Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Сензационалистичко извештавање о “манијаку са Аде”: Све за кликове и читаност
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

05. 10. 2022.

Аутор: Катарина Живановић Извор: Данас

Сензационалистичко извештавање о “манијаку са Аде”: Све за кликове и читаност

Након скандалозног интервју са силоватељем Игором Милошевићем објављеним у Информеру, који стручна јавност тражи да се скине са Јутјуба јер узнемирава јавност, жртве и њихове породице, али даје и идеје другим психопатама, јутрос је главна вест у медијима била да је на Ади ухапшен мушкарац који је трчао го.

Оно што је заједничко Информеровом интервјуу и текстовима на порталима који су из минута у минут пратили вести о голом човеку на Ади јесте начин извештавања – сензационалистички, уз детаљан опис шта је главни актер радио.

„Исповест жртве манијака са Аде”, један је од наслова којима су портали таблоида пратили хапшење. Обичан читалац би помислио да се десило силовање или крвопролиће, али није било ништа од тога. Очигледна трка за кликом довела је до тога да се газе новинарски стандарди и подилази најнижим страстима. Али, овакво извештавање може да има и негативне последице.

Новинарка Јована Глигоријевић каже за Данас да последица оваквог извештавања може да буде недовљно разумевање страха жена у широј јавности и коментари како има и горих ствари које могу да се десе.

– Сад када је сексуално насиље коначно постало тема коју јавност види као важну, медији се утркују да што више извештавају о томе. Међутим, то раде без адекватног знања и вештина, а ови наслови које видимо у вестима о случају са Аде, потпадају под исмевање насиља. Из самих наслова је јасно да се иде на сензационализам и спрдњу са неким ко трчи го на јавном месту – указује Глигоријевић.

Новинар Недим Сејдиновић подсећа да је давно Драган Вучичевић, власник Информера, изјавио да је Кодекс новинара у савременом свету превазиђен.

– Вероватно би рекао да су превазиђени и етички принципи на којима почива цивилизација. Иако је то наравно неистина, он и слични пропагандни трудбеници дубоко верују у то. И на томе зарађују силне новце. А када се апстрахује етика, новинарство се претвори у Информер, а живот у пакао. Хенри Милер својевремено говорио да би се наша планета распрсла као трула лубеница када би само један човек изговорио све оно што држи у себи. Без норми, без уздржавања, уз енормну дозу бахатости и насиља на нашој јавној сцени, Србија ће пући као трула лубеница. А можда се ти већ и десило – поручује Сејдиновић.

Марко Ољача из Друштва за одрживу будућност “Кораци” оцењује за Данас да је у последњих десет година медијска сцена у Србији претворена “у токсичну баруштину омеђену злом и мањком људкости”.

– У таквом контексту, договорене и успостављене етичке и професионалне норме заузимају секундарни значај будући да човек човека не гледа као на човека већ као топовско месо како би се обезбедили кликови, читаност и привукли оглашивачи. Зарад профита, многи новинари попут власти користе и злоупотребљавају патњу и несрећу других. То одсуство људскости, солидарности и емпатије је наш највећи друштвени проблем – указује Ољача.

Он додаје да чак и у животињским хордама постоји неки поредак ствари који се поштује.

– Непостојање консенсуза о помоћи, подршци и поштовању најрањивијих и најугроженијих сведочи о потпуном суноврату за који смо заједно одговорни. Са друге стране, наше друштво није у довољној мери сензибилисано нити је интернализивало основне вредносне постулате, па су негативне и девијантне рефлексије логична последица када говоримо о вршњачком, породичном, сексуалном и сваком другом насиљу – каже наш саговорник.

Ољача истиче да насиље не само што је уподобљено, социјално прихватљиво, већ је и у мачистичкој, балканској матрици чак и пожељно јер чини пиједестал личних и колективних идентитета.

– На тој начелној разини, мање више је све јасно, али се питам како се осећају они који пишу текстове који додатно понижавају, ретрауматизују и угрожавају жртве – шта тачно себи кажу када остану сами са собом, шта кажу својој деци, родитељима, пријатељима… Таква понашања не заслужују ни трунку разумевања, већ оштру осуду, правне и социјалне санкције. Оваква „извештавања“ немају никакве везе са јавним интересом, већ искључиво са профитом, те су стога изразито нехумана. Достојанство жртве могу нарушавати само они који не живе и не понашају се достојанствено – закључује Ољача.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси