Вести
06. 12. 2022.
Лоша и подељена сцена
Истраживачки медији су инцидент и нека врста луксуза у ситуацији када нема обичног новинарства, изјавио је ФоНету главни и одговорни уредник Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) Владимир Костић.
Према његовој оцени, Србији фале информисање и медији који би поставили неко нормално питање, а не питања која се председнику и фунцкионерима практично стављају на волеј.
Костић је у серијалу разговора Киоск о медијској сцени Србије рекао да је истраживачко новинарство јединствена прилика да се укаже на недостатке у друштву и да те информације дођу до грађана.
Свестан да истраживачки медији немају бројну публику и националну покривеност, он је указао да медији са националним фреквенцијама не преносе истраживања ЦИНС.
Сматра да је медијска сцена лоша и подељена, и да се дели на малобројне професионалне медије и на медије "који су заправо провладини и врше неку врсту пропаганде".
Како је предочио, то је лоше за јавност, јер се грађани опредељују на основу тога да ли ће да верују ономе што им се сервира са националних телевизија или ће покушавати да нађу друге изворе инфомисања и чују било какав критички глас.
За Костића је највећи проблем у новинарству непрофесионализам, одсуство етичких и стандарда професије, због чега су грађани лоше информисани.
Значајне проблеме види и у домену финансирања, посебно локалних медија, јер новац са локалних конкурса одлази само медијима који за власт шире пропаганду.
Према његовој напомени, тржиште реклама није довољно развијено, па не може да покрије све медије, посебно када постоје "уцене" због којих рекламе не могу да се објављују у професиналним медијима.
Грађани немају прилику да буду објективно информисани с обзиром на то да велику улогу у њиховом информисању играју медији са националном фреквенцијом, међу којима не постоји ниједан критички медиј, констатовао је Костић.
Како је образложио, "ми немамо телевизију са националном фреквенцијом, па чак ни јавни сервис, са којег може да се чује критика упућена онима који држе сву власт у држави".
Због тога се не може говорити да су грађани информисани на прави начин, поновио је Костић и подсетио да многе афере нису допрле до јавности или су дошле посредно "тако што председник или други људи о њима говоре на конференицијама за новинаре".
Питање је, међутим, и колико су грађани заинтересовани за информације које не иду у прилог њиховом мишљењу, приметио је Костић, који тврди да ни јавни сервис, по ономе што тренутно ради, не информише грађане на прави начин.
Када на јавном сервису и постоји критичко мишљење, оно је јако контролисано, тако да јавни сервис не испуњава своју сврху, закључио је Костић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.