Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Туже новинаре да их не бисмо разоткривали
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 12. 2021.

Аутор: Бојана Богосав Извор: Блиц

Оптужени за најтежа дела гомилом тужби спречавају новинаре да раде свој посао

Туже новинаре да их не бисмо разоткривали

Затрпавање суда тужбама, притисак на новинаре, тражење “симболичне” надокнаде за претрпљену повреду части иако се налазе на оптуженичким клупама... добро је познати рецепт којим се служе осумњичени за силовања, али и тежак криминал, како би спречили да се о њиховим злоделима пише.

Од када је “Блиц” објавио први текст о тадашњем председнику општине Брус Милутину Јеличићу Јутки због сексуалног узнемиравања - злостављања својих запослених, Јеличић је кренуо у правну борбу са новинарима који о њему пишу. Тако је уместо да доказује “невиност” пред судом Јутка почео да затрпава судове својим тужбама па је тако од средине 2018. године поднео чак 38 тужби против редакције “Блица”, али и новинара који су о његовим злоделима извештавали. Јеличић је у међувремену осуђен, он је одслужио затворску казну, а новинари “Блица” и даље се са њим сусрећу на суду. 

Истом техником послужио се Мирослав Мика Алексић, самозвани професор глуме који се налази на оптуженичкој клупи због сумње да је извршио четири силовања и пет недозвољених полних радњи на штету седам девојака, његових ученица. Тако је Алексић, коме је суђење почело јер постоји оправдана сумња и бројни докази за силовања, против новинара “Блица” од јануара до данас, поднео 14 тужби жалећи се да му је повређен углед. И он, али и Јутка тужбе су поднели на текстове који су заправо преношење речи њихових жртава које су под именом и презименом причале о страшним стварима које су доживеле од стране  њих двојице. Такође, тужили су и због писања о ономе шта су радили, а шта је потврђено и оптужницом против Алексића, односно пресудом против Јеличића. 

Медије тужи и Вељко Беливук који чека суђење због оптужби да је организовао криминалну групу и брутално убио пет особа, а потом њихова тела самлео у индустријској машини за млевење меса. Тако је Беливук против “Блица” поднео осам тужби, а поред тога што га ускоро чека суђење због злочина за која се сумњичи, он ће се у судници од пар метара квадратних сусретати и са новинарима који су извештавали о њему.

ЗАСТРАШИВАЊЕ 

Све ове тужбе суд је по пријему прихватио, доделио различитим судијама, па тако новинари који су писали о свим овим злочинима морају да свако мало иду по судовима, суочавају се са силоватељима очи у очи, седе на метар од њих и на све то, пред њима износе своје личне податке адресу становања, матични број... 

Према речима Жељка Бодрожића, председника Независног удружења новинара Србије (НУНС) оваквим тужбама тужиоцима (Алексићу, Јутки и др.) је циљ да окупирају новинаре судским поступцима и да јавност доведу у још већу заблуду. 

- Њима одговара да медије заплаше и да више не извештавају о жртвама. Они са својим адвокатима користе најмање заштићене у простору да нападају. После жртви то су само новинари који извештавају о томе. Не ради се о колегама и колегиницама који су прешли у пропаганду, већ о људима који раде у интересу јавности. Наравно да у томе има и застрашивања. Многи од нас су навикли на свакодневне увреде и индиректна застрашивања. Очекивано је за нашу професију да имамо људе којима нисмо омиљени, али вратили смо се у деведесете када се погледа безбедност новинара и слобода - каже Бодрожић. 

МАСОВНОСТ 

Он указује и да је ситуација са тужбама постаје масовна, те и да је НУНС почео са саветовањем са правницима како би се пронашло решење којим ће се заштити новинари и редакције. 

Адвокат Душан Стојковић објашњава за “Блиц” да судови по пријему парничне тужбе против медија испитују тужбу у смислу формалне испуњености. Како објашњава суд тужбе које га преплаве може објединити, јер по закону постоји начело економичности поступка. 

- Нажалост, свако сваког може да тужи. Приметна је поплава тужби зато што за разлику од претходног времена нечија слика у јавности постаје најзначајнија ствар, а мислим да та слика утиче на судије и на општу јавност и да практично медијски спорови постају део одбране која омогућава окривљенима да поред излагања о кривичним предметима и на неки начин утичу на медије о извештавању, било судским поступцима или самим кривичним делима. То ствара притисак и на медије и судове - објашњава Стојковић. 

НАЧЕЛО ЕФИКАСНОСТИ

Како каже, то је нова ситуација на коју се медији прилагођавају, а додаје и да би судови требало да посебно имају у виду број тужби, њихов квалилтет и њихову основаност и да поведу више рачуна о претходном испитивању тужбе и обједињавању тих поступака да не би више појединачних судија судило више појединачних предмета који се мање или више односе на исту ствар - извештавање медија било о кривичним поступцима, било кривичним дела који изазивају пажњу јавности. 

- Тиме би се поштовало начело ефикасности суђења, а судови би се растеретили великог броја предмета, а уредници и новинари од непотребног доласка на суђења и могли би да се посвете свом послу. Такође, тиме би медији могли да имају и што мање трошкова суда који постају све значајнија ставка у пословању медија - наводи наш саговорник, који наводи да је новонастала ситуација са медијима и тужбама последица транзиције нашег друштва које због све значајније улоге медија, оно шта се дешава у медијима директно рефлектује на суд. 

- То је нови проблем који се дешава, али би евентуална измена прописа или организовања семинара на ту тему могле да промене и пажњу суда - каже он.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси