Вести
27. 09. 2022.
Напади на новинаре одсликавају опште стање у друштву
Да су новинари и новинарке непрестано на ветрометини и да журнализам спада у најугроженије професије, констатовано је (изнова) на трибини под називом „Слобода медија и безбедност новинара”, која је одржана у Кафе-клубу „Купе” у Панчеву
О актуелним дешавањима на медијској сцени, па и нападима, непријатностима и застрашивањима којима су изложени наше колегинице и колеге говорили су те вечери Вук Цвијић, новинар недељника НИН, и Слободан Дукић, некадашњи дописник Блица за јужни Банат и садашњи дописник сајта Панчево Си Ти из Ковина, док је трибину модерирао новинар Ненад Живковић, уредник сајта Панчево Си Ти.
Колико је данас безбедно бавити се професионалним и слободним новинарством и следити елементарна етичка начела јасно говори догађај који је задесио колегу Слободана Дукића уочи саме трибине. Изашавши тог јутра у шетњу, он је затекао застрашујући призор – непознати починиоци оставили су му крај капије погребне венце.
Гробљански венци као упозорење
Оваквом угрожавању сигурности претходило је Дукићево истраживање и најава да ће објавити текст о сумњивим, фалсификованим дипломама на које су му већ неко време указивали становници Ковина, али и директне вербалне претње које је пријавио полицији.
– Прихватио сам то као професионални изазов и почео да испитујем случај Душана Максимовића, који је помоћник председнице општине за привреду, комуналну инфраструктуру и урбанизам. Зашто прво њега? Зато што су ми грађани рекли да он апсолутно никакве везе нема са ресором којим се бави, јер је он био вођа навијача „Партизана”. У његовом Си-Вију, који можете да нађете на општинском сајту, пише да је играо у неколико фудбалских клубова у Ковину, али и да је завршио Високу пословну школу струковних студија у Новом Саду – рекао је Слободан Дукић.
Његова истрага потврдила је да Максимовића нема у евиденцији поменуте школе и да његова диплома није веродостојна.
Нажалост, ово није први пут да је Слободан Дукић на удару и да му је угрожена безбедност. Својевремено су га нападали људи из окружења Јовице Станишића, тадашњег начелника Службе државне безбедности и једног од најближих сарадника Слободана Милошевића, и претили му да ће му запалити кућу. А међу екстремнијим потезима био је и насртај једног ковинског надрилекара на њега колима док је возио бицикл.
Једина заштита – јавност
Говорећи о личним искуствима и експонираности на медијској сцени, Цвијић је поменуо да добија претње које су тако формулисане да се могу схватити двојако, да правосуђе не може децентно да каже да је реч о озбиљној претњи.
– Сећам се деведесетих, тада је било суровије, људи су губили главе. Сада је боље организован тај притисак – он је константан, никога не заобилази. И врло педантно то раде. Има разних извођача радова – од јавних, државних функционера, па надаље – казао је Вук Цвијић, новинар специјализован за праћење криминалне сцене.
Он је додао да се државни функционери не устручавају да прете:
– На пример, када посланик Ђукановић прети, не само мени него и многим колегама, константно, то лајкује Предраг Колувија на твитеру. То је удружени подухват, са циљем да не видимо јасну границу између организованог криминала и државе. Као да мафија на неки начин управља системом.
Цвијић је подвукао да се у полицији постављају људи без икаквог полицијског искуства, те се срећемо са аматеризмом ког није било чак ни у доба Милошевића. Једина заштита новинарима и новинаркама, па и њиховим саговорницима јесте јавност, јер не постоји заштита институција. Оне су потпуно разорене – тужилаштво, суд и полиција раде под утицајем политике. Поједини професионалци у својим областима често су скрајнути или пак прогањани и јавно етикетирани.
Ко отвара простор за ћушкање?
Наравно, не би све речено било могуће када би новинари и новинарке наступили удружено, и бескомпромисно и снажно бранили интегритет своје професије. Ненад Живковић је приметио да прорежимски медијски радници и раднице „отварају пукотине и простор да сваки партијски или државни функционер, повереник или чиновник може у пролазу да лупа ћушке професионалним новинарима и новинаркама”.
Управо равнодушан однос дела новинарске бранше према појединцима и појединкама који су изложени нападима и хајкама одсликава опште стање у друштву:
– Сад имате новинаре који су дворјани. Имате једног Александра Чупића, власника портала е-панчево, који преписује текстове општинских чиновника и пласира их као своје. Не пада му на памет да узме у заштиту мене или било кога другог. Општа је апатија у Ковину. Новинари који су својевремено радили ове послове, кад су остали без тих, условно речено, апанажа из општинских буџета, дигли су руке – рекао је Слободан Дукић.
Београдски новинар Вук Цвијић не види никакву поделу међу новинарима. Он тврди да сви ти који себе називају новинарима, а заправо то нису, раде у служби пропаганде, и то оне најопасније – плаћене.
Током трибине било је речи о медијским могулима, али и судском процесу случаја убиства Славка Ћурувије, као и о убиствима адвоката Владимира Цвијана и Драгослава Мише Огњановића. Учесници разговора о безбедности новинара нагласили су да јавност треба непрестано подсећати на пропусте тужилаштва. Докле год су приватни интереси изнад државне власти, а корупција никоме не представља проблем, већ су проблем сви они који се против корупције боре – друштво неће ићи напред. Новинарима и новинаркама који храбро иступају и савесно обављају свој посао претње и критике представљају путоказе да нешто раде добро.
Трибина „Слобода медија и безбедност новинара”, коју су организовали Удружење грађана за општу културу и слободно информисање Омнибус и Грађанска акција Панчево, део је активности пројекта „(Не)безбедност новинара у јужном Банату”. Тај пројекат реализује Омнибус у сарадњи са Независним удружењем новинара Србије, а уз подршку регионалне мреже Сафе Јоурналистс
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.