Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Твитер као оруђе у рукама новинара
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

17. 02. 2017.

Аутор: Владимир Костић Извор: Медиа центар Сарајево

Твитер као оруђе у рукама новинара

На Tвитеру новинари могу пронаћи идеје за текстове, саговорнике и информације које су им неопходне или само промовисати свој и рад свог медија.

Неретко се дешава да су значајне информације пре доступне на друштвеним мрежама, попут Твитера, него у медијима. Дешавало се да такве информације пронађем, провјерим их, тражим изјаве свих страна којих се тиче и објавим текст који буде прилично читан и о којем се прича у другим медијима.

То је само један од примера како Твитер може да буде користан и да новинарима помогне у обављању њиховог посла, буде извор добрих текстова, од вести па до истраживања.

Посебно се то дешава данас када многе јавне личности са јавношћу комуницирају преко друштвених мрежа. Тако је о одлуци да се започну преговори Србије са Европском Унијом некадашњи Председник Савета Европске уније Herman Van Rompuu обавестио јавност у твиту. Мексички председник је, уместо на конференцији за штампу, твитовао да је ухапшен један од најпознатијих бегунаца, вођа нарко картела, Joaquin Guzman Loera, познатији као El Chapo.

Као кад проверавају емаил да виде да ли им је стигло неко саопштење или изјава званичника, новинари сада проверавају и друштвене мреже, међу њима и, истих тих званичника и на основу њихових постова извештавају.

Твитер у истраживачкој мисији

У истраживачком новинарству, Твитер може бити почетна тачка у истраживању, може указивати у ком правцу истраживање треба да иде али исто тако може бити и доказ који упућује на одређене везе са лицима и догађајима којима се новинари баве у тексту.

Твитер може и послужити новинарима да дођу у контакт са неким ко им може помоћи у истраживању. Добра страна те друштвене мреже, као и других, јесте да су препуни различитих информација и људи из свих сфера друштва. На њему пишу полицајци, министри, парламентарци, адвокати, државни службеници и многи други. Често се о њему говори као о једној великој кафани где информације круже невероватном брзином.

Корисно за новинаре је да направе различите листе у које ће да укључе твитераше у складу са њиховим занимањем. Тако је могуће направити листу коју ће чинити само представници власти или опозиције, други новинари, спортисти и слично. То новинарима касније може помоћи при претрази јер ће све људе из једне сфере имати на једном месту.

За праћење различитих твитова у исто време је најбоље користити твитдек (tweetdeck). Помоћу њега се може у исто време гледати шта пишу људи које ви пратите, твитераши са листе коју сте направили, шта се пише о некој теми или догађају који вас интересују али и шта се например пише о некој особи која је дошла у жижу интересовања јавности. То посебно може бити корисно када се деси нешто што аутоматски усмери пажњу твитераша на тај догађај. Такви су били терористички напади који су се у последње време дешавали широм света. С обзиром на то да твитдек омогућава да пратите све твитове али и оне са фотографијама, видеом, линковима, на тај начин можете доћи до аутентичних садржаја са лица места иако тамо нисте били ни ви ни ваше колеге. Могуће је наместити и да вас твитдек звуком или нотификацијом обавести када се појави нови твит у оквиру онога што одлучите да пратите.

Лажни садржаји на Твитеру

Без обзира у коју сврху користе Твитер, новинари морају имати на уму да за њега важе сва правила као и у раду са осталим изворима. То што је неко написао нешто на Твитеру не значи да је то тачно и мора се проверити пре објаве. И да ли смо уопште сигурни да је особа која пише тамо заправо она којом се представља да јесте? У ситуацији када новинари у дневним редакцијама морају брзо да донесу одлуку да ли нешто објавити или не, грешке су велике.

Например, медији су 2013. године пренели да је некадашњи председник Совјетског савеза, Михаил Горбачов преминуо. Вест су пренели након што се она појавила на твитеру и то ни мање ни више него на профилу немачког министра спољних послова, Waltera Steinmeiera. Испоставило се на крају да је је информација била лажна исто колико и Твитер налог немачког министра иза којег је заправо стајао Италијан, Tomasso De Benedetti, познат по креирању лажних профила на којима је често објављивао, опет, лажне информације о смрти познатих.

Управо због таквих ситуација Твитер омогућава да се на профилима од интереса за јавност стави штиклирани плави знак који говори да је реч о званичним налозима. То бар донекле може спречити грешке. Донекле, али не и у потпуности, јер Твитер налоге јавних личности често не воде они сами него људи којима је то посао, а дешава се и да неко хакује такве профиле и са њих упућује поруке иза којих та јавна личност не стоји.

Други проблем на који новинари наилазе трагајући за информацијама на Твитеру је то што је он јаван. Колико је то добро – јер је лакше доћи до информација – толико је и лоше, јер их могу видети сви. Ако је особа која твитује нешто што новинарима може бити занимљиво утицајна, односно ако има велики број оних који прате њено писање, онда је већа могућност да је неко други већ до информације дошао или ју је објавио. Уколико се није проширила даље од Твитера, она и даље може бити од значаја за медије јер, бар би требало, они иду даље и дубље од почетне информације и на крају крајева потврђују или демантују нешто што је од интереса за јавност.

Претрага на друштвеној мрежи

Неретко се дешава да добре информације долазе од људи који немају много оних који их прате па се оне губе у мору твитова који се свакодневно објављују. Зато новинари трагајући за доказима претражују Твитер како би стекли увид у то шта се све писало о теми њиховог интересовања.

Специјални трикови не постоје, претрага на Твитеру се може користити као и Гоогле претрага. Може се тражити по некој речи, изразима, Твитер именима, линковима, било чему. За саму претрагу је битно наћи одговарајући термин, реч чијом претрагом ћете доћи до правих резултата а не гомиле непотребних твитова. Време је оно што увек недстаје сваком новинару па би одвајање одговарајућег садржаја од непотребног било губљење тог времена. А можда ће сама претрага захтевати више речи као одредницу или коришћење речи у неком другом падежу.

Постоји и напредна претрага која омогућава да се рецимо претрага сузи само на твитове написане на језику средине која је новинарима за ту причу битна.

Ако поплава погоди неко подручје, у напредној претрази као локацију наведите управо то место или неко место у близини како би дошли до твитова људи који су можда поплавом погођени а ви желите да пишете о њиховим искуствима.

О догађајима који изазивају пажњу јавности се углавном на Твитеру пише под неким hashtagom. Тако да пре него кренете у потрагу за информацијама, проверите да ли се случајно о томе већ писало тако, јер ће вам претрага на тај начин много олакшати посао.

Напредна претрага има још једну занимљиву могућност. Твитове можете претраживати и у зависности од тога да ли је у њима коришћен знак питања. А ево како то може имати практичну примену.

Рецимо да је неки грађанин поставио на Твитеру питање у вези са својим или неким општим проблемом например организацији која се бори против корупције. Претрагом Твитер налога те организације као и стављањем знака питања у напредној претрази долазите до тог али и других постављених питања. Уколико се тема није појављивала у медијима или је проблем решен, ви добијате прилику да будете први који ће о томе писати.

Као резутати претраге се могу добијати не само твитови са информацијама него и фотографије или видео снимци. Такође, дешава се да новинари у потрази за информацијама постављају питање на својим Твитер налозима које касније они који их прате преносе даље или у одговору на твит дају информацију уколико је имају. Код таквих ситуација увек је боље, ако не одмах, онда након првог контакта комуникацију обавити у порукама, такозвани дм (direct messagе), како би она остала између новинара и оног ко информацију пружа.

На крају, поред тога што може бити извор информисања, Твитер новинарима служи и за промовисање текстова које су написали. Центар за истраживачко новинарство Србије је тако 2012. године објавио текст о сумњивом конкурсу за успостављање новог система наплате карата у јавном градском превозу. Ниједан медиј није желео да текст пренесе (то су урадили тек када је власт промењена) али је он до већег броја читалаца дошао захваљујући Твитер и Фејсбуку.

У друштвима у којима су медији под строгом контролом политичких и бизнис елита, Твитер је један од начина да теме којима се новинари баве, и које су од великог јавног значаја, не остану затрпане и од јавности скривене. Управо се користећи Твитер и кроз њега ширећи битне и проверене информације, новинари могу изградити као они којима се верује и које људи радо читају.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси