Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  У извештајима о насиљу над женама медији откривају идентитет жртава
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 08. 2020.

Аутор: Бета Извор: Н1

У извештајима о насиљу над женама медији откривају идентитет жртава

У половини извештаја о насиљу према женама медији су открили идентитет преживеле, односно жртве, или чланова њене породице, а у чак 40 одсто објава коришћени су сензационалистички или стереотипни изрази за насиље, жртву или насилника, показала је Анализа медијских објава о проблему насиља према женама у 2019. години, коју је урадила група Новинарке против насиља, уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП).

Како је саопштено из УНДП, током прошле године проблемом насиља према женама највише су се бавили онлајн портали (60 одсто објава), затим штампани медији (34 одсто објава), док су телевизијске и радио станице знатно мање пажње посветиле овој теми (шест одсто објава).  

"Анализа је обухватила преко 11.000 чланака објављених у електронским и штампаним медијима од јануара до децембра 2019. године, пратећи индикаторе, односно начела професионалног извештавања о овој теми", наводи се у саопштењу.  

Како се додаје, у чак 45 одсто објава неки од ових индикатора прекршен је у самом наслову, што је, како су навели, посебно проблематично, имајући у виду да су управо наслови ти који привлаче највише пажње, и најчитанији су део текста.  

"Показало се да су повод за извештавање најчешће били појединачни случајеви насиља (78 одсто објава), док су се медији много ређе бавили феноменом насиља према женама из едукативног угла, кроз анализу друштвеног контекста насиља, начине превенције, заштите и подршке, и указивањем на неједнаке односе моћи између мушкараца и жена као узрок насиља (22 одсто објава)", навели су из УНДП.  

Они су истакли да, поред откривања идентитета преживеле, односно жртве и чланова њене породице и сензационалистичких и стереотипних израза попут, "језиво", "хорор", "несрећна жена", "манијак", више од трећине медијских објава износи детаље насиља или убиства и изјаве које нису релевантне за сам чин насиља.  

"Приметно је и често коришћење фотографија и видео записа који на неадекватан и стереотипан начин приказују насиље, попут оних где је жена уплакана и потресена, с видљивим физичким последица насиља (28 одсто објава)", каже се у саопштењу.  

Они су навели и да су међу лошим примерима заступљеним у извештавању медија и наводи који чин насиља правдају личним особинама насилника или спољашњим околностима, као што су алкохолизам, сиромаштво, незапосленост (20 одсто објава), изрази попут "трагични крај љубавне приче" и "брачне размирице", којима се умањује насиље и исказује директно неверовање преживелој или жртви (15 одсто објава), као и пребацивање одговорности за почињено насиље са насилника на преживелу или жртву (10 одсто објава). 

"Неадекватним извештавањем насиље се нормализује у јавном мњењу, а женама жртвама насиља наноси се додатна штета, угрожавањем њихове безбедности и приватности, и додатном виктимизацијом", пише у саопштењу и додаје да одговорно извештавање може бити подршка женама које су преживеле насиље да из насиља изађу, а у друштву подстиче апсолутну неприхватљивост насилног понашања.  

Група Новинарке против насиља израдила је Смернице за медијско извештавање о насиљу према женама, како би допринела да се побољша квалитет извештавања о овој теми, разреше дилеме с којима се често сусрећу новинарке и новинари, али и да се избегне или макар умањи ниво трауматизације жена са искуством насиља, која настаје као последица изложености јавности. 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси