Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Суд забранио мешање у уређивачку политику Гласа Америке
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

24. 11. 2020.

Аутор: Џесика Џерет Извор: Глас Америке

Суд забранио мешање у уређивачку политику Гласа Америке

Федерални суд у Вашингтону издао је прелиминарну одлуку којом се званичницима америчке Агенције за глобалне медије (USAGM) и њеном шефу Мајклу Пеку забрањује мешање у уређивачку независност и права новинара Гласа Америке и других мрежа које агенција наџире, а која су им гарантована Првим амандманом америчког Устава.

Пресудом, коју је донела главна судија Берил Хауел, делимично је одобрен захтев групе подносилаца тужбе против агенције. То је привремена мера како би се зауставили даљи потези од стране агенције, на које се жалба односи, док се не одржи суђење.

Жалбу је поднело петоро званичника Агенције за глобалне медије који су у августу послати на принудни одмор, и програмска директорка Гласа Америке Келу Чао. Сви они тврде да су потези које је предузео нови шеф USAGM били незаконити и прекршили Први амандман као и законски принцип којим се медији унутар агенције штите од спољних утицаја.

Пресуда судије Хауел је велики ударац за Пека, бившег конзервативног продуцента документарних филмова, кога је председник Доналд Трамп изабрао да буде на челу Агенције за глобалне медије. Од када је, крајем јуна, Сенат потврдио Пеково именовање, руководиоци Гласа Америке и других мрежа су или поднели оставке или смењени, буџет је замрзнут, као и могућност новог запошљавања, а Пек је зауставио обнављање виза страним новинарима агенције.

Уз то, Пекови политички постављеници спроводили су интерне истраге новинара и уредника за које су сумњали да производе извештаје неповољне по Трампа и администрацију, што је - према тужби - деловало као застрашивање и утицало на рад уредника и новинара.

Према судској наредби, званичницима USAGM, укључујући и самог Пека, забрањено је да се "мешају у кадровске одлуке" које се односе на уредничко особље у Гласу Америке и сестринским организацијама, да директно комуницирају са уредницима и новинарима, са изузетком директора тих мрежа или уз њихову дозволу, као и да спроводе истраге садржаја, новинара и наводног кршења етичких правила у медијима под надлежношћу агенције.

Који су захтеви одбачени

Суд је одбацио захтеве да изда прелиминарне забране које би се односиле на Пеково наводно кршење Закона о међународном емитовању, Закона о административној процедури и његових дужности, и као и на активности којима је, наводно, прекршио своја овлашћења.

Америчка агенција за глобалне медије није одговорила на упит Гласа Америке за коментар судске одлуке.

“Уређивачка независност и новинарски интегритет ослобођени од политичког мешања су основни елемент на коме почива Глас Америке и они нас чине гласом Америке", изјавио је вршилац дужности директора Гласа Америке Елез Биберај.

"83 одсто публике Гласа Америке сматра да је наше новинарство кредибилно. Има мало медијских организација, ако их има уопште, које могу да кажу да уживају толико поверење", додао је Биберај.

Адвокати Секретаријата за правосуђе у документу који су поднели суду прошле недеље тврдили су да се Први амандман не односи на новинаре Гласа Америке зато што су они радници федералне владе, али се Хауел са тим нимало није сложила.

Изјавила је да ће подносиоци тужбе вероватно успети да докажу да су Пек и његови сарадници "кршили и настављају да крше" права новинара Гласа Америке гарантована Првим амандманом, "зато што су, између осталих неуставних последица, ти потези довели до аутоцензуре".

Хауел се позвала на истрагу против новинара Гласа Америке Стива Хермана, који прати дешавања у Белој кући, наводећи да је она "наметнула неуставна ограничења не само на Херманово изражавање него и слободу говора Келу Чао и других уредника и новинара у Гласу Америке и другим мрежама".

Суд ће касније донети пресуду о пуној тужби поднетој против USAGM.

Ли Крејн, адвокат подносилаца жалбе, изјавио је да је "суд потврдио да Први амандман забрањује Пеку и његовом тиму да покушају да преузму контролу над тим медијима, истражују њихове новинаре због наводне 'пристрасности' и покушају да утичу или контролишу садржај њиховог извештавања".

Крејн је у петак саопштио да је судска одлука показала новинарима Гласа Америке и осталих мрежа да "могу да буду сигурни да их Први амандман штити од владиних покушаја да контролишу уређивачку политику и њихов рад. Имају слободу да раде тачно оно што је била намера Конгреса - да извозе независно новинарство у духу Првог амандмана у остале делове света".

Глобална публика

Глас Америке и друге мреже унутар агенције добиле су још већи број гледалаца и читалаца током протекле године, у време пандемије коронавируса и спорних америчких председничких избора. У фискалној 2020. години, програм пет мрежа USAGM укупно је пратило 354 милиона људи недељно, на 62 језика. То је повећање од 4 милиона у односу на прошлогодишњу публику тих медија, која је такође била највећа од настанка, према подацима USAGM.

