нешто што нема везе са УНС-ом који је изјаву верно пренео“, истакао је УНС.

Са истим тврдњама, Халиловић се жалио и на текст објављен на сајту агенције САНА, која је пренела текст Регионалне информативне агенције (РИНА).

У тексту објављеном на сајту агенције САНА, нису укључене изјаве Халиловића и Ћоровића већ се тврди да РИНА преноси да је „током протеста испред предузећа ‘Водовод и канализација’ у Новом Пазару дошло је до инцидента када је главни и одговорни уредник портала Indeksonline.rs Елдин Ћоровић физички и вербално нападнут од стране новинара Медина Халиловића“.

Халиловић је навео да његов „одговор на објављени текст који је послао мејлом 24. априла није објављен већ је након тога, уметањем и приказивањем да је то објављено 19. априла“.

Из агенције САНА одговорили су да деманти Халиловића никад нису добили, већ да су га пренели из агенције РИНА, као изворни текст.

Представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Милена Васић рекла је да је УНС по обиму и садржини објавио одговор и више него што је био у обавези, јер се неки његови делови не односе на спорну информацију. Халиловићев деманти је, како је истакла Васић, објавила и САНА. То што га је, како додаје, пренела са другог сајта, не оспорава чињеницу да је одговор објављен.

Са тим је била сагласна и Оливера Милошевић, која је рекла да су у агенцији САНА поступили у складу са професионалним стандардима баш због тога што су, поред иницијалног текста, пренели и деманти.

Јелка Јовановић је пак била уздржана јер јој, како је рекла, из свега наведеног није јасно шта се заправо догодило.

На то је Родољуб Шабић рекао да је важно одлучити да ли је Халиловићу у текстовима повређено неко право, а да је из свега наведеног јасно да није.

“Објављен је текст, објављен је деманти и ту је прича завршена. Шта је позадина- није ни мени најјасније, али то није предмет одлучивања”, рекао је он.

Халиловић је поднео жалбу на текстове о овом случају који су објављени и у другим медијима, а Комисија ће о њима одлучивати на следећем заседању. 

Комисија за жалбе једногласно: Српски телеграф је прекршио Кодекс

Комисија за жалбе је једногласно одлучила да је Српски телеграф у свом штампаном и онлајн издању прекршио члан 5 поглавља Истинитост извештавања и члан 3 поглавља Поштовање достојанства.

Емецета Србија се Савету за штампу жалила на текст „Бежите што даље од Емецете“, објављен у штампаном, али и онлајн издању овог дневног листа  „Република.рс“ са насловом ”Заобиђите Емецету да вас не би болела глава као мене- прича огорчене Новосађанке која је прошла голготу са познатим ланцем продавница намештаја и беле технике”. Емецета је у жалби навела да је текст неистинит и увредљив, те да негативно представља њихово пословање.

У текстовима је представљено негативно искуство једне потрошачице која је Емецети упутила рекламацију. Иако се наводи да је прошла „голготу“, Емецета у жалби тврди да је рекламација решена у законском року, уз више понуђених опција, а то су ваучер од 5.000 динара, замена производа, наручивање дела или повраћај новца. Потрошачица је, наводи се, изабрала ваучер, чиме је рекламација успешно затворена.

Из Емецете су додали да су због овог текста тужили Српски телеграф, а уз жалбу су приложили и пресуду која се односи на претходно објављени текст, којом су, како су навели, желели да укажу на континуитет објављивања неистинитих информација у вези са овом фирмом.

Из Емецете су написали да су новинари добили званичан одговор који је објављен у тексту, али да су из њега извучени закључци супротни садржају изјаве, па су тако, према њиховим речима, читаоци доведени у заблуду.

У одговору на жалбу редакција је навела да текстови представљају новинарски приказ искуства потрошача и да су све изјаве аутентичне и пренете у складу са професионалним стандардима. Из Српског телеграфа су навели да је читаоцима јасно да је реч о личној перспективи корисника услуга. Редакција је, како се наводи, омогућила и представљање друге стране, јер је Емецета имала право на одговор.

За наслове наводе да представљају новинарски израз у Потрошачкој рубрици, који је “често емотиван и директно заснован на искуству читалаца”.

“Бежите из Емецете’ је став саговорнице, што је потпуно јасно из самог наслова”, наводи Српски телеграф у одговору на жалбу.

Са овим становиштем није био сагласан представник Асоцијације медија у Комисији за жалбе Златко Чобовић, који је навео да у наслову објављеном у штампаном издању није назначено да је у питању став жене која је куповала у Емецети, а не читаве редакције.

Представница Асоцијације медија у комисији за жалбе Јелка Јовановић рекла је да текстови попут овог одражавају нешто што би могло представљати “антипропагандни програм”, односно кампање покренуте против неке компаније.

Са овим гледиштем била је саглсана и представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Тамара Скроза, која рекла да ово није први такав случај када је у питању Српски телеграф.

Овој седници Комисије за жалбе није присуствовала представница јавности Сања Павловић, док је представницу УНС-а Јелену Петковић мењао Матеја Агатоновић.