Sajam graficke i papirne industrije UNS
Sajam graficke i papirne industrije UNS
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Млади и информисање: Портали и друштвене мреже
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

12. 09. 2018.

Извор: BBC News на српском

Млади и информисање: Портали и друштвене мреже

Млади у Србији се информишу на интернету - на порталима и друштвеним мрежама. Информативне програме на телевизији прати половина њих, док новине купује свака десета особа старости од 15 до 30 година.

Линија 65 градског аутобуса у Београду, уторак нешто пре 8 сати ујутру - две старије госпође коментаришу девојчице које скролују екране мобилних телефона са слушалицама у ушима.


"Види их, само телефоне држе. Некад су се у превозу читале књиге, новине, а данас само висе на тим телефонима", каже црвенокоса госпођа, док друга клима главом.

Са "чачкањем" телефона не заостају ни одрасли, бар према истраживању које показује да просечан корисник мобилног телефона уређај додирне 2.617 пута у току дана.

Друго истраживање, које је недавно објавила Кровна организација младих Србије, показало је да се управо преко мобилних телефона млади највише информишу - чак 93,5 одсто испитаника информације добија баш преко "паметних љубимаца".

Интернет је чудо

Мобилни телефон је главни уређај преко кога млади долазе до информација, а налазе их највише на порталима и друштвеним мрежама.

Истраживање које је КОМС спровео у периоду од маја до јула 2018, показало је и да готово половина младих не гледа и не чита вести свакодневно.

Када се информишу, осим преко мобилних телефона, то раде и преко лаптопова, телевизије, десктоп рачунара...

Међу "старомоднима", који воле да читају са папира је четвртина младих. Тако дневне новине свакодневно купује око 13 одсто испитаника, док свака десета млада особа новац издваја за недељнике.

И док новине, које су некада биле главни извор информисања, данас млади једва да читају, и значај телевизије у информисању слаби. Мање од половине младих гледа информативне емисије и вести, а на телевизији бирају филмске и документарне канале.

С друге стране, интернет бележи рекорде - вести на порталима чита осам од десет младих, а не заостају ни друштвене мреже. Преко Инстаграма, Фејсбука, Твитера, Јутјуба и других друштвених медија информише се седам од десет младих људи.

Фејсбук и Инстаграм су шампион и вицешампион. Тако девет од десет особа узраста од 15 до 30 има профил на Фејсбуку, док једна четвртина становника Србије овог узраста нема профил на Инстаграму.

Аналогно-дигиталне генерације

Младих је у Србији око 1,2 милиона и чине 17 одсто популације. Ту се убрајају сви рођени између 1988. и 2003. године. Међу њима су миленијалци и пост миленијалци. Они који су одрасли уз свега неколико телевизијских канала, дајлап интернет и били звезде у школи уколико су имали мобилни телефон са полифоним мелодијама. Али и они млађи, припадници генерације зед, рођени почетком овог века, којима је то све незамисливо.

Тај процеп између генерације ипсилон и зед - аналогних и дигиталних генерација, направиле су савремене технологије. Чини се да их млади лако прихватају и радују се свакој новој измени, док им старији, такозвани бејбибумери и даље приступају са извесном дозом страха.

Миленијалци и пост миленијалси, који и чине групу младих, технологију знају да користе и умеју да препознају праве и лажне вести. Врло су опрезни када је о изворима информација реч.

За правовремено и адекватно информисање најбитније су им чињенице у тексту, односно емисији коју гледају или слушају. Као други битан фактор при избору информација испитаници у КОМС-овом истраживању навели су независност медија који информацију преноси, док су им коментари најмање битни.

Младима су при информисању најважнији садржај и тема, док им је такозвана опрема текста - комбинација текста и видеа, као и наслов и фотографије у тексту - најмање важна при тражењу информација.

Четвртини испитаника битно је и ко је аутор информације.

Да би нешто уопште прочитали или погледали, битна им је тема. Уколико их тема заинтересује, натераће их да "копају" и траже информације, а то најчешће раде на Гуглу и другим интернет претраживачима. Млади информативне садржаје траже и директно на сајтовима медија, као и у постовима медија на друштвеним мрежама, те постовима пријатеља, али и на апликацијама медија на телефонима.

Ипак, њуз апликације на телефонима има тек четвртина младих, док портале свакодневно посећује половина испитаника из истраживања Кровне организације младих Србије.

Занимљиво је да је истраживање показало да се преко породице и пријатеља информише више од трећине младих.

Тако бејбибумери и чланови икс генерације, уз интернет постају извор информација миленијалцима и постмиленијалцима.

И док ти старији понекад одбијају да се прилагоде технологијама, млади знају да је искористе и често не чачкају само телефоне узалуд, како старији мисле, већ преко њих уче и раде.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси