Вести
09. 12. 2025.
Рат између тужилаштва и таблоида: Да ли је ово прекретница?
Након дугогодишњег ширења пропаганде и дезинформација режимски таблоиди коначно сносе последице због свог необјективног извештавања, односно лажи и клевета.
Наиме, Врховно јавно тужилаштво (ВЈТ) је најавило да ће покренути тужбе против Информера и Курира надлежном суду за утврђивање новинарске и издавачке одговорности, због пласирања лажних вести које се тичу овог тужилаштва.
Ову одлуку ВЈТ је донело након што су провладини таблоиди објавили текст под насловом ”Доловац обманула јавност у Србији? Сајт Еуроџаста не потврђује њена хашка саопштења”. У њему се, како је саопштило ово тужилаштво, јавности намеће лажна дилема тј. тврдња да Врховни јавни тужилац Загорка Доловац није била присутна у седишту Еуроџаста у Хагу.
„Неукост и незнање у прибављању информација новинара и одговорног уредника интернет портала ‘информер.рс’, ‘курир.рс’, као и других медија који су евентуално пренели наведену лажну информацију, не могу бити оправдање за крајње злонамерну и лажну дилему тј. информацију коју су пласирали, а ради намерно погрешног информисања јавности у Србији и наставка негативне и хушкачке кампање против Врховног јавног тужиоца Загорке Доловац и Врховног јавног тужилаштва Републике Србије“, наводи се у саопштењу ВЈТ-а.
Такође, почетком овог месеца Први основни суд у Београду прогласио је кривом уредницу Вечерњих новости Андријану Нешић за кривично дело увреде, по тужби адвоката Зденка Томановића и изрекао јој је меру забране обављања посла уредника као и новчану казну од 450.000 динара.
Најављене тужбе против таблоида буде две дилеме – да ли ће се таблоиди коначно примирити у ширењу дезинформација, али и да ли постоји могућност да и независни медији буду на удару тужилаштва.
Гостиљац: Потребно је вратити у Кривични закон кривично дело клевете
Адвокат Виктор Гостиљац каже да се по први пут у последње време и тужилаштво нашло на удару лажних, непроверених и тенденциозних информација, те се нашло у позицији стотина јавних личности које су изложене терору спинова и клевета због јавне речи.
„Услед тога, очигледно су решили да се бране правним средствима и да покушају да на тај начин стану на пут даљем урушавању угледа ове институције. У томе их у потпуности подржавам“, истиче Гостиљац.
Ипак, сматра да смо далеко од увођења реда у медијски простор, јер нико не ужива делотворну заштиту од свакојаких клевета и полуистина које су владајући начин понашања у медијском простору.
„Ту имамо више проблема. Пре свега, потребно је вратити у Кривични закон кривично дело клевете, које је неоправдано избрисано 2012. године управо да би се некажњено могло клеветати. Друго, неопходно је пооштрити и доследно изрицати новчане и друге казне за нарушавање угледа неког лица“, објашњава Гостиљац.
У том смислу, наш саговорник подржава пресуду против уреднице ‘Новости’, јер је, како каже, то порука да се неко не може клеветати без тежих последица.
„Новинарство, са своје стране, мора извршити диференцијацију у својим редовима и пооштрити услове под којима се неко може називати новинаром. Не смемо заборавити да је новинарство у последњих 30 година нашег лутања у стварању друштва било активни саучесник са политичким чиниоцима. Све су ово питања за неко друго, ново време. У данашњој ситуацији, не очекујем никакву промену у поступању таблоидних пропагандних сервиса и најављене тужбе тужилаштва их неће примирити, већ ће, напротив, тај рат још више распламсати“, закључује Гостиљац.
Илић: Не сећам се да је ВЈТ издало саопштење поводом неистина о десетинама тужилаца и мени
Тужилац Врховног јавног тужилаштва Горан Илић каже да не очекује да ће било који таблоид престати да шири дезинформације.
„Чини ми се да таблоиди у Србији не делују у доброј вери са идејом да пружају тачне и поуздане информације, сагласно принципу новинарске пажње, већ им је неретко задатак да воде увредљиве кампање против неистомишљеника власти. У тренутку када сам угледао ваше питање, обавештен сам да сам добио пресуду против једног таблоида због увредљиве кампање која се својевремено водила против мене“, указује Илић.
Не сећа се да је Врховно јавно тужилаштво, поводом неистина објављених о десетинама тужилаца и о њему, издало саопштење или на било који начин стало у одбрану тужилачке професије.
„Што се мене тиче, нисам то ни очекивао. Међутим, зарад других тужилаца који су можда очекивали неку реакцију од сада Врховног, а некада Републичког тужилаштва када су били нападани, морам да кажем да сам против тога да се институције користе само када је угрожен углед једне особе, ако тако није поступано када су други нападани и вређани. Да сам у прилици да дам савет Врховној тужитељки, препоручио бих јој да сама поднесе тужбу за накнаду штете, ако сматра да има основа за тако нешто, као што то годинама уназад раде ‘њени’ тужиоци“, поручује Илић.
Бабић: Проблем настаје уколико се правни механизми користе селективно
Правница Независног удружења новинара Србије Марија Бабић сматра да је увек пожељно да се пре покретања судских поступака искористе сви расположиви институционални механизми, попут слања демантија, затим обраћања Савету за штампу или надлежним регулаторним телима.
„Ипак, оно што поједини медији раде у последње време превазилази оквире професионалног и законитог извештавања. Обим дезинформација, учестала кршења закона и Кодекса новинара, као и систематско обмањивање јавности, озбиљно нарушавају медијски простор и улогу коју медији треба да имају у демократском друштву. Када се грађани доводе у заблуду, а медијски садржај користи за вођење кампања против појединаца и институција које нису по вољи власти, тиме се медији удаљавају од своје основне сврхе – тачног, одговорног и објективног информисања. У таквим околностима, разумевамо потребу да се примене и правни механизми како би се заштитили јавни интерес, интегритет институција и право грађана на истините информације“, објашњава Бабић.
Истиче да досадашња пракса показује да ни судски поступци, ни одлуке Савета за штампу, нити реакције надлежних регулаторних тела нису имале значајан утицај на уређивачку политику таблоида.
„Годинама се против ових медија подносе на стотине тужби, али упркос томе, учестало ширење дезинформација, кампање блаћења и отворена пропагандна делатност остају њихов препознатљив модел деловања. Штавише, сведоци смо да поједини медији упркос бројним кршењима Кодекса и закона бивају награђивани кроз доделу јавних средстава. Због свега тога, тешко је очекивати да ће ове тужбе или било које тужбе, битно променити устаљене обрасце њиховог извештавања“, указује.
Оцењује да тешко да слобода медија може бити угроженија него што је сад, али не због поступања ВЈТ-а, већ због дугогодишњег односа према новинарима и медијима.
„Систематско таргетирање критичких медија, кампање блаћења, додела јавних средстава медијима који континуирано крше професионалне стандарде, деградација професионалног новинарства и урушавање институција и независних регулаторних тела… све то је утицало на урушавање слободе медија у протеклих више од 10 година“, каже Бабић.
Додаје да тужбе којима се тражи утврђивање повреде одређеног права, не могу се сматрати претњом слободи медија када се односе на очигледно нетачне или манипулативне садржаје, посебно имајући у виду садржаје које таблоиди објављују.
„Проблем настаје уколико се правни механизми користе селективно или као инструмент притиска на новинаре, као што су СЛАПП тужбе. Према доступним информацијама из саопштења ВЈТ-а, не делује да је у овом случају реч о таквој пракси. Док не будемо детаљније упознати са садржајем конкретних тужби, није могуће дати прецизнији коментар“, закључује Бабић.
Подсећамо, пресуда уредници Новости Андријани Нешић, којој је изречена казна због увредљивог писања о адвокату Зденку Томановићу, изазвала је пажњу јер представља преседан – први пут је један новинар из провладиних медија кажњен мером забране обављања уредничког посла.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.