Вести

30. 06. 2022.

Аутор: БИРН Србија Извор: БИРН Србија

Финансирање медија, власници и политички утицај

Конкурсно суфинансирање је главни механизам државног финансирања медија у Србији, и самим тим је подложан бројним процедуралним злоупотребама о којима је БИРН већ писао.

Анализа која следи у наставку, сагледава конкурсе на нешто другачији начин – посматрајући их кроз призму медијског власништва и финансијске зависности медија од државног новца.

Анализа се ослања на податке из базе “Јавно о јавним конкурсима”, комбинујући их са подацима из Агенције за привредне регистре.

Главни налази упућују на следеће закључке:

- Највише новца са конкурса за суфинансирање медијског садржаја у периоду 2019-2021 отишло је медијима који у свом извештавању отворено подржавају власт

- Велики број локалних медија преживљава искључиво захваљујући овом новцу

- Не постоји накнадна контрола – шта су грађани добили за дати новац и да ли је он наменски потрошен

- Постоје примери да је прекршен Закон о државној помоћи, када је реч о помоћи мале вредности (де минимис)

- Подаци из финансијских извештаја значајног броја медија и продукција не слажу се са сумом новца које су добили на конкурсима, још је већи број предузетника који су добијали новац, а нису у обавези да састављају ове извештаје

- Противно правилима, новац добијају медији који непрестано крше новинарски Кодекс

Истраживање медијског власништва и финансирања медија уско је повезано са питањима медијског плурализма и медијских слобода. Власници медија, због својих веза са политичким партијама на власти, имају олакшан приступ државним фондовима. Новац се даље користи за производњу пропагандног садржаја, који не доприноси тачном и објективном информисању грађана. 

Додатно, локални медији су превасходно упућени на државне изворе финансирања, због неразвијеног и сиромашног медијског и оглашивачког тржишта, тако да расподела конкурсног новца најдиректније утиче на одрживост медија и квалитет локалног информисања.

 

Медији и власници

Подаци о јавним конкурсима објављени у бази “Јавно о јавним конкурсима” показују да власници провладиних телевизија из године у годину добијају највише јавног новца. База садржи податке о 5,24 милијарди динара, односно скоро 43 милиона потрошених евра у периоду од 2019. до 2021. 

Анализа зависности медија од јавних конкурса обухватила је 538 медија, иза којих стоји близу 500 власника и заступника. Од ових 538 медија, 238 је власништво фирми, 130 удружења, 108 предузетника, односно приватних лица, осам савеза, три фондација, два епархија и по један медиј је у власништву општине и новинарског синдиката.

То су медији који су у свакој од претходне три године добијали новац на конкурсима. Реч је о готово трећини од укупно 1.257 носилаца пројеката који су добијали новац на конкурсима у претходне три године. Ових 538 медија је од укупно додељених 5,24 милијарди добило скоро 90% одсто – 4,66 милијарди.

Медији у власништву Радоице Милосављевића, њих 10 из узорка, су у периоду 2019-2021 добили највише новца из конкурса за суфинансирање медијског садржаја у области јавног информисања – укупно 314 милиона динара, што чини скоро седам одсто укупног новца (на одабраном узорку од 538 медија) додељеног медијима на јавним конкурсима у овом периоду.

На другом месту су и пет фирми у власништву Александре Мартиновић, који су за исти период инкасирали 177,7 милиона динара из ових конкурса.

Медији се финансирају на овај начин према Правилнику о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања који је усвојен 2014. године. Он је промењен у фебруару 2017, али ни овим изменама нису отклоњени проблеми који се односе на фаворизовање одређених медија, због чега грађани за утрошени јавни новац не добијају оно што је предвиђено: информисање у јавном интересу.

“Пројектно суфинансирање постаје модел финансијске одрживости медија и служи финансирању редовне активности медија, а не као средство да се финансирају недостајући садржаји у јавном интересу, што онемогућава развој уобичајених тржишних односа, односно ремети тржишне односе (пре свега се односи на локал); пројекти који подразумевају недостајуће садржаје у јавном интересу се не производе у довољној мери, што доводи до тога да нема довољно квалитетних садржаја који испуњавају јавни интерес у области јавног информисања”, наводи се у Стратегији развоја система јавног информисања.Стратегија такође наводи и резултате истраживања медијских и новинарских удружења, која су утврдила “да су појединци који су дошли у посед некадашњих државних медија, по уређивачкој политици блиски владајућој странци, фаворизовани у расподели новца на конкурсима за суфинансирање садржаја од јавног интереса”.

