Вести
23. 09. 2022.
Европски акт о слободи медија и Србија
Нацрт предлога Европског акта о слободи медија који је пре неколико дана публиковала Европска комисија треба озбиљно узети у разматрање током предстојећег рада на изменама и допунама овдашњих медијских закона.
Нацртом закона обухваћене су следеће области: заштита уредничке независности, забрана употребе шпијунског софтвера против медија, независност јавних медија, тестови медијског плурализма, транспарентно државно оглашавање, заштита медијског садржаја на интернету и право новог корисника да прилагоди своју медијску понуду.
Једна од првих реакција из региона стигла је из Загреба. Синдикат новинара Хрватске истакао је замерке у вези са искреним намерама за гарантовање медијског плурализма, заштиту права новинара и осигурање уредничке независности од утицаја стечених комерцијалних и политичких интереса. По њима је потребно ојачати напоре за повећање транспарентности власништва над медијима са јасним правилима уместо меких законских препорука; увести правила која регулишу све финансијске односе између државе и медија; гарантовати независност националних регулатора као и независност Европског одбора за медијске услуге; проширити мере против надзора новинара и осигурати опште гаранције за заштиту извора.
Европска федерација новинара и коалиција угледних невладиних организација подржавају садржај нацрта, уз ограду да презентована верзија Европског акта о слободи медија „треба да гарантује повећање транспарентности власништва над медијима с јасним правилима уместо благих законских препорука; да уведе правила која регулишу све финансијске односе између државе и медија и уклони ограничење транспарентности државног оглашавања; да гарантује независност националних регулатора, као и независност Европског одбора за медијске услуге; да прошири мере против надзора новинара и осигура општу гаранцију за заштиту извора“.
Побројани коментари и сугестије који би требало да побољшају нацрт Европског акта о слободи медија имају своју предисторију – током израде овог документа, коалиција утицајних европских невладних организација је сажела кључне постулате које би требало да садржи први правни акт овакве врсте на нивоу Европске уније. По њима, будућа медијска регулатива требало би да буде сведена на минимум, пропорционална и усмерена на решавање конкретних претњи слободи медија и медијском плурализму које, у комбинацији са порастом дезинформација, доказују исправност одлуке о неопходности настанка будућег ЕУ акта. Идеја је да овај документ успостави заједничке принципе и минималне стандарде транспарентности, регулаторне независности и медијског плурализма у борби против политичког заробљавања медија, присутног у појединим чланицама Европске уније (довољно је обратити пажњу на стање медијских слобода у нашем суседству – у недавном извештају Европске комисије изражена је забринутост за независност јавних медија у Хрватској, транспарентност власништва, државног оглашавања и СЛАП-тужби).
Позитивни примери држава које краси одговарајући ниво медијског плурализма и (само)регулације требало би да помогну изградњи сличних механизама широм држава Европске уније. Све то би требало да обезбеди одржив и економски независан медијски сектор, независтан од политичке агенде који би допринео настојањима да се (п)одржи квалитетно новинарство.
У том смислу, поменутих шеснаест угледних медијских невладиних организација дало је летос конкретне предлоге у домену: европског јединственог тржишта, транспарентности власништва медија и државног финансирања, праведне расподеле јавних средстава за подршку медијском плурализму, концентрације медија и теста медијског плуралитета за спајања, одрживе и живахне медијске економије. Сада су изашли и са конкретним замеркама које треба да помогну да се поправи текст и усвоји што је могуће бољи документ.
Борба за усвајање што бољег законског текста очито и даље траје. Када једном буде усвојен, Европски правни акт о слободи медија треба (уз препоруке из Медијске стратегије) да послужи као основа за измене и допуне овдашњих медијских закона. Овдашњи медијски правни оквир треба надоградити и унапредити тако да буде усаглашен са Европским правним актом.
Утешно је да ово може да буде једина добра ствар која последично проистиче из кашњења у примени Медијске стратегије. Тајминг је савршен за некога ко хоће и зна. Ко неће, нема му помоћи.
Чекамо формирање нове Владе. Чекамо да видимо ко ће бити на челу ресорног министарства. Чекамо да се на овом пољу нешто деси након више од седам месеци колико траје технички мандат Владе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.