Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Ружичаста слика о медијским слободама у Србији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

07. 12. 2017.

Аутор: К. Живановић Извор: Данас

Извештај о односу власти и медија који су у Бриселу представили Дејан Вук Станковић и Владимир Ћургус Казимир изазвао негодовање новинара

Ружичаста слика о медијским слободама у Србији

Тврдња да у Србији постоји слобода медија, а да је највећи проблем поларизација и непрофесионализам - нетачна је, цинична, па и непристојна.

Та анализа и наступ њених потписника, од којих је један и сам донедавно био борац за слободу говора, добро је темпиран и лукаво изведен маневар да се Србија у Бриселу представи другачијом него што јесте. Надам се само да европски званичници неће бити баш толико глупи да поверују у тај игроказ режиран у Вучићевом кабинету - каже за Данас новинарка и чланица НУНС-а Тамара Скроза, коментаришући извештај о слободи медија који су у Европском парламенту у Бриселу представили Дејан Вук Станковић и Велимир Ћургус Казимир.

Они су прекјуче пред европским парламентарцима констатовали да у Србији постоје медијске слободе, али и да је медијски простор превише поларизован.

Група Пријатељи Србије је у оквиру Европског парламента организовала у Бриселу презентацију кварталног Медијаметра, који се бави анализом штампаних медија у Србији. Анализа се односила на период од јануара до марта 2017. године, а као српски медијски истраживачи и експерти позвани су Дејан Вук Станковић и Велимир Ћургус Казимир.

Њихова анализа изазвала је негативну реакцију међу бројним критички оријентисаним медијским посленицима у Србији, који сматрају да извештај не одсликава реалну ситуацију у Србији. Станковић је оценио да постоји снажна политичка поларизација када је реч о дневној штампи, док су недељници више или мање према њој критични.

Слободу медија ни један од експерата није доводио у питање, чак је констатовано да она постоји у штампаним медијима. Велимир Ћургус Казимир је истакао да се проблем медија у Србији не односи толико на слободу медија, колико на професионализам, уређивачку политику и ставове према одређеним темама.

Председник Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић каже за Данас да је више него јасно да је акција представљања овог извештаја политички мотивисана.

- У питању је одговор власти на протесте због драматичног гушења медијских слобода. У том смислу би било интересантно открити ко је платио ову екскурзију у Бриселу и колико је она коштала. Уместо да новинарским и медијским удружењима одговори на захтеве и питања, и одустане од тога да се према медијима односи као према упрегнутим коњима, власт изводи јефтине, шибицарске фазоне, мислећи ваљда да ће тако променити слику о себи. О квалитету истраживања најбоље говори чињеница да га презентује Дејан Вук Станковић. Да није тужно, било би смешно - закључује Сејдиновић.

Сличног мишљења је и уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић, који сматра да презентовани подаци пред ЕП не приказују праву слику о стању у медијима у Србији.

- Говорио је аналитичар Вук Станковић који се скоро свакодневно појављује у Информеру и даје коментаре управо у текстовима у којима се воде кампање против новинара и опозиције. Нашим извештачима је циљ био да у европском парламенту докажу оно што је прво премијерка Ана Брнабић рекла, односно да покушају да изједначе провладине медије који шире лажне вести и независне медије - истиче Дојчиновић.

Као илустрацију, Дојчиновић наводи и то да ће власт ће увек стати у заштиту новинара прорежимских медија док се претње и напади на новинаре критичких медија не осуђују и не процесуирају.

- Најгори пример је напад на новинаре током председничке инаугурације где је тужилаштво одбило да се позабави навијачима и криминалцима из обезбеђења СНС који су давили фотографе и новинаре. С друге стране, од напада на новинарке Пинка је направљена национална драма. Дељење новинара на подобне и неподобне се јасно види и у финансирању. Већину новца од реклама и на конкурсима добијају управно провладини медији, чак и упркос томе што свакодневно крше новинарску етику и објављују "лажне вести" - истиче Дојчиновић.

Бивши председник НУНС-а Србије Вукашин Обрадовић каже за Данас да се власт подједнако односи према новинарима као према неистомишљеницима.

- Однос Александра Вучића и владајуће структуре према медијима показује његов однос према демократији и у крајњој линији према грађанима. Он покушава да ућутка неподобне, критички настројене медије како би у јавности, преко режимских гласила, пласирао онакву слику стварности која њему одговара. Крајњи циљ је да до грађана не дођу информације које су кључне за његов политички живот и деловање - сматра Обрадовић.

Он додаје да Александар Вучић у том смислу не бира средства и да не показује жељу да поправи однос са новинарима и медијима који му нису по вољи.

Стаменковић: Поступање по приговору оштећених

Више тужилаштво ће одлучивати о приговору на одлуку Првог основног тужилаштва којом су одбачене кривичне пријаве због напада на новинаре током инаугурације председника Александра Вучића, изјавио је за сајт УНС заменик републичког тужиоца Бранко Стаменковић, члан Радне групе за безбедност новинара.

УНС је саопштио да је ненамерном погрешном интерпретацијом састанка, сајт УНС-а пренео да је Више тужилаштво у Београду уложило жалбу на ту одлуку.

"Истина је да су приговор поднели оштећени новинари, а да Више тужилаштво поступа по њиховој захтеву", саопштио је УНС.

Душан Телесковић, члан Радне групе испред УНС, извинио се због погрешне интерпретације са састанка овог тела.

"Жао ми је што сам погрешно разумео правну процедуру и извињавам се због тога оштећеним новинарима, јавности и свим учесницима састанка", рекао је Телесковић.

Богович: Рат између медија у Србији

Посланик у ЕП и потпредседник Групе пријатеља Србије Франц Богович је након излагања наших извештача оценио да у Србији има довољно медијског простора за критиковање тако власти као и опозиције.

"Веће питање је која је позадина тих многобројних негативних објава и који интереси стоје иза њих. Медијски простор изразито је профилиран про и контра, објаве су писане у таблоидном стилу, сензационално, са циљем дискредитације супротне стране. Необично је и то, да можемо пратити прави рат између медија, а са друге стране недостаје уравнотежених, објективних текстова на основи правог истраживачког новинарства", оценио је Богович.

 

Коментари (1)

Остави коментар
суб

09.12.

2017.

anonymous [нерегистровани] у 05:15

Ko nas je zavadio?

Sama cinjenica da na ovaj tekst nema reakcija dovoljno govori o stvarnom stanju medija u Srbiji! Kao sto je sve polarizovano tako je neko i medju novinare bacio dve oglodane koske, gde na jednoj ima malo i mesa. Otuda nije enigma zasto se i nekad castan covek Kazimir Curguz nasao na "pravoj" strani. Svako ko potrazi odgovor na pitanje ko je podelio novinare i zavadio medije lako ce otrkiti izvor nevolja.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси