Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Фактографија дозвољеног новинског тиража
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

07. 12. 2021.

Аутор: Цвијетин Миливојевић Извор: НУНС

Фактографија дозвољеног новинског тиража

Среда, 27. новембар 1996, седиште редакције, Београђанка, Масарикова бр. 5, VII спрат. Тачно у 20.55 сати почело је опело, напречац клинички одумирућем, дневном листу Блиц који је за наредни, празнични (тада смо још славили Дан Републике, покојне СФРЈ) четвороброј имао наручен невероватан штампани тираж од близу четврт милиона примерака.

Пошто су, недељу дана пре тога, отпочели, испоставиће се, тромесечни грађански и студентски протести зато што је режим Слободана Милошевића, фалсификовањем записника са другог круга локалних избора, покушао да оспори победу Коалиције “Заједно” у Београду и четрдесетак градова у Србији. А дневник Блиц за мало више од два месеца излажења, између осталог, и зато што није жмурио над оним што се дешавало на улицама, узлетео на пиједестал убедљиво најтиражнијег листа у Србији.

А онда је, 27. просинца поподне, у техничку припрему листа, већински власник, Аустријанац Петер Келбел, донео, уводник негде написан, а његовим именом потписан, за сутрашње издање. Све под насловом „Нећемо да подстичемо насиље“, са све подршком насилном обрачуну полиције са грађанима који су протестовали због крађе избора на локалним изборима…

„Југославији су потребни ствараоци који ће моћи државу поново да изграде, а не вукови који под вођством вука предводника лове у чопору…“, написао је, сувласник тиражног дневног листа чији сам уредник, тада, био. Пошто су се, претходно, четрдесет троје новинара (и петоро уредника) и осталих медијских упосленика Блица, још док је Келбелов уводник био „на прелому“, јавно дистанцирали од тог броја новина. И пошто је, претходно, главни и одговорни уредник листа Манојло Вукотић, у знак протеста, поднео – испоставиће се – опозиву оставку на своју функцију. И пошто је, пре њега, заменик главног уредника и уредник политичке рубрике листа Блиц Цвијетин МИливојевић – преноси Бета 30. октобра 1996. године – поднео неопозиву оставку на обе функције, јер је његовој редакцији „сугерисано“ да се у четвртак „не бави превише политиком“.

Дакле, овако је, на ванредном редакцијском састанку, одржаном те ноћи, свој срамни уводник у коме се ограђује од властите редакције, правдао (цитирам записник, хвала тадашњој дактилографкињи РТС-а и Блица Микици) већински власник П. Келбел: „…Издање које је данас изашло нису биле независне него опозиционе новине. Дали смо демонстрацијама пет страна, иако су то углавном биле студентске демонстрације, на којима није био ни један промил становништва. Ми правимо новине за читаоце, али један промил демонстрира… Ово нису биле независне новине ни по каквим критеријумима на свету. Ви можете да вичете колико хоћете о сновима Вука Драшковића, али то су смешни снови наивног човека… Било би наивно веровање да би ове демонстрације могле да сруше власт. Моје је мишљење да, ако је било ко луд да разбије прозор или излог, онда би морала полиција да наступи… За новине (Блиц, прим. аут) које су данас изашле, ја нећу да се борим. Ако се ја за нешто извиним, онда очекујем да се то и призна. Нисте се морали извинити за неозбиљне новине… Обећао сам да ћемо писати о свему, али то не може да буде сан лудака (В. Драшковић, прим. аут)… … Ја знам, овде су сви јунаци и сви храбри новинари, али ја сам један страшљиви пословни човек. Ви сте хероји, али ја морам да на коленима пузим да бих спасао ваше главе. Данас сам ишао на коленима јер мислим да сам много више тиме добио него што бих могао да добијем да сам био поносан. То није никаква уметност. Али је велика уметност клечати. Сви они који гледају само горе, оду у историју… … Мислите да је мени задовољство да пишем тај коментар потписан мојим именом, да сам уживао у редовима које сам имао. Све бих написао да Блиц не буде забрањен. Ја разумем кад је неко млад, и кад је у еуфорији када је у Блицу, када се овде седи до поноћи, да је разочаран, разумем када се после пет година поново креће у демонстрације, да се осећа еуфорија… Веровао сам 60 бројева да радите праву ствар. Нисам се интересовао о садржају. Сад сам од вас требао само 15 минута поверења и сви сте увређено измарширали напоље… Преузео сам одговорност да бих сачувао наше главе. Да сам са коментаром хтео да продам новине влади, учинио бих то једноставније. Никоме нисам обећао да ћу се одрећи независности. Никада нисам захтевао да не пишемо о демонстрацијама. Хоћу само да покушате да разумете да пет страна у једним новинама не можемо дати демонстрацијама. Студентске демонстрације нису лавина која расте. То ће се већ угасити. То није талас који иде кроз земљу. Био сам на стадиону и знам колико је 50 хиљада људи. Чудим се кад читам 25.000, а видим 4.000. То је већ смешно… Верујем да је могуће направити независне новине које могу да дају допринос за лагану промену друштва. Не познајем ни једну револуцију у историји где је, после ње, било боље… Осећам се дужним само читаоцима. Мене интересује добро за наше читаоце, чак и више него ова редакција. Политика није важна. Док људи нису сити, постоје важнији проблеми… Да ли хоћете да разумете шта се десило? Ви радите три дана новине опозиције, али ја сам сада радио новине за владу.“

А ово сам, према том записнику од пре четврт века, говорио ја (Ц. М.): „Кажете да нас браните да нам не одсеку главе. Неко Вас је дезинформисао, јер је ово демократска земља у којој још не падају новинарске главе. Ни Вуку Драшковићу који организује демонстрације, није пала глава. Немојте да нам спасавате главе…Тај који је рекао да је било само 4.000 људи, дезинформисао Вас је. Студентске демонстрације биле су и у Нишу, Крагујевцу, Приштини, Подгорици… То нема везе за политиком, али овај „булеварски лист“ – каквим нас Ви сматрате – то мора да забележи. Митинзи Вука Драшковића морају се пласирати као вести. Али, двадесетак факултета данас није радило. У Нишу 56 професора и асистената Филозофског факултета, од који је половина СПС и ЈУЛ, нису радили. И написали су о томе и проглас, који неће бити у нашим сутрашњим новинама. У Приштини данас нису радили факултети! По Закону о информисању не постоји никаква правна могућност за забрану листа. Да ли сте Ви данас били код (министара) Брчина или Тијанића? Верујем да нисте. Ако сте били тамо где мислим да јесте, могу рећи да је ЈУЛ још увек ванпарламентарна странка, да је у локалним изборима освојила само Лебане и Црну Траву, а ванпарламентарна, дакле самопрокламована, „власт“ се свуда зове пучистичка власт или „војна хунта“. Мислим да сте ишли по интервенцију у ту ванпарламентарну странку. Онда су Вас очигледно погрешно информисали. Синоћ сам чуо да су на интервенцију ЈУЛ-а измењена три текста на нашим странама. Ако сте већ негде ишли, требало је да идете у СПС која је легална власт или у Нову демократију која је, такође, део легалне власти. Нико од нас у ову редакцију није дошао зато што је опозиционо настројен. Овде постоје само једне опозиционо настројене новине са само 25.000 примерака тиража – Наша борба. Зашто онда Наша борба није достигла оволики тираж као Блиц?! Ви данас у Блицу имате интервју са Шешељем и Александром Раковићем који једнако осуђују и власт и опозицију за демонстрације, разговор са Коштуницом који осуђује демонстрације, са Војиславом Ристићем, са Хидајетом Хисенијем, потпредседником партије албанских сецесиониста на Косову, имате све што сте путем државног Тањуга могли да добијете као информације… Ако Вам све то није довољно – мислим да је моје излагање пуцањ у празно. … Овде се крши Закон о радним односима који смо сви потписали. Ви по том основу имате могућност да будете под стечајем или ликвидирани. У уговорима пише да је наша радна недеља петодневна. Наша редакција ради 12-14 сати дневно, а плате су нам на нивоу плата људи у листу Политика и то оних који тамо ништа (неће да) раде!? По том основу свака одговорна власт може да Вам пошаље финансијску полицију или инспекцију рада. Зато се плашим да ће Ваша фирма, издавач ових новина, бити ликвидирана, а не новине као такве… Зато је боље да сте јутрос дошли код нас, у редакцију, уместо што сте пошли том линијом клечања пред неким, притиснути од штампарије, дистрибуције, од људи који учествују у тој операцији притискања. Ми ћемо већ ујутро сазнати где сте Ви данас били, јер смо новинари, врло радознали. Нико од нас није хтео да баш нападно боде очи властима, јер ово није сасвим нормална држава. И, управо тако смо и дошли до овог тиража. Према истраживању јавног мнења који је направио наш тим, читалачка публика Блица се дели овако: 25 одсто су симпатизери СПС, удружене левице, а само 22,5 одсто опозиције! Ако се Ви као бизнисмен бавите спољном трговином са нашом земљом, гарантујем да ћете, после овог данас што сте учинили, имати велике бенефиције!“

П. Келбел: „Ја не могу да променим своју одлуку. Допуштам да се свако из својих искрених разлога понаша како хоће. Сваки човек мозе да се понаша према својим искуствима и знањима… Ко не може да верује, нека иступи. Радујем се да смо брзо „расли“, али смо пребрзо „порасли“. Зато смо проблем за владу. И зато наш тираж лимитирају на 80.000. Да смо имали 15.000 нико нас не би лимитирао. Лепо је ићи поносно улицом и викати „200.000“. Ми смо ишли тим путем, направили сјајан успех, направили грешке које ја сада покушавам да исправим… Екстремно незгодно питање је код кога сам ишао на разговор. То је фантастично имати тако младу редакцију, али у политици то није добро. То су старе лисице. Они то раде 40 година. И онда ми долазимо и вичемо „Ура“. Вртимо се у круг. Ја вам не могу рећи шта се данас поподне догодило, не желим то да вам кажем…. Ја у мом коментару у сутрашњим новинама нисам написао ништа у шта не верујем! Мени би било сасвим довољно да сте последњих три дана имали затворене очи, да сте мало размишљали. Ко мисли да овим демонстрацијама може да се сруши влада, да се узме власт?“

Ц. М: „Погрешно, локална власт се не узима, она је добијена на овим локалним изборима. Опозиција ју је добила. Погрешно сте информисани.“ П. Келбел: „Зар то није наивно? Мислите да ће Милошевић рећи ‘извините, ухваћен сам у малверзацији’? Мислите да постоји та могућност? Прави проблем у Словачкој, Југославији и Белорусији је да треба да знају у којој лиги играју. Ово није Америка Аустрија, Шведска. Ово је лига Југославије, Хрватске, Русије, Словачке… Потурио сам се за вас, да то ви не бисте морали, а сада морам да се извињавам. Ја сам био принуђен да урадим ово што сам урадио, и не могу вам причати разлоге за то. Ја сам вам, ипак, спасавао главе. Ви се понашате као борци којима је отето ваше оружје. Али, ви сте борци који имате тупо оружје… Ово данас нису биле назависне новине. То је чињеница о којој више не желим да разговарам и мој задатак је да то исправим“.

И, исправио их је. Ала их је оправио! Тако добро их је оправио да су следеће две недеље дисале на шкрге. Већ у петак се код колпортера појавило специјално издање листа Демократија које су припремили дојучерашњи новинари дневника Блиц. Логотип специјалног издања Демократије, за који је Демократска странка уступила име свога листа који годинама није излазио, садржавао је ознаку „Ово није Блиц“.

Празнични четвороброј Блица је са своје насловне стране скинуо све информације о великим уличним протестима у Београду и посветио се проблемима у Руанди и новом Бајагином албуму. А већ у понедељак је главни уредник дневника Блиц М. Вукотић изјавио за Радио Б92 да је сувласник листа Келбел прихватио услове редакције да Блиц остане „отворена новина“ и да је „на редакцијском састанку сачињена листа од десет људи који ће бити отпуштени зато што су радили у листу Демократија“.

А мене, свог дотадашњег заменика, већ 28. новембра оптужио је да сам се „продао Ђинђићу„. А герилска „Демократија – ово није Блиц – ab ovo (из јајета, од почетка)“, како су се назвале ове дневне новине рођене сутрадан – имале су почетни (разграбљен!) тираж 50, па 100 хиљада…

Неретко ме и сада, 25 година после, питају: Је л’ данас могућа некаква Д/демократија у Србији? На жалост, не верујем. Нема више тог самопоштовања, професионализма, елана и позртвовања – о храбрости, ентузијазму или истинољубивости да и не зборим – у српском новинарству. А и ми смо све маторији.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси