Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Нова медијска стратегија и медији на језицима мањина
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

15. 07. 2020.

Аутор: Вук Милош Петровић Извор: VOICE

Нова медијска стратегија и медији на језицима мањина

Према Медијској стратегији чији је акциони план, према речима председнице Владе Србије Ане Брнабић, требало да буде усвојен још 16. маја ове године али још увек није, посебна пажња посвећује се положају националних савета националних мањина због постојања „одређене забринутости по питању њиховог утицаја на плурализам и уређивачку независност медија“.

Медијска стратегија бави се и питањем заступљености програма на језицима националних мањина, где се закључује да национални јавни медијски сервис РТС не испуњава обавезу када је реч о томе. Хоће ли положај медија и програма на језицима националних мањина бити стварно унапређен или опет само декларативно?

Вељко Милић из Радне групе за израду Нацрта Медијске стратегије каже да је у анализи стања уочено да национални савети контролишу све кључне аспекте мањинског информисања, што никако не доприносу плурализму, као и да РТВ, за разлику од РТС-а својој обавези која се односи на информисање националних мањина посвећује неупоредиво више пажње.

„Теми информисања на језицима националних мањина посвећено је значајно време приликом израде Медијске стратегије управо због тога што је ова област посебно осетљива. Из првобитне верзије стратегије коју је радна група израдила, једнострано је био измењен готово читав део који се односи на информисање на језицима националних мањина. Међутим, текст стратегије је накнадно враћен радној групи на дораду, па су кључне мере у овој области враћене“, додаје Милић.

После петооктобарских промена дошло је до реформи које су се односиле на процес власничке трансформације медија, односно потребе да држава, која се доказала као лош власник, изађе из власништва над медијима. Међутим, када је реч о мањинским медијима, тај процес је обустављен крајем 2007. године, када је Влада Србије на препоруку Владе Војводине ту одлуку донела уз образложење да су мањинске заједнице истицале да нема довољно гаранција да ће након приватизације бити заштићена њихова права на информисање на матерњем језику. И тада а поготово сада било је јасно да је у питању била одлука која је донета у дневнополитичке сврхе, с циљем „намиривања“ мањинских политичких елита и „куповине“ њиховог савезништва на изборима који су уследили 2008. године. Другим речима, није то била стварна брига за опстанак медија на језицима националних мањина, што се и показало у годинама које су уследиле.

Све у свему, Закон о националним саветима националних мањина је тим телима мањинске аутономије дао широка овлашћења када је управљање медијима чији су оснивачи у питању, а није им прописао никакву одговорност. Медији на језицима мањина чији оснивачи нису национални савети, с друге стране, препуштени су „законима“ више него сиромашног тржишта.

Поставља се питање како је конкретно нова Медијска стратегија приступила решењу тог проблема.

Угашена четвртина медија на језицима мањина

Медијска аналитичарка Жужана Серенчеш сматрада је јако тешко говорити о положају мањинских медија јер кључни подаци не постоје.

„Након последњег таласа приватизације медија дошло је до значајног смањења обима извештавања на мањинским језицима. У једном тренутку, тај процес није био ни потпуно окончан, а већ се могло видети да је отприлике четвртина медија који су извештавали на неком од језика мањина, и који су били обухваћени другим таласом приватизације, престало да функционише. Тек је тешко говорити о положају у смислу њихове одрживости када знамо каква је генерално тешка ситуација по питању рада медија, без обзира на језик извештавања“, наводи наша саговорница.

Према њеним речима, постоји још једна ствар која није позната широј јавности.

„Закон о јавном информисању је једним чланом обавезао нове власнике у медијима у којима је постојало извештавање на неком од мањинских језика да обезбеде континуитет у производњи таквих садржаја од јавног интереса у периоду од пет година од дана закључивања тих уговора о продаји капитала. Условно речено, за то како се члан 142 медијског закона спроводи, задужен је РЕМ, али ја колико знам до јавности од тада није дошао никакав свеобухватни извештај о томе како се нови власници придржавају тих обавеза и како сада изгледају програми приватизованих медија“, каже Жужана Серенчеш.

Проблем представља и могућност давања „мишљења“ од стране националних савета о пројектима на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса, која по закону не би требало да буду обавезујућа, али је пракса често другачија па се „мишљење“ заправо посматра као обавезна препорука.

Медији као продужена рука владајуће партије

То потврђује и оснивачица и главна уредница сајта „Storyteller“ Владимира Дорчова Валтнерова и додаје да су национални савети „све више само продужена рука владајуће партије, полигон на којем се распоређује утицај и политички део колача.“

Недељник на словачком језику „Хлас људу“ један је од оних који се сусрећу са проблемом утицаја националних савета на уређивачку политику. Она каже да је током времена које је провела на месту главног уредника овог листа било бројних претњи и притисака.

„У тадашње време је недељник ’Хлас људу’ и његову уређивачку политику највише критиковао и нападао садашњи потпредседник Националног савета Словака Павел Сурови, који је у то време био опозиција. Баш као што је сада агресивна ’позиција’ и тада је био агресивна опозиција. Било је разних непријатних ситуација, пуно стреса, пуно агресивних, увредљивих и неумесних реаговања од стране Суровог које смо објављивали јер је као ’реаговао’ на садржај, а у ствари је нападао мене као уредницу, или неке од мојих новинара или уредника. Сада када погледате, овај недељник се претворио у политичку пропаганду владајуће партије и њене фракције у словачкој заједници. Сви напади и увреде добијају нови значај, нову форму и остају као сведочанство да смо успевали да се изборимо са притисцима“, каже Владимира Дорчова Валтнерова.

Притисци су повремено били застрашујући, наводи она.

„У то време ’опозиција’ је знала да зове моју мајку која живи сама да ми поручи ’да се смирим са критичким текстовима јер може да се деси да ће ми неко поломити моје мале ножице’, док је тадашње руководство Националног савета Словака сигурно хтело да утиче на нашу уређивачку политику, али никада то није директно урадило. Често смо и са колегама новинарима, посебно са Јурајом Бартошом, знали у новинарским текстовима аргументовано да их критикујемо. Насупрот Суровог, тадашња председница Савета (Ана Томанова Маканова) никада није написала ниједно реаговање, нити ме је позвала на брифинг. Сада је у редакцији скроз другачија ситуација. Колико чујем гласине – новине уређују ’спољашњи’ фактори и многи читаоци не прихватају такву пропаганду и велики број њих више не купује новине“, закључује она.

Позитивни примери су могући?

Да национални савети националних мањина не морају нужно негативно да утичу на уређивачку политику, говори и случај Интерног етичког кодекса донетог од стране Новинско-издавачке установе (НИУ) „Руске слово“ и Националног савета русинске националне мањине, уз помоћ ОЕБС-а и НДНВ-а.

„Ова саморегулација није нова појава за ’Руске слово’, јер је уведена нека врста минималне верзије од 2014. године за потребе праћења избора за националне савете. С обзиром да се показала као добра, предложена је као основа за израду овог документа о медијском интегритету. Постоји идеја да се саморегулација Интерног етичког медијског кодекса, која је потписана између Новинско-издавачке установе ’Руске слово’ и Националног савета Русина, као део пројекта НДНВ-а и ОЕБС-а, предложи као модел и другим листовима, попут румунске Либератаее, мађарског Мађар соа, словачког Хлас људу, Хрватске ријечи итд. НИУ ’Руске слово’ је у потпуности деполитизована установа. Новинари морају строго да се придржавају етичког Кодекса новинара Србије из 2010, као и недавно усвојеног Интерног етичког медијског кодекса. Ми тражимо да се новинари изјасне да ли су чланови странака и онда у складу са тим их ангажујемо“, каже Борис Варга, директор НИУ „Руске слово“.

Он додаје да су проблем НИУ „Руске слово“ старији новинари који су политички ангажовани у странкама и у националном савету, а који су у сукобу интереса и озбиљно крше етички кодекс.

„То су често свесне злоупотребе медија у партијске и личне сврхе, али постоји и једно традиционално апатијско уверење да су мањински медији у Војводини ’државна предузећа’ и ’продужена рука власти’, па је у вредности и неопходност етичког новинарског интегритета понекад веома тешко убедити новинаре, али и ширу јавност, чак и ону грађанску. Врбовању у политичке странке данас су посебно изложени млади новинари, свршени студенти који желе да остану у Србији, а који знају да је то ’сигуран пут’ у буџетске структуре. Ми у НИУ ’Руске слово’ смо све урадили од 2013. године да се такво понижавање не деси и да посебно млади кадрови осете шта представља не само људско, већ и професионално достојанство“, закључује Варга.

Да ли ће нова Медијска стратегија остати само још једно мртво слово на папиру или ће се ствари квалитативно унапредити, показаће време. Међутим, притисак власти не може да буде изговор за уреднике и новинаре било ког медија за пристанак на цензуру, аутоцензуру и поништавање интегритета професије.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси