Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Србија се нашла на позивници за извештај о слободи медија у свету
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

21. 04. 2017.

Извор: www.021.rs

Србија се нашла на позивници за извештај о слободи медија у свету

Годишњи извештај о слободи медија у свету (Freedom of the Press) који сваке године објављује америчка невладина организација "Freedom house" биће представљен у петак, 28. априла.

Овај извештај, који се сматра једним од најрелевантнијих докумената о слободи медија у свету објављује се већ деценијама, а на позивници у виду карикатуре нашла се и Србија заједно са Филипинима, Турском, Венецуелом, Русијом, Боливијом, Пољском и САД.

Позивницу је нацртао познати амерички карикатуриста Кевин Калагер (који је потписује као КАЛ), а она приказује лидере неколико земаља како јашу бесне вукове око новинара, при чему са стране све посматра амерички председник Доналд Трамп. Занимљиво је да се виде лица скоро свих лидера земаља, осим лидера Србије и Боливије, који су приказани са леђа.

Како ће Србија бити представљена у годишњем извештају "Freedom house" за сада нема у најави. Прошле године оцењено је да су у Србији медији делимично слободни. С друге стране, када се погледају оцене и индекси из извештаја исте организације последњих година, Србија је у сталном паду када је у питању слобода медија и све ближа да буде означена као земља где медији уопште нису слободни.

Новинари у Европи жртве насиља, застрашивања и аутоцензуре

Новинари у Европи често су изложени насиљу, застрашивању и мешању у њихов посао, што доводи до осећаја страха који води у аутоцензуру, показује најновије истраживање Савета Европе. Истраживање рађено на 940 представника новинарске професије из 47 земаља чланица СЕ, међу којима је и Србија, рађено је у периоду измедју априла и јула прошле године.

Највећи број испитаника, њих 69 одсто, био је изложен психолошком насиљу - застрашивању, претњама, клевети, понижењу, показује студија. Како се наводи, 53 одсто испитаних новинара било је жртва насиља на интернету, најчешће у форми дискредитације, напада на личност, ширење клевете.

Трећина свих претњи новинарима долази од интересних група (50 одсто), затим су претње насиљем (46 одсто), застрашивање од стране политичких група (46 одсто), циљано шпијунирање (39 одсто) и претња полицијском силом (35 одсто). Скоро трећина испитаника навела је да се није осетила довољно заштићено од циљаног шпијунирања, док је половина рекла да је било угрожено њихово право да заштите порекло информације, односно извор.

Крађу, заплену или уништавање радне имовине и опреме пријавио је 21 одсто испитаника, а сексуално узнемиравање пријавило је 13 одсто испитаних новинара.

Скоро једна четвртина испитаника (23 одсто) рекла је да је у последње три године била изложена судском застрашивању хапшењима и претњама кривичним гоњењем, углавном преко закона о клевети.

Физичко насиље најчешће су пријављивали новинари који извештавају из региона јужног Кавказа и Турске, али се помињу и неке од земаља чланица Европске уније (ЕУ) и државе које се не налазе у Западној Европи.

Студија показује да 35 одсто испитаника није имало приступ механизмима који би их заштитили од мешања у њихов посао.

Савет Европе наводи да је страх међу припадницима новинарске професије све чешћи, што на крају може да резултира аутоцензуром. Новинари се најчешће боје психичког насиља, насиља на интернету, претњи појединаца и интересних група. Трећина испитаника рекла је да се боји за сопствену и безбедност породице.

Истраживање је показало висок степен аутоцензуре међу новинарима. Петина испитаника навела је да осећа притисак да извештава на начин који је прихватљив послодавцу, а многи избегавају контроверзне теме и не објављују информације до којих долазе у раду.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси