Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Ројтерсов институт: Новинарство се у 2022. години може вратити јаче него што је било
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

20. 01. 2022.

Аутор: Даница Ђокић Извор: Цензоловка

Ројтерсов институт: Новинарство се у 2022. години може вратити јаче него што је било

Током пандемије коронавируса и публика и новинари су у извесној мери сагорели, наводи се у истраживању Ројтерсовог института за студије новинарства. Док публика већину вести доживљава као депресивне, новинари се суочавају са бројним изменама у свом пословању, са нападима на протестима, контролом и злостављањем на друштвеним мрежама... Ипак, институт предвиђа да се у 2022. новинарство може фокусирати на своје основе и вратити јаче.

У новом истраживању Ројтерсовог института за студије новинарства о предвиђањима у областима медија, новинарства и технологије за предстојећу годину наводи се да 2022. може бити година „пажљиве консолидације” медијске индустрије.

„Ово би могла бити година када новинарство узима дах, фокусира се на своје основе и враћа се јаче”, наводи се у извештају, уз констатацију да су током пандемије коронавируса и публика и новинари „у извесној мери сагорели”.

Једно од највећих изненађења у 2021. години јесте пораст прихода који су пријавили многи испитани издавачи из 52 државе. То за Ројтерсов институт представља сведочанство о прилагодљивости индустрије тако што је у протеклих 18 месеци убрзала нове дигиталне токове прихода као што су претплата, онлајн трговина, дигитални догађаји итд.

Већина издавача (79%) планира да стратегија претплате буде приоритет када је у питању овогодишња зарада. Ипак, скоро половина испитаних забринута је да би такав модел могао довести до тога да новинарство буде на услузи богатијој и образованијој публици, док би други били скрајнути.

Превише депресивне вести

Према Ројтерсовом истраживању, многи су избегавали читање вести „зато што су превише депресивне”. Овај тренд подстакнут је негативном природом самих вести које су у претходном периоду биле актуелне – о пандемији коронавируса или климатским променама.

Они који су наставили да се информишу, прибегавали су опцији претплате, а враћање старе публике и задржавање нове биће посебан изазов за медије у текућој години.

Неки медији на тај изазов одговарају стварањем „премијум” производа – додатних апликација, подкаста, аудио-књига, бесплатних садржаја само за претплатнике и друго.

Поред тога, како би задржали публику, мејнстрим медији теже ангажовању различитих креатора садржаја – писаца, подкастера, влогера…

Новинари и даље нападани

Ниво поверења у новинарство ове је године нешто нижи, посебно у земљама у којима постоје политичка поларизација, економска слабост и напади на новинаре.

Узнемиравања и напади са којима се новинари широм света суочавају доспели су претходне године у први план захваљујући Нобеловој награди за мир која је додељена филипинској новинарки Марији Реси и руском новинару Дмитрију Муратову.

Многи од тих напада последица су политичке поларизације, али и начина на који функционишу друштвене мреже. Према анкети спроведеној међу 900 филипинских новинарки, 75 одсто њих било је изложено злостављању на интернету.
Такође, медијски радници нападани су широм света на протестима организованим поводом вакцинације или увођења нових епидемиолошких мера.

Ове године, према очекивањима Ројтерсовог института, издавачи медија ће појачати подршку новинарима ангажовањем обезбеђења, па и обучавањем својих извештача.

Из института подсећају да Европска унија, након бројних недавних убистава истраживачких новинара, праћених заробљавањем и гушењем независних медија у државама чланицама, попут Мађарске и Пољске, током 2022. године треба да донесе Европски закон о слободи медија.

Бити или не бити

Поларизоване дебате на друштвеним мрежама током 2021. године навеле су медијске компаније да размисле о ангажовању својих новинара на платформама као што су Фејсбук и Твитер.

Наиме, поједине компаније увеле су правила понашања за новинаре на друштвеним мрежама, због бриге о уништавању њихове репутације. Тако се, рецимо, неким новинарима саветује да се не укључују у расправе на Твитеру, а новинарима Би-Би-Сија да не користе емотиконе јер се они „могу рачунати као изношење личног мишљења”.

Ројтерсови испитаници имају различите ставове – 57 одсто њих сматра да новинари на друштвеним мрежама треба да се држе само извештавања, док је 38 одсто оних који верују да су новинари слободни да изразе лично виђење.

Нова нормалност за новинаре

Новинари су се у периоду пандемије борили против „сагоревања“ услед немилосрдног циркулисања вести, које је често утицало и на њихово здравље.

Током претходне две године они су били изложени и нападима политичара, демонстраната, онлајн злостављача, али су били суочени и са бројним променама услова рада, што је допринело да редакције постану непрепознатљиво празне.

Иза свега тога крију се велике промене, а нова генерација медијских лидера започела је нову агенду и инклузивнији приступ новинарству, наводе из Ројтерсовог института.

Ако ова година буде година држања вируса под контролом, наводи се у извештају, хибридни модел рада – по ком део запослених ради у канцеларији, а део (к)од куће – постаће ново правило. Очекивања су да ће у наредним годинама већина запослених проводити два до три дана недељно у канцеларији, а остатак код куће, те да ће празне канцеларије бити искоришћене за организовање догађаја који ће се емитовати онлајн и подстицати ангажовање публике на даљину.

Према Ројтерсовом извештају, поједини медијски издавачи су својим запосленима, због адаптације на нове услове рада, омогућили приступ онлајн књигама, филмовима, онлајн велнес хабовима, психолошким саветовалиштима итд. Очекивања су да током 2022. године и остали присвоје овакав приступ и пруже јачу подршку медијским радницима.

Већа разноликост – императив у новој години

Ројтерс наводи да је током 2021. године дошло до промена у уређивачким агендама медија, због чега је повећан и броја жена и припадника мањинских група на вишим позицијама.

Недостатак разноликости и правичности у новинарству неће бити решен ове године, али је све више издавача медија који отворено признају штету која је због тога настала када су у питању поверење и пажња публике.

Већина издавача мисли да добро ради на решавању проблема родне неједнакости, али ће ове године медијским компанијама бити изазов да унапреде етничку разноликост. Очекивања су да ове године, и изван САД, дође до запошљавања новинара из мањинских група, али и до промене начина на који су они представљени у медијима.

„Већа разноликост би могла постати императив ове године, због млађих читалаца који посебну пажњу обраћају на садржај који говори о њиховом идентитету”, пише у извештају.

Публици су привлачна решења

Поучена искуством извештавања о коронавирусу, медијска индустрија ће ове године, према наводима Ројтерса, пажњу посветити сложености извештавања о климатским променама, а у том смислу притисак повећавају и млади новинари који „верују да њихови медији треба да заузму активистички став”.

Испитаници су се сложили да је тешко привући интересовање публике за ову тему, а да је она проблематична и због тога што делује депресивно, те ствара осећај немоћи код публике. Додали су да је прича о клими веома сложена и без лаких решења, као и да им недостаје новац за ангажовање специјализованих новинара који умеју да објасне науку, али и за неопходна путовања на далеке дестинације због потпуног извештавања.

Део испитаних сматра да је важно променити наратив – о променама климе треба извештавати на конструктивнији и привлачнији начин.

Ројтерс наводи да би ова година, генерално, требало да доведе до већег броја прилога оријентисаних ка решењима. Наиме, истраживања показују да се такви формати више допадају млађој публици, а да се људи након гледања или читања конструктивних прича осећају боље информисаним и оснаженијим.

Пандемија коронавируса популаризовала је и тзв. објашњавајуће формате, који су емитовани на дигиталним платформама и у којима су се, у трајању до десет минута, анализирали сложени догађаји и теме.

Ипак, 2022. година биће изазовна за формат заснован на чињеницама, због бројних „врућих погледа” који се шире друштвеним мрежама и привлаче велику пажњу.

У извештају се још подсећа и на то да се у САД ближе избори, а да ће се ускоро појавити и нова друштвена мрежа Доналда Трампа, за коју претпостављају да ће у свом фокусу имати говор мржње, те да ће се „битка чињеница против мишљења и ове године наставити на непредвидиве начине”.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси