Вести
08. 07. 2020.
Случај Ћурувија: Одбрана и ново цртање мете
Веран Матић је прави аутор оптужнице (за убиство Славка Ћурувије), а не тужилац. Он је и аутор захтева да се преиначи пресуда и избрише НН починилац, и пресуди као што пише у оптужници. Он је вршио и врши нељудски, ненормални притисак на правосуђе, ламетнира над тиме да је на 50 метара одавде убијен премијер Ђинђић.
Он је добио статус повлашћеног сведока. Када га је председница судског већа питала да ли жели да сведочи, он је рекао да неће, и остао у судници. Њега инспектор Кецман у службеној белешци извештава да јер Раде Марковић тврд, али да је његова супруга болесна и слаба на сина, и да је лакше преко ње извршити утицај на признање.
Све ово изговорио је адвокат Радомира Марковића, Душан Машић данас у судници Апелационог суда презентујући своју жалбу на пресуду којом је првостепено досуђено 30 година затвора Марковићу као организатору убиства Славка Ћурувије.
Исти адвокат је коментарисао изјаву тужиоца да Ћурувија није био издајник, већ велики патриота, речима да онај ко прима паре из иностранства за време бомбардовања, не може бити патриота…
Адвокат Мирослава Курака, који је осуђен на 20 година затвора и који је у бекству од почетка суђења, такође ме је оптужио за притисак на правосуђе, док његов клијент годинама избегава то исто правосуђе скривањем ван земље.
***
Морам одмах да кажем да се више пута догађало да будем оптуживан на сличан начин, али никада овако директно, са оптужбом да сам ја аутор оптужнице на основу које је изречено 100 година затвора.
Представљајући ме на тај начин као једину сметњу између првостепено осуђених и њихове слободе.
Колико год изгледало као адвокатско драматизирање, данашње нападе схватио сам као још једно цртање мете на мојим леђима, или било којем другом делу тела.
Јер:
Комисија за истраживање убистава новинара коју сам основао састоји се од новинара, представника полиције и Безбедносно-информативне агенције. Строго смо водили рачуна о независности суда и тужилаштва, због чега тужилаштво није укључено у рад Комисије.
Комисија је била јединствена у светским оквирима када је основана. Били смо мотивисани чињеницом да институције државе не могу да реше три драстична случаја убиства новинара.
Тражили смо да се уверимо у праве мотиве, чињенице и разлоге због којих нема помака у овим случајевима.
Комисија је настојала да обједини све актере, да представнике институција подсећа на њихове обавезе, да прикупља податке расуте између институција, сведока, и усмерава их ка радним групама МУП-а, које су радиле под поступајућим тужиоцима.
Комисија је често комуницирала са јавношћу, управо због толико важне транспарентности која је, пре оснивања Комисије, недостајала.
И ја сам врло често говорио у име Комисије, и када год сам процењивао да је сам процес угрожен, износио сам сопствена мишљења или ставове Комисије.
Изношење мишљења, ставова, чињеница, увек је било везано за запажања из самог процеса које смо регистровали као могуће нарушавање праведног суђења, уочавање опструкција, претњи сведоцима… Инсистирали смо на правди.
Душан Машић се служио и неистинама о томе да постоји службена белешка о комуникацији између инспектора Кецмана и мене, када је реч о проценама Радета Марковића (јер је реч о документу извештају инспектора тужиоцу). На данашњем рочишту, адвокат Машић је експлицитно рекао да је Славко био издајник, што је, на неки начин, потврда тезе из оптужнице да је Славко Ћурувија убијен због тога што су га држава и Служба државне безбедности идентификовали као издајника.
И данас сам се осећао исто као и пуно пута током овог суђења, као да сам неком временском машином враћен у време убиства Славка Ћурувије и других политичких убистава, у деведесете. Дискурс адоваката као што је Душан Машић, има темеље у таквом систему, режим у којем се жртве проглашавају за издајнике и тиме се оправдава свако насиље и репресија према њима.
Жртве се, по ко зна који пут, изнова виктимизирају.
Новинари који објективно пишу о току суђења, кроз новинарска истраживања раскринкавају нападе и убиства, поново се оптужују да тиме врше притисак.
***
И то ће се стално понављати, све док немамо ефикасне правоснажне пресуде у случајевима убистава новинара, политичким убиствима и свим облицима политичког насиља.
Суочавање са злочинима једини је начин да кренемо напред, уместо да будемо заробљеници неразрешених кључних случајева убистава и насиља, што представља сталну могућност понављања.
Верујемо да је веће Апелационог суда добило јасну слику резултата првостепеног судског процеса и да поседује довољно капацитета да донесе пресуду која ће представљати искорак из двадесетогодишње некажњивости у овом случају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.