Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Веран Матић – Напад на новинарку Чонградин је морао да буде спречен
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

27. 11. 2021.

Аутор: Веран Матић Извор: Јавни сервис

Веран Матић – Напад на новинарку Чонградин је морао да буде спречен

Најављен је дивљањем припадника десничарских организација током протеклих недеља и месеци, константним претњама новинарима, драстичним ометањима извештавања уживо новинара Н1, али и несанкционисаном агресивношћу према припадницима невладиних организација и новинарима на мирним протестима

Новинарка Снежана Чонградин, са мање од метар одстојања, прво је директно псована, а затим и вређана од припадника организације Левијатан.

У таквим околностима, ударац је био очигледан наставак онога што му је претходило у ситуацији у којој припадник полиције у цивилу, који је стајао непосредно поред актера, није ни покушао да заустави тај ударац. Поменути полицијац није спречио нити зауставио напад насилника за којег постоји довољно сведочанстава да се тако понашао и на ранијим скуповима, због чега би већ морао да буде у евиденцији посебно агресивних који представљају јасну опасност на оваквим догађајима. Полицајац у цивилу је насилника одвео тек након инцидента и напада на новинарку. Додатни озбиљан пропуст је да се, након учињеног кривичног дела које се одвијало у живом преносу пред бројним сведоцима на лицу места, апсолутно нико од представника власти није обратио Снежани Чонградин како би од ње узео неопходне податке, исказ и доказе пошто је снимила нападача. Нико се није потрудио да прибави податке и снимке од осталих присутних који су снимили овај напад како би се покренуо кривични поступак за више него очигледно кривично дело. И док ово пишем то се још увек није догодило. Довољно да се већ у овој фази окарактерише као скандал.

Из личног искуства знам да пасивно понашање припадника МУП-а на бројним догађајима које организују невладине организације (а које константно агресивно ометају припадници десничарских организација) оставља више него довољно могућности да се догоде напади на представнике невладиног сектора и на медијске раднике који извештавају са тих скупова.

Током протеклих годину дана био сам на више уредно пријављених антиратних скупова чији су учесници ометани од стране непријављених контраскупова десничарских организација, благонаклоно третираних од стране представника полиције који су агресивним десничарима допуштали да остваре физички контакт са мирним демонтстрантима. Дозвољавали су драстично застрашивање и угрожавање безбедности, кршење јавног реда и мира, узнемиравање учесника мирног скупа и случајних пролазника. Таквим ставом, полиција као да је свесно препуштала „лице места“ генераторима непосредног сукоба, дозвољавајући да уместо државних органа они одређују правила и начин како ће се скуп одвијати, ускраћујући тиме заштиту мирним демонстрантима да реализују догађај који је уредно пријављен.

На тај начин се полиција ставља не у функцију очувања јавног реда и мира, већ у „обезбеђивање“ да се тај ред и мир каналишу од стране агресивних актера. Таквим пасивним приступом они суштински мотивишу нападаче да буду још агресивнији, као током јучерашњег инцидента испред Дома омладине Београда, који је могао да буде спречен да је полиција радила свој посао.

То је кршење закона и свих стандарда и процедура обезбеђивања скупова. То је неодговорно од стране полиције, пошто је сасвим јасно да ће овакав начин рада органа јавног реда и мира довести до низа нежељених ситуација са тежим последицама. Овакав пасиван став значајно увећава шансе да се то и догоди у атмосфери свакодевних претњи новинарима. Да не причам да је то и својеврстан позив и дозвола да се против њих учини нешто још радикалније.

Управо је Снежани Чонградин недавно путем друштвених мрежа претило лице које је запослено у Фудбалском савезу Србије. Случај је пријављен, колегиница је дала исказ у тужилаштву, саслушан је и починилац тако да верујем да ће се убрзо знати и епилог. Из Фудбалског савеза Србије су тим поводом једино оградили од изјава нападача М. Ч. и навели да се као спортска организација не баве политичким питањима, приватним налозима и изјавама запослених. То свакако није довољно.

Јасно је да су та претња и догађаји из Његошеве улице којом тренутно владају десничари обезбеђујући мурал ратном злочинцу и цртајући нове мурале у славу других злочинаца – били увод у ударац којим је јуче извршен напад на новинарку на задатку, али и на све учеснике скупа који су организовали Фонд за хуманитарно право, Иницијатива младих за људска права и Жене у црном.

Наравно да и бројни други нерешени случајеви шаљу веома лоше поруке да су новинари дозвољена мета. За време прошлогодишњих демонстрација, више новинара је претучено, а у неким случајевима егзекутори су били представници жандармерије. Жикица Стевановић, новинар агенције Бета, и поред тога што се легитимисао као медијски радник, претучен је од стране припадника жандармерије који после годину и по дана још увек нису идентификовани и процесуирани кроз систем унутрашње контроле и путем тужилаштва.

Често ми се догађало да као одговорни уредник у некадашњем Б92 на терен са екипом која извештава на насилним демонстрацијама превентивно шаљем и неку врсту обезбеђења као својеврсну заштиту од нападача и подршку у случају могућих инцидената. И поред тога, нашем камерману Бошку Бранковићу је својевремено пред камерама сломљена нога бруталним нападом на демонстрацијма против хапшења Радована Караџића. Атмосфера која је пратила суђење насилнику била је подржавајућа за оптуженог, а не за жртву. На крају се све завршило наногицом за нападача, а Бошку су остале трајне последице које и данас осећа.

Овакви догађаји морају бити најозбиљније схваћени у надлежним институцијама. Полиција мора да ради свој посао тако што ће користити законска овлашћења која је обавезују да спречава агресивне десничаре који нападају новинаре и мирне демонстранте. Такав приступ мора да буде заснован на досадашњем искуству са оваквих скупова које ће бити примењено за решавање конкретних изазова на лицу места.

Ако се то не догоди, можемо прилично прецизно предвидети којим новинарима ће бити упућене све драстичније претње и ко ће бити сигурно нападнут, што све делује језиво и највише говори о самој власти али и друштву и времену у којем живимо.

Поред некажњивости, приоритет мора да буде превенција напада на новинаре. Ово је могло да буде спречено а није. И то је разлог више за мој неспокој.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси