Вести
12. 11. 2025.
"Ако ће ме памтити по некој песми коју су певале стотине хиљада људи - то можда није тако лоше"
нПоезија никад неће нестати јер ће неко увек имати потребу да некоме, на узвишени, оригиналан начин каже да без њега не може или да, једноставно, у неколико реченица опише стање у коме се налази, говорио је песник и новинар Радоман Кањевац који је преминуо 9. новембра у 66. години.
Одлазак Радомана Кањевца
Песник и дугогодишњи главни уредник Другог програма Радио Београда као и уредник бројних радијских емисија отишао је изненада, тихо, како је и живео.
"Збогом драги Радомане. Сачекај ме тамо горе, да се смејемо, шетамо, смишљамо што се смислите не може и чезнемо за местима из бајки. Где фотографије неће бити мутне", написао је Петар Пеца Поповић на Фејсбуку.
Управо је Поповић пре непуних месец и по дана говорио на промоцији у Коларчевој задужбини кад је Радоман Кањевац представио своју последњу књигу "Продавница магле", у издању "Службеног гласника".
Било је то прво дело Кањевца после готово 15 година и књиге "Човек у сенци". А ова, испоставиће се, последња била је од оних које се, како је рекао Мирославу Косу у разговору за "Блиц", пишу "саме од себе":
- Ви повремено понешто записујете и, након извесног времена, то и објавите. Најпре сам желео да овој књизи дам наслов "Човек на сунцу", јер ми се то некако добро слагало са насловом "Човек у сенци", а онда сам се ипак одлучио за овај наслов у коме има неке ироније блиске мојој генерацији и мом начину размишљања. Осим тога, толико се на све стране намножило продаваца магле, да још један такав неће бити наодмет. Можда време у коме људи више верују лажним него истинитим вестима и није тако лоше за продају магле.
Радоман Кањевац је рођен 17. маја 1960. године у Ступу. На Факултету политичких наука стекао је звање дипломирани политиколог за новинарство и комуникологију.
Почетком осамдесетих година био је заменик, а потом и главни и одговорни уредник Студентског програма радија Индекс 202. Радоман Кањевац је од 1982. до 1985. године био главни и одговорни уредник Студентског радио програма Индекс 202.
Емисије које је од 1985. до 1989. године уређивао на програмима Радио Београда - "Продор", "Нико као ја", "То је само rock `n`roll" - биле су, по оцени радио критике, примери иновативног и ангажованог радио новинарства.
На пролеће 1989. године постаје главни и одговорни уредник телевизијског ОК канала, претече каснијег Трећег канала Радио телевизије Србије, прве независне телевизије у Београду и медијског догађаја те године на југословенском плану.
Од 2003. до 2004. био је директор и главни и одговорни уредник Радио сајма, а након тога постао медијски менаџер Београдског сајма. На место главног и одговорног уредника Другог програма Радио Београда именован је 2015. године и недавно отишао у пензију.
Као неко ко је, готово судбински, био везан за радио, пре неколико година у разговору с Ранком Пивљанином за "Блиц" сведочио је о моћи радија: - У случају радија као медија, дигитализација и интернет не да нису били пошаст него су били чиста благодат. Радио је медиј који, за разлику од телевизије, човеку даје слободу и развија његову машту. Интернет је омогућио да радио данас можете слушати не само на свом радио пријемнику него и на рачунару, таблету или телефону, у реалном времену или касније, у било које доба.
За Радио Београд 2 је то посебна погодност јер већину наших емисија можете слушати више пута, а да не изгубите ништа од оног почетног задовољства. То је програм на коме су увек радиле личности првога реда, који је окупљао ванредне новинаре и слушаоце који се нису задовољавали јефтиним, ескапистичким садржајима који служе само да се прекрати време. То је програм са кога су, од његовог оснивања до данас, долазиле емисије које се памте и новинари који се не заборављају.
Широј популацији Радоман Кањевац познат је као писац стихова за музику групе "Галија". У престижној антологији југословенске рок поезије Петра Јањатовића "Песме братства и детињства" заступљен је са 12 песама.
- Не верујем у песме са поруком, иако моје песме понекад имају неку малу ироничну поенту. Мислим да је прошло време политичких порука и да је у доброј песми најмање важна порука - причао је а на питање коју би песму издвојио овако је одговорио:
- То је најтеже питање. Од ових песама из рокенрола волим песме "Кад ме погледаш", "Ја нисам одавде", "Скадарска", "Додирни ме", а из својих књига волим, рецимо, "Осмех", "Глас", "Маглу", "Моју стару мати је све лакше расплакати"… Осврћући се на плодоносну сарадњу с групом Галија присетио се тренутка кад ју је окончао:
- То ми, једноставно, више није било инспиративно. Некако сам осећао да је боље да то прекинем него да се понављам. Гледао сам у животу да свака нова ствар коју радим буде за нијансу захтевнија од онога што сам до тада радио. Недавно сам поново слушао те песме и био сам веома задовољан јер, након тридесет година, нису изгубиле много од свог некадашњег сјаја.
Неке од њих ми боље звуче сада него онда кад су написане. Није се много променио ни тај бенд. Кад су пре заборавили да ме позову на концерт на коме су славили четири деценије постојања, сетио сам се чувеног француског архитекте Шарла Гарнијеа, кога су заборавили да позову на свечано отварање зграде париске опере.
То не би било тако необично да ту зграду није баш он пројектовао. Упитан да ли би му засметала могућност да остане запамћени као рокенрол песник, Радоман Кањевац је био искрен: - Човек то ионако не може да бира. Нико не зна по чему ћемо бити запамћени.
Песнике најчешће памтимо по једној песми. Ако ће ме памтити по некој песми коју су знале и певале стотине хиљада људи - то можда није тако лоше. Нобелова награда Бобу Дилану учинила је таква питања помало сувишним. И Петер Хандке је, у извесном смислу, рокенрол песник - подсећао је Кањевац.
Након сарадње с Галијом објавио је неколико књига песама од којих је прву рецензент, академик Матија Бећковић, дефинисао као лирску аутобиографију Радомана Кањевца чији стихови "сами себе препоручују и ја се уписујем у ову књигу као њен први пренумерант". Био је добитник "Печата Народног позоришта", Награде "Радоје Домановић", те "Златног Беочуга", па "Златне значке" Културно просветне заједнице Србије, Награде "Димитрије Давидовић" Удружења новинара Србије, прве награде и признања "Златна Ника" на интернационалном фестивалу репортаже ИНТЕРФЕР…
Књижевник Милисав Савић признаје за Нова.рс да је вест о одласку Радомана Кањевца дошла тако изненада:
- За мене је шок. Радоман је био чест гост код мене у Рашкој, и на Рашким духовним свечаностима., Видли смо се скоро и изгледао је добро, отуда шок. Кањевац и ја смо, на неки начин земљаци. Увек смо се дружили и приликом сваког сусрета причали смо о нашем крају. Кањевац, иако је био светски човек, никада није изгубио контакт са својим завичајем, тим пределом између Сјенице и Ивањице који је предиван а многи то не знају…
И главни уредник новине "Нова" Ранко Пивљанин опростио се од пријатеља Радомана Кањеваца присећањем на последњи сусрет: - Прослависмо твој рођендан и одлазак у пензију, тамо негде средином маја у хладовини "Старе Херцеговине", не слутећи да ће нам то бити последњи сусрет.
Планирали смо нове, дуже, јер се пред тобом беше отворило пространство нове слободе, а ја бих нашао начина да откинем парче од моје, обевазама осакаћеном.
Ништа ти нисам донео на поклон, осим најлепше зависти на наслову твоје збирке " Као рука низ врат контрабаса" и причу како сам је у даху прочитао неких давних дана у књижари Беоизлога и жал што је одмах не купих, јер је сутрадан нисам затекао.
Онда си кренуо на путеве диљем наше земље са, тек рођеном, књигом кроз коју си, иако беше проза, као рођени песник, опет певао. Испаде, да си се заувек опраштао и са људима и са градовима које си, промовишући књигу, походио. Отишао си, пре би се могло рећи, утекао од овог гуравог света који више није био за твоју танану душу, тихо, лагано, склиско - као рука низ врат контрабаса. Збогом велики песниче…
А ништа се, наглашавао је Радоман Кањевац, не може мерити са снагом речи песника: - Неки Молијерови, Шекспирови или Миљковићеви стихови и данас служе као најбољи опис онога што видимо или осећамо. Новине трају један или седам дана, а добра песма ће увек бити добра песма.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.