Вести
22. 11. 2020.
Једна пригодна за дан телевизије
Старије генерације са носталгијом се сећају неких прошлих времена када смо имали могућност да се информишемо читајући три-четири двевна листа (Борба, Политика, Вечерње новости, Политика експрес, Спорт...), исто толико месечника или недељника (Илустрована политика, Базар, Практична жена...),имали смо Радио Београд (док се нису појавили Студио Б, 202...) и један телевизијски канал - Радио телевизија Београд...
Али, телевизија, као нови медиј, била је посебна атракција. Око „малог екрана“ окупљале су се читаве породице. Дневник је био најгледанији, али и легендарне хумористичке серије Радивоја Лоле Ђукића и Новака Новака празниле су улице, као и велики спортски догађаји.
Незаборавни боксерски спектакли у којима је свет одушевљавао чувени Касијус Клеј, иако су одржавани пред зору по нашем времену, милионе људи и у тадашњој Југославији остављали су буднима.
Пратећи огромну популарност телевизије која је тада представљала нови прозор у свет, појављују се недељне новине посвећене само телевизији.
Издавачка кућа Борба покреће ТВ новости (нешто касније Политика издаје Радио и ТВ ревију) које објављују детаљан ТВ програм, вести о познатим лицима, о ТВ личностима, ТВ серијама и филмовима...
ТВ новости су присутне на свим важним дешавањима - премијерама, концертима, на снимањима серија и филмова, модним ревијама...
ТВ новости покрећу разне акције и додељују бројне награде. Први пут се бира најбољи глумачи пар. Читаоци су тада изабрали Милену Дравић и Љубишу Самарџића.
Телевизијски водитељи и новинари постају праве ТВ звезде и идоли младих. Мића Орловић, Душанка Калањ, Марко Марковић, Горан Милић, Драган Никитовић, Оливер Млакар, Данка Нововић, Каменко Катић, Дуња Ланго, Хелга Влаховић, Владанко Стојаковић, Минимакс уживају огромно поштовање гледалаца и налазе се на насловним странама новина које су посвећене телевизији и радију.
Сви они су били врхунски професионалци, посвећени послу, образовани и стално су се усавршавали. Наравно у тако узбудљивом и динамичном послу било је и ситних грешака.
Инвентивни уредници ТВ новости осмисли су дивну акцију „Мис и мистер лапсус“ у којој су сакупљане смешне и комичне ситуације када се водитељима обично „завезао језик“ па су неку речи, мисао или реченицу изговорили погрешно.
И дан-данас се препричавају неки од тих лапсуса.
Занимљиво је то што су обични гледаоци „ловили“ грешке и слали их редакцији. Највише таквих духовитих омашки правили су спортски коментатори, али ни други нису били без грешака.
Драган Никитовић; „Тадија Качар је старији од млађег брата“,
Божо Сушец; „То је складан пар. Он и његов коњ“,
Марко Марковић; „Нема више времена да се заврши утакмица“,
Камнеко Катић; „Сутра ће бити топлије, јер стиже погоршање“,
Љерка Драженовић; „Друже директоре добили смо вест да јаја и даље скачу“,
Мира Адања Полак; „Мушкарци немају свој дан жена“.
Ово су била нека друга времена. Пред камерама и микрофонима били су људи који су се школовали за тај посао. Од них смо могли пуно тога да научимо. Телевизија је имала задатак да информише, али и образује.
А данас ?
Ко су ти људи који нам се обраћају из те чаробне кутије, којим путем су стигли на мале екране, које нам поруке шаљу и да ли телевизија и сада има образовну улогу?
Остављам вам да сами дате одговоре на ова питања, а оно што се десило на две телевизије са националном фреквенцијим у време дана жалости за нашим патријархом је слика и прилика времена у којима живимо.
Било би ружно и тужно да спомињем имена те две особе које себе сматрају ТВ звездама, али назвати свештено лице протојерејом-стафордом, а за почившег партријарха рећи „његова светлост“ је увреда и понижење ове часне професије која је изнедрила многе дивне људе, професионалце који се стиде онога што им се сада нуди са екрана многих телевизија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.