Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Медији у Новом Пазару скоро свакодневно крше новинарски кодекс
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 12. 2022.

Аутор: Емир Тутић Извор: 020 медиа

Медији у Новом Пазару скоро свакодневно крше новинарски кодекс

Анализом рада медија у Новом Пазару открили смо да поједини медији у овом граду скоро свакодневно крше новинарски кодекс и не маре за основна правила новинарства.

Према нашим подацима и анализи рада медија на територији Новог Пазара у периоду од 3. октобра до 3. децембра 2022. године, медији међу којима су већина интернет портали и странице на друштвеним мрежама, често објављују вијести које крше основна правила новинарства.

НЕПОШТОВАЊЕ ЖРТВИ

Када су у питању жртве, медији у Новом Пазару често објављују фотографије и њихова пуна имена и презимена, приликом чега директно крше правило о ПОШТОВАЊУ ПРИВАТНОСТИ ЖРТВЕ, поглавље 7, тачка 1 у којој стоји да је СТРОГО ЗАБРАЊЕНО  објављивање имена и фотографија жртава као и починилаца које их јасно идентификују а које гласи:

Приликом извештавања о несрећама и кривичним делима, није дозвољено објављивање имена и фотографија жртава и починилаца које их јасно идентификују. Такође, није дозвољено ни објављивање било каквих података који би индиректно могли да открију идентитет било жртве, било починиоца, пре него што надлежни орган то званично саопшти.

Новинар мора да има свест о моћи медија, односно о могућим последицама по жртву или починиоца уколико се открије њихов идентитет. Посебно мора да има у виду тежину могућих последица у случају евентуалне грешке/погрешне претпоставке у извештавању.

Чак и уколико надлежни државни органи објаве податке који спадају у домен приватности починиоца или жртве, медији ту информацију не смеју да преносе. Грешка државних органа не подразумева „дозволу“ за кршење етичких принципа професије. (Новинарски кодекс Србије, поглавље 7. тачка 1.)

ОБЈАВЉИВАЊЕ УЗНЕМИРУЈУЋЕГ САДРЖАЈА

Медији у Новом Пазару су само у прошлој недјељи већ неколико пута објавили и открили идентитет малолетника који је претучен у школском дворишту. И не само то, на насловним странама веб сајтова постављене су његове слике и слике повреда које су му нанете и тако је директно узнемирена јавност и откривен идентитет жртве.

Сензација и жеља за кликовима води главну улогу када је приказивање екплицитног садржаја у питању. Насиље које је жртва психички доживјела може да угрози њено ментално стање, а медији по том питању су немилосрдни према жртви па неки од њих чак објаве садржај на којем се налази жртва тог насиља и која све то може сада наћи на интернету захваљујући тим медијима или страницама које су такав садржај објавиле и дозволиле да се шире по друштвеним мрежама.

Узнемирујући садржај и сензација су постали дефиниција новинарства када се ради о извештавању у овом граду. Имали смо прилику да пишемо о томе у случају Зукорлић, приликом чега је чланица Комисије за жалбе савјета за штампу Тамара Скроза оцијенила за 020 медиа да су медији том приликом прекршили кодекс јер су објавили слику покојника у том стању на насловној страни.

Излажење из оквира новинарства није само у писању већ и у видео садржају. Прилози, емисије, као и фотографије, често су тема кршења новинарског кодекса којег новопазарски портали занемарују при извештавању.

Фотографије убијеног пса, и војс овери који детаљно описују на који начин је пас убијен такође су тема кршења новинарског кодекса потврдила је Скроза за наш портал, а прекршено је поглавље 4. тачка 4. у којој стоји:

Новинару је забрањено да користи непримерене, узнемиравајуће, порнографске и све друге садржаје који могу имати штетан утицај на децу.

Према правилима Савјета за штампу, блуровање (замагљивање) експлицитног садржаја не оправдава чин објављивања таквог садржаја у медијима, чак и тада он је узнемирујућ за одређену публику.

СЕНЗАЦИЈА У НОВОПАЗАРСКИМ МЕДИЈИМА И КЛИК-БEJT

Када је сензација у питању, новопазарски медији често у својим насловним странама објаве садржај који вас наведе на то да кликнете, а потом се разочарате јер вам није пружена сензација коју сте очекивали.

Жртве клик бејта су често људи које није брига за то од кога узимају информацију, нити то да ли медиј као такав крши било какав новинарски кодекс или закон ове земље.

Да будемо јасни, сензација није забрањена у случају када стварно имате сензацију, али у форми да она каже цијелу суштину приче и нагласи главну чињеницу у оквирима закона и јавног извештавања без да узнемири било кога.

Сви искусни новинари труде се да избегну сензацију, па своје наслове прилагођавају чињеницама о томе шта се заправо десило.

Примјер сензације која је непожељна у медијима може бити следећи:

Новинар који поштује новинарску етику би у овом случају написао : “Приведена једна особа због покушаја убиства” или сличан наслов који не ствара толико тензије колико има само у ове две реченице.

Коментаришући сензацију у новопазарским медијима, грађански активиста Елмин Чуљковић каже да као читалац често наилази на наслове који су јако узнемирујући и да наши медији не бирају принципе и начине када објављују вијести о томе да ли ће некога узнемирити том објавом.

Стичем утисак да су медији изгубили основне принципе у трци за пар кликова и сензационалну вијест. Постављање узнемирујућих фотографија је јако гнусан начин да дођу до кликова.

Не знам да ли они размишљају шта подстичу са снимцима и фотографијама жртава код грађана?

Мислим да на тај начин увећавају бол код људи који имају емпатију а такође подстичу насиље код људи који су склони том насиљу. Нарочито медији у нашем региону не бирају шта ће поставити на својим порталима.

Имали смо прилику да видимо снимке од утапања дјечака у Тутину до убијање пса у Пазару. То је стварно огавно и треба што прије да се престане са таквим извјештавањем.

(НЕ)ОБЈЕКТИВНОСТ МЕДИЈА У НОВОМ ПАЗАРУ

Ма колико се медији позивали на објективност у Новом Пазару, та објективност је видљива само у одређеним садржајима. Медији у Новом Пазару често се не позивају на изворе када је опште информисање грађана у питању а приликом обраде једне теме, не труде се да сазнају и другу страну приче.

Том приликом, избегавају да дају одговор на узрок или последице одређеног догађаја, јер не поседују комплетну информацију о дешавању.

На тај начин, портали често објављују нетачне или полутачне информације грађанима који их прате и ствара се пометња, јер пратиоци тих медија остају необавјештени или им се пласира само оно што политика куће дозвољава.

У току избора за Националне савјете, поједини медији су често давали другачије информације и извештавали пристрасно, дајући своја лична мишљења о изјавама опозиционих лидера који се не слажу са мишљењима уредника или новинара, путем интернет страница и друштвених мрежа.

Поједини медији су извјештавали и проглашавали побједнике различито у изборној ноћи у складу са својом политичком позадином, узимајући као финалне резултате оне који су долазили из изборних штабова политичких партија без наглашавања чињеница да то нису финални резултати.

Финални резултати РИК-а су објављени тек након поновљених избора у Сувом Долу, а првог децембра су потврдили информацију коју смо ми пренијели а то је да су побједу славили и СДП и СПП и ако ми нисмо потврдили да је било која од ове двије стране званично побједник јер нико није имао увид у званичну информацију већ информације из изборних штабова ове две странке.

Том приликом често се кршио кодекс  и правило поглавља 7.  ,тачка  1. о ИСТИНИТОСТИ ИЗВЕШТАВАЊА у којем стоји:

Обавеза је новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије.

Политичка или идеолошка позадина информације не сме да утиче на одлуку о њеном објављивању, чак и уколико је та политичка или идеолошка позадина у супротности с политичким убеђењима новинара, уредника или власника медија.

Саопштења политичких странака или других интересних група морају да буду означена као таква. У случају да је саопштење редакцијски обрађено, читаоци/гледаоци/слушаоци морају да буду обавештени о примарном извору информације.

НОВИНАРСКИ КОДЕКС МЕДИЈА У СРБИЈИ

Новинарка Цензоловке Даница Ђокић, сматра да многи медији у Србији који не поштују новинарски кодекс иначе имају велику гледаност, а да управо те медије држава највише финансијски подржава кроз разне конкурсе.

У Србији постоји велики број медија и не можемо да закључимо да ли сви они поштују новинарски кодекс или не, поготово када узмемо у обзир да данас у Србији имамо Регулаторно тело за електронске медије које постоји теоретски, а онда у пракси видимо да се не ретко не оглашава о стварима о којима би требало да се огласи, да не реагује на начине на које би требало да реагује на бројне спорне садржаје на телевизији.

Са друге стране имамо Савет за штампу који је задужен за процену поштовања кодекса новинара Србије у штампаним и електронским медијима а који нема ту моћ коју РЕМ има.

Такође напоменула бих да управо ти медији добијају највише пара из буџета годинама уназад. Многе организације се у последње време баве тиме колико новца заправо добијају рецимо најчитанији таблоиди као што су: Ало, Српски телеграф, Курир, Информер и други и колико новца они добијају на локалним, покрајинским и националним конкурсима за финансирање медија.

У питању су милиони новца грађана и грађанки Србије које они добијају за финансирање а који континуирано крше законе, новинарски кодекс и који слободно могу да кажем се са својим неетичким и непрофесионалним садржајем, бројним дезинформацијама ругају у лице својим читаоцима.

Она каже да не зна тачно колико медији у Србији поштују новинарски кодекс, али сматра да они који га се придржавају иначе су у мањини и ријетко су читани или мање гледани јер се не баве сензацијом и кликовима.

Као да је наше друштво некако отупело на непрофесионалан и неетични начин садржаја, а медији у Србији који желе да зараде новац, који желе да зарађују од кликова и тиража или од оглашивача бирају свесно да крше све што може да се прекрши ако ће то да оствари њихов циљ у погледу зараде.

Медији који се баве сензацијом не бирају средства на који начин ће доћи до гледаности, Даница каже да као новинарка сматра такве медије непоузданим и да и те како њихови наслови и дјела утичу на њихову репутацију јер не маре за новинарски кодекс.

Срљањем у сензацију или кршење кодекса и закона медији уствари показују колико су  кредибилни и веродостојни, ако ти медији нису професионални, ја као читатељка или било ко други као читалац или читатељка не може том медију да верује.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси