Вести
09. 08. 2022.
Претње шире језу у српским медијима
Док је седео за столом са супругом и колегом у Лесковцу, Драган Маринковић се радовао оброку у свом омиљеном ресторану.
Тада је пришао странац и почео да прети Маринковићу, уреднику српског информативног порала Решетка.
Разлог претњи, како је сам Маринковић објаснио за Глас Америке (ВОА) у Србији, јесте прича коју је Решетка објавила о смрти телохранитеља који је био додељен једном градском званичнику.
Претње новинарима у Србији нису ретка појава.
„Свако може да ти приђе на улици, или где год, да те ошамари пар пута, и да се извуче (чак и) док си у друштву пријатеља или породице“, рекао је Маринковић.
Платформа Савета Европе (ЦОЕ) за промовисање заштите новинарства уврстила је Маринковићев случај и случај двојице других српских новинара којима су упућиване претње последњих месеци.
Драгојлу Благојевићу, уреднику часописа ДрвоТехника, у јулу су упућене претње смрћу анонимним телефонским позивом, након што је извештавао о дрвној индустрији; а хулигани су претили Бранкици Станковић са телевизије Инсајдер током кошаркашке утакмице у мају.
Организације и коалиције које се баве слободом изражавања и медијским правима такође су указивале на погоршање климе за новинарство у земљи.
У Маринковићевом случају из марта, новинар каже да га је мушкарац вербално напао и претио му смрћу.
Маринковић је прво покушао да уразуми непознатог човека.
„Покушали смо да разговарамо са особом која нам је пришла. Почео је да прети и помиње утицајног локалног политичара“, рекао је Маринковић, не желећи да наведе име политичара. „Позвао сам локалног политичара да питам зашто нас тај човек узнемирава.
У том тренутку, рекао је Маринковић, нападач је новинару зграбио телефон и изашао из ресторана.
„Вратио се после неколико минута и наставио са претњама, па смо се ми покупили и отишли“, нагласио је.
Маринковић је успео да поврати свој телефон, а касније је написао и уводник о том сусрету.
Све то довело до истраге полиције и локалног тужиоца. Али до сада, рекао је, није било нових информација.
Претње су редован изазов новинаре на локалу у Србији, рекао је Маринковић. Он је до сада доживео три слична инцидента.
У скоро свим случајевима, власти нису у могућности да идентификују осумњичене, „па истрага иде стоји у месту“.
У Бази података Независног удружења новинара Србије забележено је 60 случајева напада, претњи или застрашивања од почетка године.
И док је Србија побољшала своју позицију на листи Индекса слободе медија за 2022. и позната је по награђиваном истраживачком новинарству, организација Репортери без граница навела је изазове који укључују политички притисак и некажњивост у нападима на медије.
Министарство културе и информисања саопштило је за Глас Америке да је посвећено интегритету новинарства и навело је платформе и услуге које су успостављене да се помогне онима који су нападнути.
У оквиру свог „преданог, транспарентног рада на унапређењу окружења“, Влада је основала радну групу фокусирану на безбедност и заштиту медија, која се састаје једном месечно, саопштило је министарство. Тим састанцима присуствују председник, потпредседник и други представници.
Суптилно упозорење
Јелена Зорић, награђивана истраживачка репортерка која ради за Балканску истраживачку мрежу (БИРН) и недељник Време, добила је претње по своју породицу.
Почело је када је Зорић пријавила наводне везе службеника државне безбедности са такозваним случајем Јовањица, у којем је органска фарма очигледно коришц́ена као параван за гајење марихуане.
Висока званичница, која се суочава са оптужбама у другом случају, у ТВ интервјуу је изнела тврдње о изворима новинарке и лажно приписала изјаве њеном брату новинарке о наводном раду Зорићеве.
„Помињање имена мог брата у јавности, у телевизијској емисији, доживљавам као претњу“, истакла је Зорић.
Новинарка је такође добила узнемирујуће поруке од људи за које верује да су повезани са случајем.
Али, рекла је, „Није ми пријатно да описујем своја осећања док сам угрожена и шта ме највише погађа, јер не желим да знају како могу да допру до мене.
Зорић је претње пријавила властима и описала реакцију званичника као охрабрујуц́у.
Али она не верује да власти увек предузимају све неопходне кораке у решавању случајева напада или претњи новинарима.
А понекад су, рекла је, претње мање директне.
„Најопасније претње су оне које је најтеже доказати“, навела је она. „Добијање порука на кућну адресу којима се лажно исказује забринутост за вас или жеље за добро здравље вама и вашој породици.”
„Свесна сам старе традиционалне злочиначке изреке: Мафија обично пошаље пољубац пре него што запуца.“
„Непријатељско и опасно окружење“
Србија је међу европским земљама у којима су новинари често угрожени, наводи бечки Међународни институт за штампу.
„Постоји константан пораст напада, претњи смрћу и кампања клевете против новинара“, рекао је за Глас Америке Џејми Вајзман из ИПИ-ја раније ове године. „Неуспех у решавању тих случајева ствара непријатељско и опасно окружење за новинаре.
Вајзман, који је радио на извештају “Одбрана слободе штампе у време напетости и сукоба”, који су израдиле партнерске организације ЦОЕ, укључујући и ИПИ, био је део делегације у Србији 2021.
„Видели смо пример политичке воље, али и амбивалентности коју су показала различита тела у погледу тога колико темељно треба истражити претње и застрашивања“, рекао је Вајзман.
Тереза Рибеиро, представница за слободу медија у Организацији за европску безбедност и сарадњу, сматра да је кључ за побољшање ситуације пуна примена Медијске стратегије и акционог плана који су српске власти усвојиле 2020. године.
Документ, који је израђен у сарадњи са Европском унијом, ОЕБС-ом, Амбасадом Норвешке и Фондацијом Конрад Аденауер, фондацијом немачке политичке странке, има за циљ да заштити слободу штампе у Србији и регулише развој медијских тржишта до 2025. године.
Рибеиро је у јулу посетила Србију и разговарала са представницима владе, медија и цивилног сектора.
„Постоје изазови и пукотине које треба превазићи“, рекла је она за Глас Америке.
Риберио је похвалила неке владине иницијативе, укључујући радну групу за безбедност новинара и 24-часовну телефонску линију која нуди приступ бесплатним правним саветима за медијске раднике који су нападнути.
Али, рекла је, „Постоји потреба за више акције и политичке посвећености да се створи сигурније, слободније, функционалније и плуралистичко медијско окружење.
Министарство културе и информисања је такође навело радну групу и телефон за помоћ. Поред тога, саопштило је министарство, јавном тужилаштву је наређено да „одмах реагује“ по пријавама о кривичним делима упућеним новинарима.
Маринковић из Решетке верује да новинари у Србији морају да „уложе више храбрости у оно што раде“, наводећи за Глас Америке: „Новинарство, слобода и демократија су угрожени у овој земљи“.
Државни медији треба да се супротставе настојањима да се новинари застраше или се омета њихов рад, рекао је Маринковић и додао да новинари „треба да бране јавни интерес, а не да извештавају у корист локалних политичара и моћних људи“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.