У документу на 76 страница, судија Хауел је навела да Глас Америке и друге мреже извозе "основне америчке вредности слободе говора, слободе штампе и отворене дебате у неке мрачне крајеве света, где је независно и објективно праћење актуелних дешавања иначе недоступно".

“Ти медији нису створени да би некритички промовисали политичка гледишта и аспирације било ког појединачног америчког званичника, чак и ако је у питању председник Сједињених Држава", написала је Хауел.

Пек је "наводно предузео низ корака од своје потврде 4. јуна 2020. године да би поткопао ту мисију".

Адвокати који су заступали USAGM на претресу 5. новембра тврдили су да Пек користи већа овлашћења која је директору Агенције за глобалне медије дао Конгрес, законом чији је циљ био да се побољшају управљање и ефикасност агенције.

Ен Купер, професорка професионалне праксе и међународног новинарства у Школи за новинарство Универзитета Колумбија у Њујорку, каже да је улога Гласа Америке као независне мреже кључна за његову публику.

Регулатива да се заштити уређивачка независност Гласа Америке је "изузетно важна", каже Купер која је као искусни дописник путовала у неке од светских земаља у којима влада највећа репресија.

“Ако уклоните ту законску заштиту и дозволите лидерима да почну да диктирају начин извештавања, наравно да ћете да изгубите кредибилитет. Глас Америке емитује програм у земље где људи већ могу да виде како изгледа када су медији само мегафон за ставове владе. То није разлог зашто прате Глас Америке".

Продужетак новинарских виза

Суд је забранио мешање у уредничке и кадровске одлуке - са изузетком издавања Ј-1 виза - којима се регулише боравак у земљи за стране новинаре са посебним знањима и вештинама.

У јуну, Пек је размотрио да ће "случај по случај" размотрити обнављање тих виза, позивајући се на питања националне безбедности и закључке извештаја кадровске службе за федералне раднике у којем је агенција критикована зато што, понекад више година, није проверавала податке из биографије неких запослених.

Од јуна, Глас Америке зна за само једну одлуку донету у случају виза. Пекова канцеларија је прошлог месеца потписала документ којим се одбија захтев једног новинара индонежанске редакције Гласа Америке за обнављање визе и спонзорство у добијању зелене карте.

Друге визе су истекле, а да није донета никаква одлука којом би се прихватио или одбио захтев за обнављањем.

Судија Хауел је написала да је Пекова одлука да подробније размотри захтеве за обнављањем виза Ј-1 спада у дужности Агенције за глобалне медије, и позвала се на аргумент одбране да се страно особље запошљава само у случају да нема довољно квалификованих кандидата из Сједињених Држава.

Новинари Глас Америке су претходно истицали да колеге које долазе са Ј-1 визама доносе драгоцена искуства и вештине мимо обичног знања језика. Новинари којима су визе истекле изјавили су да сматрају да потез управе представља дискриминацију и изразили сумњу да су њихови захтеви уопште били размотрени.

Један од њих, Сердар Цебе, водитељ две емисије укључујући и заштитни знак турске редакције "Студио ВОА" у недељу треба да се врати у Истанбул, пошто му виза није обновљена. Цебе је знао да су друге колеге у Гласу Америке остале без виза Ј-1, али каже да није бринуо до краја августа, када је шеф редакције упозорио новинара да се спреми за лоше вести.

“Био сам шокиран, јер нисам то очекивао. Мислио сам да су САД заштитник слободе медија у свету и да се никада нећу наћи у ситуацији да сам избачен из Гласа Америке због своје визе", навео је турски новинар.

Грејс Ојенуби, нигеријска новинарка која је радила за сервис Гласа Америке на Хауса језику, такође види предрасуде као разлог за одбијање да се продуже визе.

“Просто мислим да је то дискриминација", каже, додајући да је прошла "ригорозну" проверу биографије пре него што је почела да ради за Глас Америке. 

Губитак визе имао је последице по породицу Ојенуби. Њен супруг, чија је виза везана уз њену, морао је да напусти свој посао и можда ће бити приморани да се врате у Нигерију са 7-годишњим сином, који је ишао у школу само у Америци.

Сенатор Џеф Меркли, демократа из Орегона, у септембру је поднео предлог закона да се привремено продуже визе новинарима погођеним одлагањима продужетка визе Ј-1. Мерклијев портпарол рекао је за Глас Америке да сенатор наставља да подстиче своје републиканске колеге да "устану и подрже слободно, поштено и независно новинарство у USAGM."

Портпарол је додао: "Сенатор Меркли се нада да ће јануар бити почетак новог поглавља за USAGM, новинаре о које се агенција огрешила и за слободу штампе широм света, и наставиће да ради све што може да подржи те напоре из Сената".

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси