Вести
07. 07. 2022.
Усавршена пљачка
Парафразирао сам у наслову име одличног фељтона колегинице Иване Петровић у којем описује вишегодишњу злоупотребу пројектног суфинансирања у Нишу.
Нишки Smart City радио један је од најстаријих чланова АНЕМ-а и тим пре ми је драже да је Ивана смогла снаге да напише један овакав фељтон који најбоље документује суноврат иницијално одлично замишљеног института. Вишегодишња нишка извитопереност модела пројектног суфинансирања најбољи је доказ да нешто мора да се мења. Или политичка воља која накарадно тумачи медијске законе, или медијски правни оквир који мора да предупреди овакве злоупотребе уз ћутање актера који би могли а неће да се огласе поводом онога што се годинама уназад дешава у Нишу.
Ти догађаји добијају на значају због чињенице да су тамошњи буџети једни од највиших и да се, сразмерно величини града, пореде са државном помоћи која се за пројектно суфинансирање издваја у Београду или Новом Саду. Својеврсна хроника злоупотреба сакрива се наводно савршеним пројектима које су изабрали чланови комисија који су повезани попут неке хоботнице. Злоупотребе у Војводини на које у последње време доследно указује Бранко М. Жујовић имају свој одраз у нишком примеру, који својом систематичношћу болно разоткрива Ивана Петровић. Када прочитате њен фељтон, остајете без речи јер се градоначелници мењају а систем злоупотебе пројектног суфинансирања постаје све гори, доживљавајући својеврсну метастазу у мандату градоначелнице, некадашње награђиване дописница РТС-а из Ниша.
На ширем плану, извештај БИРН-а „Јавно о јавним конкурсима од 2019. до 2021.“ показује да су „највећи добитници на јавним конкурсима медији који су по уређивачким политикама или власничким структурама врло блиски владајућој партији“. То није ништа ново, али је проблем што више не постоји ниједан релевантан извештај који о расподели државне помоћи говори у иоле позитивном светлу. Много тога је потребно променити, а чини ми се најпре став власти која уместо да штити јавни интерес, новцем свих нас масовно награђује оне који о њима позитивно извештавају, што није сврха пројектног суфинансирања.
Овакав приступ на дуже стазе већ показује своје негативне резултате на локалном нивоу. Колегиница Марија Вучић упозорава да се недовољно прича о томе да се „гасе перспективе јер је ситуација све тежа, будући да постоји невидљиви тумор економске пропасти локалних медија који демотивише новинаре“.
У таквим околностима локални медији и њихови новинари који нису блиски властима, постају омражени код политичара, не позивају их на седнице скупштина, вређају их, етикетирају и дискриминишу. Уз изостанак финансијске подршке путем пројектног суфииансирања, јасно је где све то води.
Одличан правни оквир који хвале Репортери без граница ту не може много да помогне јер га треба практично применити. А то власт неће и не жели када је у питању пројектно суфинансирање. Нишки пример је до те мере еклатантан јер показује да на видику нема наде да ће ствари ускоро бити боље. Иако су црвене линије одавно пређене, делује као да нема апсолутно никавих граница. Ни законских ни етичких ни моралних. Резултати овогодишњег нишког конкурса то само потврђују.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.