Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Ко ће контролисати шта гледамо: (ре)избор чланова РЕМ-а
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

02. 12. 2020.

Аутор: Владимир Костић Извор: Талас

Ко ће контролисати шта гледамо: (ре)избор чланова РЕМ-а

Савет Регулаторног тела за електронске медије ускоро ће добити нове (старе) чланове који ће наредних година надгледати понашање, пре свега, јавних сервиса и емитера са националном фреквенцијом.

У скупштински Одбор за културу и информисање стигла су четири предлога, међу којима су Оливера Зекић и Александра Јанковић које су и до сада биле у Савету, Снежана Миљковић али и Милош Гајовић, син Александра Гајовића, досадашњег државног сектретара у Министарству културе и информисања.

Јавност се ових дана поприлично забавила биографијом Гајовића јуниора који, према писању Цензоловке, тек што је у јуну завршио Факултет за културу и медије Мегатренд. У пријави је навео да је учествовао на више семинара и округлих столова везаних за медије и управљање и да је био учесник ТВ дебате о телевизијским и радио програмима, наводи овај портал. Шта га је тачно препоручило за кандидата за члана Савета, јавности још увек није познато.

Зекић и Јанковић опет главни кандидати?

Чини се да су Зекић и Јанковић главни кандидати за поновни избор, док су преостала два кандидата ту чисто да се правимо да неки избор постоји.

На то упућује и сама седница Одбора на којој је више посланика хвалило Оливеру Зекић истичући, између осталог, и њен досадашњи рад у РЕМ-у и то толико да је она сама морала да их замоли да престану да је хвале. Да је неко гледао ту седницу, могао је помислити да је у паралелном универзуму јер се више причало о кабловском каналима него о онима са националном фреквенцијом. Један од посланика је чак поставио питање о томе како Савет може да утиче на говор мржње који је “пре свега усмерен на председника републике”.

Дијалог власти и опозиције изнедрио нове чланове

Управо је састав Савета Регулаторног тела за електронске медије био тема прошлогодишњег дијалога између власти и дела опозиције. Ово тело је дуго функционисало у крњем саставу па је “дијалогом” одлучено да се његов састав попуни.

Међутим, ако се погледају резултати рада, већ сада се може рећи да суштинске промене нису извршене.

Тако, иако је први пут после 2014. године РЕМ, не само пратио како извештавају медији током избора, него и објавио тај извештај на свом сајту, методологија која је том приликом коришћена разликовала се од претходних година и то тако да је практично изједначила власт и опозицију. Како сам писао за ЦИНС, у укупно предизборно време је, осим телевизија са националном фреквенцијом и јавних сервиса, рачунато и време кабловских канала Н1, који је информативни канал, и Нове С. Осим тога, рачунато је и време током којег су се на телевизијама појављивали и аналитичари и остали које је РЕМ означио као “остале учеснике кампање”. У рачунање укупног предизборног времена по први пут су убрајани и јавни радио сервиси. Захваљујући тој гимнастици и мешању баба и жаба, испало је да је опозициони Савез за Србију био заступљен са око 52 сата уместо са око пет сати, како би испало по методологији која је примењивана ранијих година.

И џабе су чланови Савета који су дошли након дијалога, Слободан Цвејић и Јудита Поповић, тражили да се извештај ревидира, указујући на нелогичности – извештај је већином гласова усвојен. 

Која ће струја превладати?

На исти начин је прошао и нацрт правилника према којем би се емитовање ријалити програма пребацило на период од 23 сата до 6 сати ујутру. Ова одлука би директно утицала на две провладине телевизије, Пинк и Хепи, чији програм се у највећој мери ослања управо на овакве садржаје. На седници Савета од 21. септембра је пет чланова гласало да се покрене израда нацрта правилника али је онда у новембру превладао став да би то била цензура па су за усвајање нацрта овог пута гласала четири члана, исто колико и за то да се не усвоји. Према писању Цензоловке, Горан Петровић који је најпре гласао за израду нацрта па потом променио мишљење, рекао је да сматра да документ није правно могућ.

Јасно је да су нови чланови Савета са собом донели транспарентност у раду и покренули неке важне теме. Новинари сада иду на седнице овог тела и извештавају са њих, приказујући јавности аргументе једне и друге стране. Нема више ни оних обрачуна РЕМ-а са новинарима преко саопштења, ако је то нешто за шта уопште треба да кажемо браво.

Ипак, да би дошло до дубљих промена у погледу на оно што треба или не треба да ради емитер са националном фреквенцијом, а на крају и до промена у њиховом раду, важно је ко је тај који држи већину у Савету. Према ономе ко су главни кандидати за чланове овог тела или још боље речено кандидати за повратак на та места, јасно је да ће и овог пута превладати струја која је и пре фамозног дијалога ведрила и облачила РЕМ-ом.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси