Вести
28. 10. 2020.
Медији, новинарство и друштвене мреже: Вести у дигиталном окружењу
Информисање у дигиталном окружењу је пројекат који Центар за медијска истраживања Факултета политичких наука ради са циљем да идентификује промене информативних токова и анализира навике и ставове домаћег онлајн становништва која се претежно информише на интернету.
Истраживање је рађено је према методологији којом Ројтерсов институт за новинарство са Универзитета Оксфорд од 2012. глобално истражује Дигиталне вести.
Србија, нажалост, није међу 40 земаља укључених у пројекат, па ћемо на основу ових резултата први пут видети информативне навике домаћих дигиталних корисника у глобалном контексту.
Анкетно истраживање је урадио Ипсос Стратеџик Маркетинг на наменском узорку од 2.008 испитаника који су део њиховог онлајн панела.
Узорком су обухваћени они који редовно користе интернет да би се информисали и због тог додатног критеријума у узорку су презаступљени образованији и млађи одрасли од 24-35 година, а подзаступљени мање образовани и млади од 16 до 24 године старости.
Истраживање је финансијски помогао ББЦ Њуз на српском.
Прикупљање података обављено је у јулу, само неколико месеци касније у односу на друге земље (фебруар-април).
У том кратком интервалу избила је пандемија вируса короне која је темељно утицала не само на здравље, него и на свеукупни начин живота свих нас.
Информативна засићеност, поверење и активно избегавање вести
У глобалној кризи и неизвесности догодио се интензивни прелазак на онлајн живот, а почетну, оргомну упућеност на медије заменила је информативна засићеност, потом неповерење, умор и активно избегавање вести.
На општијем плану, резултати указују на дубоке структурне промене које доноси дигитална револуција и како се мењају и медији и њихове публике.
Пандемија је додатно убрзала и појачала већ видљиве трендове ка већем коришћењу дигиталних извора вести, мобилних медија и технолошких платформи.
Вести су, као и медији, постале дигиталне, мобилне и друштвене.
У умреженом друштву до њих се долази на различите начине али је све више оних који се информишу само дигитално, у многим земљама се изједначио број оних који вестима приступају мобилним телефоном и оних који их гледају на телевизији, а некада новинарски посао избора и прављења информативног садржаја данас раде и алгоритми, агрегатори или пријатељи са друштвених мрежа.
И наши резултати све то јасно показују а дубина промена види се из многих налаза.
Мање поверења у медије и вести имају млади, они чешће избегавају информативне садржаје и више су им изложени инцидентно.
Старији чешће траже вести познатих/традицоналних брендова а свима је главни уређај за информисање на интернету постао мобилни телефон.
Сви су подједнако забринути због поплаве дезинформација, више их брине кад непоуздане вести шире они од којих више очекују, политичари и званичници или информативни медији, него друштвене мреже.
Људи све више времена проводе на друштвеним мрежама али вестима које се тамо пласирају све мање верују.
Чак и зависници од вести ретко су спремни да их плате, а међу испитаницима који су спремни да купе онлајн садржај, шест пута је већи број оних који би се претплатили на неки видео стриминг сервис (Нетфликс или ХБО ГО), него, на пример, на вести.
Култура неплаћеног информисања је дубоко захватила све.
Глобална криза је појачала тенденције дигиталне економије у којој су медији радили више али зарађивали мање него икад, а технолошке платформе постале главни простор информисања.
Како ће се разрешити односи између друштвених мрежа, које тврде да нису медији него технолошке платформе, и медија који више нису ексклузивна места на којима публика долази до њиховог садржаја, тек ћемо видети.
Новинарство постаје све мање професија а све више колаборативни подухват свих оних који деле, коментаришу и селектују вести.
Дигитална реорганизација послова које су некада радили искључиво медији обликоваће будућност новинарства и настајући информативни не/ред.
Пандемија коронавируса избила је у таквом амбијенту промене и показала колико је важно поуздано знање о свету.
Сложени дигитални свет треба разумети, мења се брзо и темељно, а ово истраживање ће помоћи да лоцирамо где се на тој мапи промена налази Србија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.