Тако је и у пресеку добитника локалних конкурса за период 2019-2021: највећи добитник ових конкурса је Радоица Милосављевић, који је “на велико” приватизовао локалне медије након промене закона 2014. године; Александра Мартиновић је некадашња сувласница фирме Prointer Solutions; Звездан Миловановић је некадашњи повереник владајућег СНС-а за Ниш; за Сашу Благојевића је “Пиштаљка” писала да је школски друг и пријатељ Синише Малог; Никола Гашић је син директора БИА Братислава Гашића… 

Зависност од државе

БИРН је у оквиру ове анализе упоређивао податке са јавних конкурса са подацима о финансијским приходима, који су добијени из АПР-а. 

Анализа показује и да велики број медија из овог узорка преживљава готово искључиво захваљујући државним давањима, што је у супротности са прокламованим повлачењем државе из медија које је најављено још 2014 године.

Сви медији који су ушли у узорак, према доступним подацима, за 2019. и 2020. пријавили су укупно 24.415.471.000 динара прихода (не укључујући оне који нису пријавили своје приходе). Од тога, скоро половина (11,1 милијарди) одлази на неколико фирми: Адриа медиа гроуп (3,1 милијарди динара прихода за две године), Новости (2,12 милијарди), Коперникус (1,87 милијарди), Инсајдер тим (тј. Информер – 1,24 милијарди), Ало (1,06 милијарди), Студио Б (892 милиона) и Медијска мрежа (тј. Српски телеграф – 828 милиона).

У истом периоду, сви посматрани медији добили укупно 3.247.428.289 динара са конкурса, што је око 60% укупно овако потрошеног новца.

Анализа БИРН-а показује да очигледно постоје велики проблеми у квалитету, односно тачности финансијских извештаја већег броја медија, продукција и предузетника. Велики број њих не пролази ни основну логичку проверу, с обзиром да је тридесетак правних субјеката (више од 5% од укупног посматраног броја) који су током 2019. и 2020. добијали новац из буџета пријавило мање укупне годишње приходе од новца добијеног на конкурсима.

Такође, код додатних 13 одсто добитника новца на медијским конкурсима у периоду 2019-2021, није било могуће одредити колики удео у укупним приходима износи јавни новац који су добили на конкурсима. Најчешће је узрок ове немогућности тај што предузетници, који не воде двојни систем књиговодства, немају обавезу да предају финансијске извештаје Агенцији за привредне регистре, те подаци о њиховим приходима нису јавни.

Осим овог разлога, у неколико појединачних случајева компаније једноставно нису послале финансијски извештај иако су имале ту обавезу – у оваквим случајевима АПР против тих фирми подноси одговарајуће пријаве. У једном случају, удружење је и за 2019. и за 2020. пријавило да су укупни приходи 0 динара, а само од конкурса имало је приход од 1,9 милиона у те две године.

С тим у вези, поставља се и питање суштинског кршења Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса – члан 13 овог Правилника забрањује учешће на конкурсима издавачима медија који се финансирају из јавних прихода. Иако је ово замишљено као забрана учешћа медија у државном власништву, постојећа ситуација је таква да готово половини посматраних медија више од 50% укупних прихода управо стиже из новца од локалних конкурса – дакле, већински се финансирају управо из јавних прихода. Код више од 8% посматраних медија приходи са локалних конкурса за медије чине 80 или више одсто укупних прихода.

Уколико се из рачунице избаце предузетници и фирме код којих – због недостатка доступних података – није могуће обрачунати учешће новца са конкурса у укупним приходима, као и оне са очитим грешкама у финансијским извештајима, ова бројка расте на скоро 10 одсто: толико је посматраних медија који добијају више од 80 одсто својих прихода из јавних конкурса.

Овде није само реч о кршењу Правилника – једно од основних начела приликом доношења Закона о јавном информисању и медијима 2014. био је повлачење државе из медија, а створена је ситуација да добар број медија уопште не би могао да постоји без државног новца. При томе, у овој анализи нису узета у обзир давања државе или већински државних фирми по основу оглашавања – да јесу, свакако би број медија и издавача медија који у потпуности зависе од државног новца био још већи. (Узгред, према закону из 2014, обавеза је свих медија да сваки приход од органа јавне власти, укључујући и државне фирме, бележе у Регистру медија – обавеза која се често не испуњава.)

Анализа показује и да још увек постоји и читав низ издавача медија који – иако постоји законска обавеза – нису доставили податке АПР-у о стварном власнику, или их нису ажурирали. Такође, на више места подаци о финансијама одређеног издавача доступни су тек кроз претрагу неисправних финансијских извештаја, пошто исправни – не постоје. Са друге стране, посебно је занимљив случај предузетника који је 5. јануара 2021. године угасио своју предузетничку радњу, а потом на исти матични број наставио да добија новац на конкурсима у Шапцу, Ваљеву, Малом Зворнику, Владимирцима и Руми.

 

Медији и јавни интерес

Спорна је и сама суштина давања новца на овај начин, пошто је основна намена остваривање јавног интереса. Закон о јавном информисању и медијима јавни интерес у области јавног информисања дефинише, између осталог, као “истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање свих грађана”, “унапређивање медијског и новинарског професионализма”, као и “подршка производњи медијских садржаја у циљу заштите и развоја људских права и демократије, унапређивања правне и социјалне државе, слободног развоја личности и заштите деце и младих”.

Међутим, увидом у добитнике конкурса, видимо да велики новац са конкурса добијају медији који нису познати по раду у јавном интересу, односно, да свој посао не обављају професионално, о чему говоре бројни случајеви кршења новинарског кодекса, које је утврдио Савет за штампу (за Ало, Курир, Српски телеграф, Вечерње новости…) или кршења Закона о електронским медијима, које је утврдио РЕМ (за Студио Б, РТВ Панчево, Инфо 24 плус, Коперникус, ТВ Панон…). И не само то – пракса је и да се огласи за ове конкурсе објављују управо у новинама за које Савет за штампу сваке године установљава да стотинама пута крше новинарски кодекс.

Тако, у посматране три године, “Ало” је добио 24,5 милиона динара, Студио Б 91,5 милиона, РТВ Панчево 29,7 милиона,  Адриа медиа гроуп 36,5 милиона, Вечерње новости 20,5 милиона, Српски телеграф 2,85 милиона, Информер 28,9 милиона…

Посебна “рупа” јесу бројни онлајн портали за чији рад практично не постоји редовни мониторинг: Савет за штампу само повремено ради мониторинг онлајн медија – последњи пут он је рађен током првих месеци пандемије коронавируса и завршен је у септембру 2020. Тада је установљено да, између осталих, новинарски кодекс често крше портали Србија данас и Мондо, који истовремено добијају новац на медијским конкурсима.

Због непостојања сталног мониторинга онлајн портала није могуће утврдити у којим све случајевима у “онлајн свету” је прекршен Закон о јавном информисању и медијима, те поменути Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања.

Према члану 18. Правилника, који говори о критеријумима на основу којих ће се оцењивати пројекти пријављени на конкурс, посебно се оцењује “да ли су учеснику конкурса изречене мере од стране државних органа, регулаторних тела или тела саморегулације у последњих годину дана, због кршења професионалних и етичких стандарда (податке прибавља стручна служба од Регулаторног тела за електронске медије, за електронске медије, а од Савета за штампу, за штампане и онлајн медије)”, те докази “о томе да су након изрицања казни или мера предузете активности које гарантују да се сличан случај неће поновити”. С обзиром на непрестано кршење кодекса које Савет за штампу бележи стално код истих медија – да овде не улазимо у проблем рада РЕМ-а – очито да ове “гаранције” нису биле довољне да се прекршаји не понављају.

Актуелна Медијска стратегија, наводи и да не постоји свеобухватна анализа ефеката пројектног суфинансирања садржаја за остварење јавног интереса, нити методологија за утврђивање тема од интереса за грађане на одређеном подручју пре објављивања конкурса.

Додатим ставом 41а Правилника  о суфинансирању пројеката наводи се да орган који расписује конкурс “може да изради извештај о спроведеном конкурсу и анализу квалитета подржаних пројеката на основу извештаја корисника и да их објави на свом веб-сајту” – што подразумева и да не мора, односно да анализа квалитета пројеката, па на тај начин и макар формална контрола сврсисходности потрошеног јавног новца – није неопходна.

Једна од ретких институција која објављује извештаје о реализацији конкурса је Министастарство културе и информисања. Последњи извештаји, које је ова институција објавила, тичу се пројеката спроведених у 2020. години. У њима се, између осталог, може прочитати и да су поједини пројекти испунили свој циљ, поједини нису доставили довољно доказа да је нека активност испуњена. Наводи се, на пример, и да су “изостали пројекти на теме: превенција говора мржње, људска и мањинска права и равномерни регионални развој и сл.” Овакви извештаји су пример добре праксе, јер евалуација постигнутог даје добре основе за планирање будућег циклуса конкурса.