Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Трећи канал, медији и Србија: Како је настала прва телевизија за младе која им је била 'прозор у свет'
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

05. 07. 2022.

Аутор: Марија Јанковић Извор: Би-Би-Си

Трећи канал, медији и Србија: Како је настала прва телевизија за младе која им је била 'прозор у свет'

Ова телевизија у називу има број три, али је у много чему заправо била прва у Србији

„Трећи канал је прва државна телевизија која је пустила порно филм, али и довела хрватски бенд Вјештице да свирају уживо у емисији у Србији после рата", каже Марко Столица, некадашњи водитељ музичких емисија на трећем програму тадашње Радио-телевизије Београд (РТБ).

„Прво смо имали и Премијер лигу. Био је то прозор у свет за младе људе."

У доба када је даљински управљач био скоро па непотребан јер је РТБ, која ће неколико година касније постати Радио-телевизија Србије, гледаоцима нудила само два канала, 1. јула 1989. у позоришту Душко Радовић у Београду, покренут је ТВ програм уз који су 17 година одрастале генерације у земљи.

Програм је „био намењена младима, али и онима који су гајили тај младалачки дух", каже Игор Микља, некадашњи главни уредник Трећег канала.

„И данас не прође дан да ме неки, већ сада средовечни људи, не зауставе и кажу: 'јао, како је то било добро'", додаје Микља за ББЦ.

Трећи канал је „лансиран у складу са политиком већине европских земаља у том периоду", каже Ерик Горди, професор на Универзитетском колеџу у Лондону, за Би-Би-Си.

„Идеја је била да државни медијски сервиси нуде барем један канал који ће унапредити културни садржај."

Микља данас оцењује да је „невероватно колико смо креативних идеја имали, уз буџет који је био у висини буџета просечног видео клуба."

Међу тим идејама били су квизови, попут 3К дура, претече данашњих програма за бирање музичких талената, Ко ће кога, својеврсне телевизијске верзије упознавања будућих парова, али и Шодер листе, до тада незамисливог ноћног програма који је гледалишту представљао најнеобичније личности и догађаје.

Многе емисије рођене на Трећем каналу живот су касније наставиле на другим станицама - попут Живети као сав нормалан свет Тање Петернек, Водићу те само реци где утрла је пут водичима за викенд провод и културне догађаје, док је емисија Поларотор била једна од првих о модерним технологијама.

Ипак, многим гледаоцима су у сећању остале бројне музичке емисије попут Додатног убрзања, Гаражног гета и ВЈ Техна, које су млађој публици омогућиле да чују домаћи и страни рокенрол и на државној телевизији.

Трећи канал престао је са емитовањем програма у мају 2006. године, док од 2015. године поново постоји телевизијски канал РТС3, специјализован за културни и образовни програм.

'Први покрети новорођенчета': Како је телевизија кренула из позоришта

Водитељ Војислав Недељковић придружио се екипи Трећег канала две недеље по почетку емитовања програма.

„Почетком 1989. године дошло је до стварања једне друге телевизије - Омладинског канала (ОК канала)", каже Недељковић за Би-Би-Си.

Програм се емитовао из Дома омладине у Београду, а оснивач је била Градска конференција Социјалистичког савеза омладине.

„Та телевизија је представљала малу револуцију јер је организована око разговора о политици, еротици и спорту у сред комунизма", додаје он.

„Брже-боље је након три недеље угашена, а на њеним темељима је настао Трећи канал."

Програм је, сећа се Недељковић, почео да се прави у позоришту Душко Радовић, а затим је пребачен у тадашњи Дом пионира (данашњи Дечији културни центар Београд), да би 1990. екипа прешла у Сава Центар.

„Био сам уз новорођенче од малих ногу", каже водитељ.

„Заштитни знак телевизије су били добра енергија и млади квалитетни људи, које власти нису много контролисале."

„Квака програма", додаје он, била је што су креатори програма на „директнији и неуштогљенији начин проналазили пут до публике".

Исте године, тенисер Игор Микља је са 20 година задобио тежу повреду лакта и није могао да игра шест месеци.

Тако је постао новинар.

„Пријатељ ме је позвао да на Трећем каналу преводим, а затим и преносим тенис", присећа се Микља за Би-Би-Си.

„Имао сам пробни период четири недеље, на којем сам остао наредних десет година."

Програм је, додаје он, „кренуо помало аматерски и необавезно, јер никада није било довољно новца, али ни интересовања водећих људи у РТС-у".

„То што нисмо имали новца је био заиста проблем, али нас је приморавао да будемо креативни", каже Микља.

Тако, додаје, „већини технолошких компанија које су се код њих рекламирале нису наплаћивали ништа, али би их замолили да им дају опрему да би снимили неку емисију".

„То што на нас нису обраћали много пажње на почетку је исто било добро, јер смо имали већу слободу него на РТС 1 и 2", објашњава новинар.

„Формирала се талентована група људи, можда и зато што није било конкуренције, то су биле новине за публику."

Недељковић рад на овој телевизији описује „довијањем".

„Радило се концем и конопцем, а то нас је и натерало да будемо креативни. Тако смо делом заменили милионе." 

Никола Којо и замена за караоке: Како је настао 3К дур

„Популарна култура која је више била окренута рокенролу и томе шта се дешава у свету", овако садржај Трећег канала описује Марко Столица, један од водитеља музичких емисија.

Ипак, по неким садржајима био је и претеча данашњих ријалитија и програма у којима се бирају музичке и глумачке звезде.

Тако су настали и 3К дур и Генерална проба, музичко и глумачко такмичење.

„Прича је мало чудна", сећа се Војислав Недељковић, водитељ 3К дура.

Уредник је, додаје, од њега тражио да води такмичење у караокама.

„Ја сам покушавао да га избегнем, јер ту нема душе", каже Недељковић.

У то време, као допунски посао, водитељ је радио у једном београдском клубу са познатим глумцем Николом Којом.

„Понедељком смо осмислили као дан када се такмиче певачи аматери", додаје он.

„Био је то, наравно, јако нерепрезентативан дан за излажење, али смо ми за непуних недељу дана успели да осмислимо телевизијску емисију и са тих вечери окупимо екипу за први серијал 3К дура."

Три младића и три девојке такмичили су се у неколико категорија - појединачном певању, дуету, имитацији, а квиз је убрзо постао популаран у Србији.

„У шали кажем, ја имам две репрезентативке на Евровизији", додаје Недељковић, мислећи на певачице Јелену Томашевић и Марију Шерифовић, које су биле победнице квиза, а годинама касније се нашле у самом врху такмичења за песму Евровизије.

И једна од водитељки Трећег канала, Душка Вучинић, касније је постала редовна коментаторка овог такмичења за РТС.

У породици певачице Јелене Томашевић „Трећи канал се заједнички гледао јер је био прозор у свет".

„Победа у том квизу ми је најбитнија у животу јер сам имала само 18 година, а Трећи канал сам гледала цело детињство", каже певачица за Би-Би-Си.

„Био је то тренутак када су певачи почетници у време без распрострањеног интернета имали могућност да се представе на здрав и квалитетан начин."

Трећи канал је за Јелену Томашевић било прво место на којем је чула бројне стране ауторе који су јој постали музички узори.

„Никада нећу заборавити када сам чула Марају Кери на МТВ-ју или Витни Хјустон", додаје она.

„То је за мене било откровење."

Иако данас многе емисије купују лиценце за стране шоу програме сличног садржаја, Микља каже да су ови квизови „били прилагођени нашем тржишту и навикама".

„Многи људи су после њих уписивали музичке и глумачке академије и постајали звезде", каже он.

Музиком против цензуре

У време када је лансиран Трећи канал, на власт су дошле снаге које су уништиле културне институције у Србији, каже Ерик Горди.

Док је у Србији током 1990-их јавни сервис био под контролом Слободана Милошевића и његове Социјалистичке партије Србије, Трећи канал је, каже Марко Столица, одолевао политичким притисцима.

„Пуштали смо рокенрол и тако се борили против мржње", каже Столица.

Када би се догодило да власт забрани пуштање одређених бендова или дискографских кућа, аутори програма су се, каже, довијали.

„У једном тренутку су нам забранили да пуштамо бендове који су имали етикету издавачке куће Б92", сећа се он.

„Ми бисмо само јавили колегама да ћемо, на пример, спот Дарквуд даба или Саншајна потписати као да их је објавио Трећи канал. Једноставно смо се, што се каже, направили луди, и то нам је пролазило."

Б92 је била независна медијска и продукцијска кућа чији је рад често био забрањиван током Милошевићеве власти.

И Столица је на телевизији почео случајно да ради.

„Звала ме је тетка која је била новинарка и рекла да њенима 'чупавцима' из музичке редакције треба још један члан", каже он.

„Мувао сам се тамо шест месеци, радио пробно годину дана од 1993. године, а затим почео и емисије да водим."

Тако је настало и Додатно убрзање, емисија која су жељно ишчекивали љубитељи рокенрола сваке суботе пре подне, јер су могли да виде бројне стране и домаће спотове.

„Трећи канал је тада имао више од 10 музичких емисија, био је бастион културе", каже он.

„На неки начин смо образовали генерације."

Спотови су долазили са америчког МТВ-а, највеће музичке телевизије на свету, са којом је Трећи канал имао уговор.

„Ми смо негде и кренули управо са том врстом музике, која се слуша у свету, а из МТВ-ја су то препознали и лако смо нашли заједнички језик", каже Микља.

„Допустили су нам да емитујемо спотове без плаћања."

То је за Србију, додаје, „била револуција јер млади људи нису могли као данас да слушају музику и гледају спотове на интернету".

„Ако нисмо имали шта да емитујемо, онда је ишла музика", каже он.

Тај рокенрол дух касније су потиснуле емисије попут Забаве милиона (ЗАМ) у којој је могла да се чује у то доба неизбежна турбо-фолк музика. 

Први и у репризама и шпанским серијама

Једна од идеја уредника Трећег канала била је и да се репризирају старе серије, попут Бољег живота.

„Питали смо директоре у РТС-у да нам то дозволе, они су рекли: 'па добро, може, ионако нам то стоји негде у паучини'", сећа се Микља.

„Ове репризе су нам донеле толике рејтинге да нико није могао да нас угрози, а исте серије су се после репризирале у ударним терминима и на прва два програма."

Овакви успеси били су, каже бивши уредник, гарант да Трећи канал настави да ради.

„После су се годинама ти шефови питали: 'чекај, што ми то нисмо урадили'?", додаје он.

Под сличним околностима, Трећи канал је била и прва телевизија која је емитовала шпанске теленовеле.

„Ишла би прво домаћа серија, па шпанска у терминима од 8 до 10 увече", каже Микља.

„Када бисмо обезбедили рејтинг, могли смо да пуштамо наше емисије, које су биле најважније."

Крај

Трећи канал престао је да емитује програм у мају 2006. године.

Тада је усвојен закон да јавни сервис може да има само два канала.

„Нико није размишљао да можда прода Трећи канал, као што је то, на пример, урадио хрватски јавни сервис", каже Микља.

Он верује да је канал, рекламиран као најбоља телевизија за младе у Србији, угашен из политичких разлога и због интереса других приватних телевизија, које су такође почеле да уводе забавни програм за младе.

„Невероватна је штета што се ова телевизија угасила", каже Марко Столица.

„Заиста је имала неки други приступ, који није био јефтин и вулгаран, а допирао је до младих људи."

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси