Вести
30. 11. 2022.
Пораст дезинформација у дигиталном свету
Растом утицаја друшвених мрежа али и отврањем великог броја портала расте и број информација али и дезинформација
На „Конференцији информације идентитета“ (DISICON) у Приштини новинари су говорили о потенцијалним областима које требају интервенције.
„Нажалост људи често бирају информације у односу на националну припадност па тако и бирају дезинформације по свом нахођењу“, казао је директор Радија Ким Исак Воргучић.
Панелисти су говорили о медијско политичкој сцени на Косову и перцепцији јавности у погледу дезинформација.
Аљбана Реџа из организације „Демократија плус“ објаснила је које су најрањивије тачке у косовском друштву.
„Највећа рањивост је у недостатку индивидуалног отпора на дезинформације. Дакле, немогућност грађана да направе тај додатни корак како би проверили или потврдили ту информацију и недостатак укључења предмета о медијској едукацији у школама и укључивање грађана који нису део образовног система. Такође, недостатак добрих капацитета регулаторних органа за штампане медије што на дуге стазе представља препреку за повеђање отпора за дезинформације. Још један аспект који утиче на рањивост у земљи је недостатак законодавног оквира за институционалну заштиту од кибернетичких напада“, рекла је она.
Ипак, нагласила је да је Србија је на вишем нивоу рањивости у погледу дезинформација у односу на Косово.
„Блиске везе српске политике са руском и кинеском политиком као и поверење српског народа у руски наратив и антагонистички приступ наспрам НАТО-а док су њихови ставови амбивалентни према унији несумњиво повећава рањивост посебно у политичком пејзажу. У Србији се оцењује да постоји недостатак слободних медија и они који сада постоје већином шире дезинформације и руску пропаганду и то аутоматски категоризује Србију на веома вишем нивоу рањивости наспрам информација на Косову“, додала је Реџа.
Извршни директор Радија Ким Исак Воргучић истакао је да од како постоји информација на свету, постоји и дезинформација.
„Није већи број онлајн медија и дигиталних платформи довео до тога да не могу да се контролишу дезинформације оне су постојале и у време када су биле искључиво традиционални медији. Већ повећањем електронских медија, повећава се и борба оних који се боре против дезинформација. Имате сада и много организација, много група и платформи које мониторишу дезонформације и објављују оно што је лажно и тенденциозно и такав је случај рецимо и што се тиче Срба на Косову. Ми такође имамо велики проблем са дезинформацијама које долазе од београдских медија“, рекао је он.
Воргучић додаје да је коалиција независних медија на српском језику које раде на Косову уз помоћ Америчке амбасаде покренула своју врсту борбе против лажних вести.
„Ми на недељном нивоу откривамо једну до две лажне вести које се тичу тога директно и делимо на својим порталима и то је неки наш начин да укажемо да људи треба да вести које се тичу њих, треба да обрате пажњу на другу страну, треба да бирају своје изворе на крају крајева борба против лажних вести почиње са човеком који бира оно у шта ће да верује. Код нас нажалост приметио сам да је то правило, права информација која тежи или је врло слична чињеницама, нема националну припадност, нажалост људи често бирају информације у односу на националну припадност па тако и бирају дезинформације по свом нахођењу, док наравно постоје људи који бирају информације које су ближе чињеницама“, закључио је директор Радија Ким.
Јетон Мехмети, члан одбора Независне комисије за медије Косова наводи да су се у последњих 13 година десиле велике промене у погледу медијске сцене.
„У том аспекту све до последњих неколико година фокус је био на изградњи законодавне инфраструктуре одређене земље у овом случају Косова, колико медији уживају слободу да функционишу односно колико се новим медијима пружа простора да заживе. Затим једна од кључних тачака је колико сами медији обављају посао како треба и последње колико реагује друштво када се медијима угрози право. Сада након пуно година смо прешли на нови концепт који се назива колико су вибрантне информације. Значи Иреx је успоставио један нови индекс који се назива вибратни медији (вибрант информатион барометер) што подразумева колико су квалитетне информације које се производе, који су канали међу којима се деле информације и шта се дешава са информацијама које људи конзумирају“, рекао је Мехмети.
Он је додао да грађани не знају који су то професионални, а који непрофесионални медији.
„Већи је изазов данас измерити кредибилитет информације него што је то било пре неколко година када смо имали на располагању само те традиционалне медије. Односно како функционишу како се прикупљају информације, колико су поуздане и какав је капацитет за проширење делокруга информисања“.
Главна уредница Косово 2.0 Беса Љуци сматра да су се информације у данашње време претвориле у оружје које користе Владе, различите корпорације и интересне групе.
„Ова технолошка промена је удвостручила окружење где се могу ширити дезинформације. Мислим да је ово повезано и са нашом медијском сценом на Косову, сматрам да када је дошло до ове транзиције са традиционалних платформи на дигиталне, мислим да је већина медија била неспремна у одређеној, ери и да су били неспремни када је реч о професионалним стандардима и када је реч о новинарској етици“, казала је Љуци.
Конференција о информацији идентитета (ДИСИЦОН) на Косову одржана је уз подршку Агенције Сједињених Држава за међународни развој (УСАИД).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.