Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Рељић: Медијска писменост покушај да се друштво одбрани од лоших утицаја
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

01. 10. 2020.

Извор: ФоНет

Рељић: Медијска писменост покушај да се друштво одбрани од лоших утицаја

Новинарство се тако развијало да је морало да заврши у фејк њузу, оценио је вечерас социолог и новинар Слободан Рељић, наводећи да фотографија постаје све савршенија и "убиственија за здрав разум", због чега медијска писменост посебно у том сегменту добија на значају.

Рељић је на трибини "Визуелна медијска писменост" у организацији Центра за развој фотографије, уз подршку Француског института и Амбасаде САД, истакао да је све сведено на комерцијализацију и да данашњи човек 30 одсто свог времена проведе у директном односу са медијима, а 39 одсто у индиректном, кроз билборде, упаљен ТВ или радио.

Човек живи од рада, а само 21 одсто времена проведе радећи посао, што значи да можемо говорити о медијској окупацији или медијском ропству, оценио је Рељић.

Медијска писменост је покушај да се друштво и појединац одбране од лоших утицаја у друштву у којем живимо, додао је Рељић и нагласио да се у демократијама акценат "са речи сели на слике".

Раније су медији оснивани да би се говорила истина и разумевало се да је слика пречица ка истини, илустровао је он и нагласио да су се и светски магазини почели одрицати простора за речи у корист слике.

Главни уредник издања Национална географија Србија Игор Рил нагласио је да медији имају улогу да информишу, забаве и едукују, а да је ова трећа улога запостављена.

Образовање се не стиче само у школи, а занемарена едукативна функција медија је последица агресивне таблоидизације у којој су садржаји све агресивнији, оценио је Рил.

Професорка на Факултету политичких наука Данка Нинковић Славнић навела је пример у којем људи јаче и чешће реагују на слику утопљеног дечака или детета у невољи, него на статистичке податке о угрожености деце сваки дан.

Реч је усмерена ка разуму, а слика ка емоцији, нагласила је она.

Нинковић Славнић је рекла како се у време ковида-19 показало да се читаоци и гледаоци враћају медијима којима су веровали и који су били поуздани у времену и пре дигиталне трансформације.

Представник Центра за развој фотографије Звездан Манчић истакао је да је уочена потреба да се покрене дебата о визуелној медијској писмености.

Он је најавио и да ће 18. новембра, ако буду повољни епидемиолошки услови, бити отворен Фетивал фотографије "Визуелизатор".

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси