Вести
17. 08. 2022.
Новинарски маратон са препрекама
За сада не сумњам ни у шта. Желим само да ми, коначно, омогуће да видим сценографију која је, наводно, коштала 1.160.000 динара, од чега су, за њено идејно решење и израду, грађани издвојили половину, цирка 580.000 динара, потрошених делом на водене бојице, блокове број 5, драперије и кваке
Када сам летос од Општине Оџаци затражио комплетну документацију медијског пројекта “Општина Оџаци – ваш дом”, реализованог 2020. године, добио сам документе, али не и компакт-дискове са снимљеним видео материјалима.
Истини за вољу, компакт-дискови поштом су ми стигли у пакету са документацијом, али на њима није било емисија које сам тражио. Проследили су ми медијске видео прилоге из сасвим другог пројекта, неког из 2021. године.
Љубомиру Белићу, особи задуженој за информације од јавног значаја у Оџацима, скренуо сам одмах пажњу на грешку, за коју желим да верујем да је била нехотична.
Након размене неколико имејлова, одговорено ми је да ми тражени снимци на крају, ипак, неће бити достављени и да, уколико желим да их одгледам, дођем у Оџаке.
Пажљиво гледање четрдесет емисија од по пола сата у општинској канцеларији, то је, отприлике, цела радна недеља. Том приликом, требало би да пређем око хиљаду километара, одлазећи у Оџаке и враћајући се из њих током пет дана, што подразумева утрошак од око 60 до 70 литара бензина, односно издатак од стотинак евра, уз остале подразумевајуће трошкове.
Упркос томе, ја ћу у Оџаке, ипак, отићи 23. августа. Најавио сам се. Инат је кључни састојак мог новинарског карактера.
Не инатим се без разлога. Видео прилози из медијског пројекта “Општина Оџаци – ваш дом” важни су зато што представљају верну скицу начина на који функционишу медијски конкурси у Бачкој и целој земљи.
У њима ћу, коначно, моћи да видим сценографију израђену од блокова број 5, водених бојица, квака и драперија која је коштала укупно 1.160.000 динара, од чега су, за њено идејно решење и израду, грађани издвојили 230.000, о чему сам већ писао.
Радославка Павловић, власница фирме “Daisy Production”, која је за пројекат “Општина Оџаци – ваш дом” 2020. године добила 3.700.000, од укупно 9.130.000 динара, колико су медији пре две године добили у Оџацима, није хтела (знала, могла…) да ми каже где се тренутно налази та фамозна сценографија сачињена од блокова број 5, квака, водених бојица и драперија.
Рекла је да не зна ништа о томе, да не може да ми пошаље снимке сценографије и да се за све, из неког разлога, обратимо Телевизији К25 коју води Владимир Павловић.
Након тога је престала да се јавља на телефон.
Извори из Оџака тврде да су Радославка Павловић и Владимир Павловић породично повезани, што тренутно нисам у прилици да проверим због одбијања Радославке Павловић да ми се јави на телефон.
Након више покушаја, ни у поменутој телевизији нико није одговорио на моје позиве.
За сада не сумњам ни у шта. Желим само да ми, коначно, омогуће да видим фамозну сценографију коју је, за дебелу своту новца из општинске касе Оџака, израдила фирма Владана Стефановића, оснивача „ComNet“-а и Асоцијације радио-телевизија Србије, те власника неколико локалних медија, чија су предузећа, у збиру, међу највећим добитницима медијског конкурсног новца у земљи.
Уколико желе да дођу до информација или само да их провере, новинари су приморани да спринтом трче маратон са препрекама. Томе у прилог сведочи предочена бесмислица из Оџака, али и Суботице.
Када сам овог лета од суботичке градске управе затражио документацију, у вези са медијским конкурсима, одговорено ми је да, од сада, могу да дођем у градску упораву, одређеног дана, уз услов да платим трошкове копирања материјала, што је био нонсенс, јер сам затражио комплетну документацију прецизно наведених пројеката и пристао да платим трошкове копирања и доставе, што иначе није до сада био обичај.
Ситуација је била на корак до кафкијанске: тражио сам комплетну документацију прецизно наведених пројеката, а позивали су ме да одаберем делове које желим да ми ископирају.
Позвао сам их телефоном.
Љубазна госпођа, кој се јавила у одељењу друштвених делатности, рекла је да је сасвим у реду да заједно договоримо датум моје посете, јер нисам могао да дођем у време које је градска управа сама смислила и одредила, те да ће се особа, која је за то задужена, вратити у канцеларију за петнаестак минута и да ће ме одмах позвати.
Ево, више од месец дана траје тих петнаестак минута.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.