Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Тужилаштво о нападу на новинара Анастасијевића пре 11 година: „Предмет је у предистражној фази“
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

14. 04. 2018.

Аутор: Денис Kолунџија Извор: Цензоловка

Тужилаштво о нападу на новинара Анастасијевића пре 11 година: „Предмет је у предистражној фази“

Бомба која је експлодирала на прозору његовог стана, срећом, није остварила циљ и Дејана Анастасијевића 2007. године уврстила на списак на којем су Дада Вујасиновић, Ћурувија и Пантић. Ни до данас се не зна ко је био организатор, а ко извршилац напада на тадашњег новинара Времена.

У априлу 2016. Инсајдер.нету је речено да се „у вези с овим догађајем предмет налази на вештачењу“.

У априлу прошле године KРИK-у је одговорено да је „поступак још у предистражној фази – фази прикупљања доказа“.

Овог априла пак у истом том Вишем тужилаштву за Цензоловку, дословце, наводе:

„Предмет се налази у предистражној фази и до сада су предузимане доказне радње у смислу вршења вештачења и предузимања других радњи у правцу идентификације извршилаца (или извршиоца) овог кривичног дела.“

Анастасијевић је, међутим, прошле године изразио сумњу у то да се његовим случајем ико више бави.

„Поступак је застао у предистражној фази после, ја мислим, неколико недеља, након чега је полиција сав прикупљени материјал послала у тужилаштво, и тамо и дан-данас вероватно стоји на дну неке фиоке. Према мојим најбољим сазнањима, та фасцикла није ни пипнута“, казао је у прошлогодишњем интервјуу Цензоловци.

Последњи пут са полицијом разговарао 2007.

Након експлозије „кашикаре“ на прозору његовог стана (друга постављена није експлодирала), неких три сата након што је почео 14. април 2007, Анастасијевић се нашао у средишту пажње комплетног државног и полицијског врха. Тадашњи председник републике дошао је чак у редакцију Времена обећавши да ће учинити све да се случај реши.

Последњи пут је са полицијом разговарао још у лето 2007. године. Шест месеци након што су он и супруга некако прошли неповређени у експлозији (фрагменти бомбе забили су се на неколико места у спаваћој соби, а  један на свега двадесетак центиметара од њихових глава), Анастасијевић је у свом матичном листу покушао да оживи истрагу и да јој пружи одређена сазнања.

Написао је да је годину дана раније из Хашког суда упозорен да је лидер СРС Војислав Шешељ „саставио некакав списак потенцијалних сведока које би требало елиминисати или застрашити“, те да је на том списку и он.

„Списак је послао у Београд по својој супрузи Јадранки, па јој је након што је то откривено, једно време било забрањено да посећује мужа. Разлог због кога сам се нашао на списку јесте моје сведочење против Слободана Милошевића 2002. године, из кога је део који се односи на Шешеља тужилаштво уврстило у доказе против војводе.“

Kао другу индицију о могућим мотивима за напад, Анастасијевић наводи да су га почетком октобра 2007. године позвали из Хашког трибунала и саопштили му да га желе као сведока против Јовице Станишића.

„Био сам изненађен јер Станишића никада нисам упознао, а све што о њему знам одавно сам написао у текстовима за Време. Био сам још више изненађен када су ми рекли да сам на листу сведока стављен пре шест месеци (2. априла) и да је тај списак још тада достављен Станишићевим браниоцима. На моје питање зашто и мене нису обавестили, добио сам одговор да су заборавили, ’јер је у Трибуналу велика флуктуација кадрова’. Питао сам господу из Трибунала и да ли имају бољих сведока од мене, а речено ми је да ту постоји проблем, јер је неколико људи са те листе напрасно преминуло, док су други одбили да сведоче или су променили исказ.“

Анастасијевић, међутим, није отворено оптужио Шешеља и Станишића за организовање напада.

„Морам још једном да нагласим да све што сам горе изнео јесу чињенице, али да се не усуђујем да на основу њих тврдим да Војислав Шешељ и/или Јовица Станишић имају било какве везе са бомбом на мом прозору. Оптужујем, међутим, органе откривања и гоњења да нису смогли воље и храбрости да отклоне опасност за мене и моју породицу. Признајем да сам био непријатно изненађен недавном изјавом министра Јочића да ће мој случај тешко бити решен ‘јер није лако открити нешто за шта нема повода’. Овим је министар целу причу свео на ниво више силе, такорећи елементарне непогоде.“

Шешељ је прошле године иначе одбацио наводе да стоји иза покушаја убиства Анастасијевића, рекавши:  „Да сам хтео да убијем Анастасијевића, сигурно бих га убио“.

Анастасијевић: Није постојала воља да се случај реши

За то што до данас случај није расветљен, Анастасијевић, који је данас део редакције ББЦ-ја на српском језику, разлоге тражи у недостатку политичке воље.

„У тексту који сам написао шест месеци након тога изнео сам детаљне податке о томе шта ја мислим да се заправо десило и ко би могао бити одговоран. Још пре него што сам текст написао, све сам то дао полицији, на шта ми је речено: ‘Лепо је то, можда си и у праву, али ми немамо доказа’. Тако да је просто остало на томе. Све ме то наводи на сумњу да, упркос обећањима тадашњег председника Бориса Тадића, једноставно није постојала воља да се тај случај разреши, нити постоји данас“, рекао је лане за Цензоловку.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси