Вести
18. 01. 2022.
Ниске зараде, стрес и анксиозност пратећа појава за новинарке на локалу
Феномен феминизације новинарске професије доминантан је у последњих пет година када су локални медији у питању – показује истраживање ПУ „Локал прес“.
Истраживање о месту и улози жена у локалним медијима које је спровело ПУ „Локал прес“ крајем 2021. године показало је да жене чине 57 одсто укупног броја запослених у редакцијама које су учествовале у овом истраживању, што представља пораст у односу на резултате истраживања положаја медијских радника/ца које је ЛП реализовао 2016. године, када је 43 одсто медијских упосленица било ангажовано у професионалним локалним медијима.
Медијске раднице су у незавидном положају у односу на колеге, углавном зато што се њихове одлуке и рад процењују са родних позиција, зато што су изложене сексистичким и мизогиним коментарима, онлајн насиљу и говору мржње, а подршка надлежних институција (републичких и локалних) и постојећих механизама за заштиту жена, медијских слобода и права, најчешће затаји када се нађу у таквим ситуацијама.
Доминантна родна неосвешћеност локалних функционера, медијских саговорника/ца као и самих медијских радника/ца у другим локалним медијима, знатно отежава процес уклањања родних стереотипа у локалним заједницама и професионализацију медијске сфере. Једна трећина испитаница, притом, не верује у формалне или неформалне видове удруживања зарад промоције родне равноправности, заштите женских људских права, права и безбедности новинара и новинарки, борбу новинарки против насиља над женама и слично.
Висок степен укључености челница локалних медија у пословање и креирање уређивачке политике медија резултат је недостатка ресурса неопходних за проширење тима. Познато је да се локални медији годинама налазе у тешкој финансијској ситуацији, послују на сиромашним тржиштима са врло мало прихода од оглашавања и продаје, а дигитализација им није донела напредак у пословању већ додатне изазове у виду нових формата који, због немогућности да повећају тимове, представљају додатни терет за већ преоптерећене медијске раднице.
Од 56 испитаница из 53 локална медија, чак 20 прима минималну месечну зараду од 32 хиљаде динара (9 уредница и 11 новинарки), а 14 њих прима до 40 хиљада динара (две директорке, четири уреднице и 8 новинарки). Када су у питању новинарке, овако ниска вредност њиховог рада је додатно обезвређена када се узме у обзир чињеница да већина њих извештава за све рубрике и све формате медија у којем раде.
Истраживање је показало да су најчешћи следећи притисци: неравноправан третман у односу на друге медије од стране извора информација; вербалне претње и омаловажавање на друштвеним мрежама; сексизам и ускраћивање права на приступ информацијама од јавног значаја.
Дуготрајна изложеност насиљу и притиску, висок степен присутности стереотипа на локалу, нечињење или недовољно чињење државних органа, мањак емпатије и солидарности, ниска зарада, страх од губитка посла и нерегулисано радно време чине локалне новинарке најугроженијом категоријом медијских радница и радника.
Чак 88 одсто учесница истраживања одговорило је потврдно на питање “Да ли сте некада осетили стрес, депресију или анксиозност због посла којим се бавите?”, а 25 одсто је пријавило да су због њиховог рада њима блиске особе биле изложене физичком и/или онлајн насиљу (претњама на друштвеним мрежама, упозорењима на радном месту…)
Више о овој теми можете прочитати овде.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.