Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Ни три месеца после избора РЕМ није казнио ниједну телевизију због кршења закона током кампање
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

01. 04. 2024.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

Ни три месеца после избора РЕМ није казнио ниједну телевизију због кршења закона током кампање

РЕМ не само да у време кампање није кажњавао телевизије због кршења закона, него то није ни до данас урадио и поред мноштва доказа за фаворизовање владајуће листе и хајке на опозицију. Још није завршен ни извештај о томе како су Пинк, Б92, Прва и Хепи пратиле изборе у децембру. Зашто би онда телевизије нешто мењале током кампање за локалне изборе?

Због повреда закона, правилника и других прописа током кампање за изборе 17. децембра 2023. године, Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (Црта) поднео је Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) 29 пријава, пише Цензоловка.

До сада је о њима Савет РЕМ-а доставио Црти осам одлука да нема места покретању поступка. Без образложења. Ни у записницима са седница Савета се не може видети ништа о томе зашто је донета таква одлука.

Служба за надзор и анализу РЕМ-а је за све пријаве направила извештај, али они нису јавно доступни. Ни два месеца касније Црта није добила те извештаје, иако их је тражила преко захтева за приступ информацијама од јавног значаја.

„Све ово указује на то да се у комуникацији са овом институцијом на сваком кораку наилази на елементарно непрепознавање заштите интереса јавности као циља због кога РЕМ уопште постоји“, каже Владана Јараковић, правна експерткиња у Црти.

Према подацима из записника, тренутно је бар 16 пријава Црте у процедури пред Саветом РЕМ-а. Покренути су поступци за изрицање мера телевизијама, али одлуке нису донете.

Савет је 22. децембра одлучивао о четири пријаве Црте. Због две, које су се односиле на прилоге из Националног дневника ТВ Пинк, с почетка новембра, покренути су поступци. Због политичког оглашавања изборне листе „Ивица Дачић – премијер Србије“, и прилога у Националном дневнику 7, 8, 9. и 10. новембра – нису.

РЕМ је 28. децембра због пријаве Црте поново покренуо седам поступака за изрицање мера Хепију, Пинку, Б92, Првој и РТВ Панчево. РЕМ је и 8. фебруара покренуо поступке због још седам пријава, док су три одбачене.

Црта је у пријавама указивала на то да је на телевизијама са националном покривеношћу вођена изразито агресивна кампања против опозиционих кандидата. Они су извргавани интензивној критици, омаловажавању, дехуманизацији и говору мржње. Ни у једном случају опозицији није омогућено да се изјасни о ономе што је о њима речено у прилозима, утврдила је Црта.

„НАУЧНИ РАД“ О ПОНАШАЊУ НАЦИОНАЛНИХ ТВ ЈОШ НИЈЕ ГОТОВ

Током предизборне кампање РЕМ је пратио извештавање свих телевизија са националном покривеношћу и четири кабловска канала. Иако је имао обавезу објављивања периодичних извештаја, није их представио јавности.

Крајем децембра објављен је Извештај о надзору програма током изборне кампање, од 1. новембра до 14. децембра, за РТС 1 и 2, РТВ 1 и 2, Н1, Нову С, Ал Џазиру и К1, али не и за националне комерцијалне телевизије – Пинк, Б92, Прва и Хепи.

Удружење новинара Србије (УНС) објавило је 20. јануара да је мониторинг одавно завршен, али није усвојен и објављен.

Оливера Зекић је у изјави за Цензоловку крајем јануара рекла да ће комплетан извештај о мониторингу бити готов за најмање три месеца. То ће бити научни рад, рекла је, а не „памфлети разних Биродија, Црта и иних”.

Више од три месеца касније, извештај, како нам је потврдила Оливера Зекић, још није завршен.

 

Промоција једне партије нормализована

Емитери су по закону дужни да током предизборне кампање партијама, коалицијама и кандидатима обезбеде заступљеност без дискриминације у предизборном програму. Судећи по пријавама Црте, телевизије су често кршиле закон.

Законом је забрањено и прикривено емитовање прилога о изборној кампањи као део информативног програма, што су телевизије често радиле. „Препоруком комерцијалним пружаоцима медијских услуга о начину понашања током изборне кампање“ ове су телевизије позване да не објављују садржаје који се могу подвести под тзв. негативну кампању, као и да се уздрже од тога да омогуће привилеговани положај носиоцима јавних функција у односу на остале учеснике у изборном процесу.

Законом је забрањена и тзв. функционерска кампања, односно да се 30 дана пре избора приказују отварања инфраструктурних објеката и слични догађаји којима присуствују јавни функционери који су истовремено и кандидати на изборима.

И то је, наравно, злоупотребљавано током кампање.

Црта је утврдила да је председник Александар Вучић на телевизијама са националном покривеношћу током кампање добио времена колико цела опозиција заједно.

Владана Јараковић подсећа да је и посматрачка мисија ОДИХР-а  приметила да промена закона није била довољна да ефикасно реши значајну и неоправдану предност коју пружа тренутна функција. И јавни сервиси и већина приватних медија су у великој мери промовисали владине инфраструктурне пројекте током кампање и извештавали о функционерима који нису били кандидати.

КРИМИНАЛИЗОВАЊЕ ОПОЗИЦИЈЕ БЕЗ ПОСЛЕДИЦА

Предизборну кампању пратила и је и изразито негативна кампања власти против опозиције.

Филм „Тајкунске руковети“, у продукцији Информер ТВ, приказан на Хепију и Пинку, емитован је у оквиру информативне емисије Телемастер, а не у предизборном програму. РЕМ-ова Служба за надзор и анализу програма утврдила је да су „документарни исечци често представљени без датог контекста уз дискредитујуће коментаре наратора, а присутне су и малициозне монтаже представника опозиције“. Како је закључила, прекршени су Закон о електронским медијима и правилник о заштити људских права.

Студио Б је у информативној емисији Брзе вести емитовала прилог у којем је служба Регулатора уочила намерну дискредитацију представника изборних листа Драгана Ђиласа и др Милоша Јовановића.

„Манипулативни начин изношења чињеница, злонамерна монтажа и скраћивање изјава у циљу дискредитације поменутих лица, не могу се сматрати објективним и непристрасним информисањем гледалаца“, наводи се у извештају стручне службе.

У Хит-твиту, који је у децембру приказан на ТВ Пинк, неколико гостију, на челу са бившом државном секретарком МУП-а Дијаном Хркаловић, водило је негативну кампању против великог броја опозиционих изборних кандидата, које су криминализовали.

Црта је поднела пријаву у вези са овом емисијом, али је Савет РЕМ-а донео одлуку да нема места покретању поступка.

 

30 локалних телевизија преносило митинге напредњака

Црта је подносила пријаве и против локалних телевизија. Једна је обухватила  чак 30 локалних телевизија, које су синхронизовано преносиле митинге изборне листе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“. Осталим изборним листама нису омогућиле да се представе на начин који се са тим може упоредити.

О делу ових пријава Савет РЕМ-а је одлучивао 26. фебруара, али одлуке још нису објављене.

Јараковић каже да овај случај показује колико је пракса промоције једне политичке опције у Србији нормализована. Многе телевизије су пренеле чак седам митинга те изборне листе, а сваки је трајао готово сат времена.

На локалној ТВ Панчево грађани су могли да гледају скупове одржане у Лесковцу, Пироту, Смедереву, Краљеву, Ужицу, Београду и Крушевцу.

Црта подсећа да је Савет РЕМ-а 2016. године дао мишљење према коме емитери могу без накнаде преносити скупове подносиоца изборних листа, али су дужни да под једнаким програмским и техничким условима обезбеде заступљеност свих других листа.

Нема података о томе да су емитери преносили скуп неке друге изборне листе (осим директног снимка скупа Ивице Дачића). Нису ни на неки други начин омогућили осталим кандидатима да се представе бирачима на начин упоредив листом Александра Вучића.

Евентуалне мере РЕМ-а ће бити закаснеле

Јараковић каже да је тешко коментарисати резултате покренутих поступака, пошто РЕМ није развио готово никакву праксу на коју би корисници медијских услуга могли да се ослоне. Црта, како каже, очекује да РЕМ доноси одлуке у јавом интересу и у складу са законом, ништа више, али и ништа мање од тога.

С обзиром на то да је од избора прошло више од три месеца, да су нови локални избори близу, ни евентуалне мере телевизијама, уколико их РЕМ донесе, неће имати ни сврху нити тежину. Оне ће свакако бити закаснеле за изборни процес поводом кога су донете, јер учесници нису имали једнаке шансе.

Како РЕМ током претходне кампање није радио свој посао, суштински је допринео стварању простора за пристрасно извештавање, пре свих комерцијалних телевизија са националном покривеношћу, каже Јанковић и додаје:

„Овога пута имао је и правни основ за хитно поступање. Новим Законом о електронским медијима РЕМ-у је омогућено да у року од пет дана од дана сазнања за повреду обавеза у односу на изборну кампању не само покрене, већ и оконча читав поступак изрицања мера. Повреде обавеза у односу на изборну кампању представљају нарочито тешке повреде закона за које се може изрећи мера привремене забране објављивања програмског садржаја.“

РЕМ је могао да спречи стварање неравноправних услова за учеснике избора да је благовремено користио своја овлашћења, каже Јараковић.

После децембарских избора јасно је да тренутни сазив Савета РЕМ-а у најмању руку није дорастао задатку чувара јавног интереса.

Због тога је посматрачка мисија Црте закључила да су персоналне промене у Савету РЕМ-а један од предуслова без чијег испуњења наредни избори у Србији неће бити суштински другачији од претходних.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси