Вести

09. 12. 2025.

Аутор: Бранко Чечен Извор: Цензоловка

Репортери без граница: Половину физичких напада на новинаре у Србији извела полиција, нико није кажњен

Иако код нас ове године срећом није било убијених, отетих или затворених, Србија је са 91 потврђеним физичким нападом на новинаре, нажалост, заслужила посебан осврт у извештају Репортера без граница. Баш као и Александар Вучић, који фигурира и на листи „предатора слободе штампе” РБГ. Репортери сведоче о смртоносној години за новинаре у свету: 67 убијених, 503 затворена, 135 несталих.

Данас објављени годишњи извештај Репортера без граница (РБГ) о кршењу слободе извештавања и насиљу над новинарима увек је тужно штиво, али када је број убијених, затворених и несталих новинара највећи у последњих неколико година, то постаје узнемирујуће.

Иако код нас ове године срећом није било убијених, отетих или затворених, Србија је са 91 потврђеним физичким нападом на колегинице и колеге који покривају демонстрације, нажалост, заслужила посебан осврт. Баш као и њен председник Александар Вучић, који своје место има и на листи „предатора слободе штампе” Репортера без граница за ову годину.

О петоро наших колега несталих током сукоба на Косову и даље се ништа не зна и тај поразни податак остаје да мучно фигурира у овим извештајима годину за годином.

У овогодишњем извештају се наводи да је половину физичких напада на новинаре у Србији извела полиција „са потпуном некажњивошћу, у клими коју су обликовали вербални напади председника Александра Вучића на новинаре”. У светлу једне од најсмртоноснијих година по новинаре у последњим деценијама, истицање насиља без законске заштите које доживљавају репортерке и репортери у Србији говори о међународној пажњи коју све суровији обрачун са нашим колегиницама и колегама изазива.

Половина новинара убијених у 2025. години страдала на Блиском истоку

Ови подаци односе се на новинаре убијене од 1. 12. 2024. до 1. 12. 2025, као и на новинаре који се 1. 12. 2025. и даље воде као нестали, заточени или таоци

Готово половина убијена у Гази

Број убијених новинара у свету током 2025. године је пре свега порастао као последица деловања војних снага – регуларних и паравојних – и организованог криминала, каже се у извештају. Бар педесет троје (53) од шездесет седморо (67) медијских професионалаца убијених протекле године жртве су рата (37) или криминалних организација (16).

Готово половина (43 процента) новинара усмрћених у последњих дванаест месеци убиле су израелске оружане снаге у Гази. Од почетка конфликта у октобру 2023. године, израелска војска је убила чак око 220 новинара, од чега бар шездесет петоро (65) због њиховог посла или док су га обављали.

Судан се појавио као нова, изузетно смртоносна ратна зона за медијске професионалце. Четворо колега је убијено, бар двоје након што су их отеле паравојне снаге.

У Мексику, организоване криминалне групе су одговорне за узнемирујући скок броја убистава новинара у 2025. години – девет (9). Након језиве, рекордне 2022. године у којој је 19 колегиница и колега изгубило живот, уследиле су две године са по седам убијених, да би ове године поново дошло до пораста узнемирујуће статистике.

Мексико је друга најопаснија земља за новинаре у свету. Иако је прошло годину дана од када је нова председница Клаудија Шејнбаум дошла на власт и обавезала се представницима Репортера без граница и јавности да ће учинити све што може да заштити новинаре, не само да у томе није успела, већ је колега Калетано де Хесус Гуереро убијен док је био под заштитом државе.

Вести су још и злокобније – тренд се проширио Латинском Америком, која постаје „мексиканизована” са 24 посто убијених новинара у свету, иако у укупном броју становника планете учествује са око осам процената.

Најопасније је код куће

Новинари су у највећем ризику у сопственим земљама. Само двоје страних новинара убијено је ове године: француски фотограф Антони Лаликан, убијен у нападу руског дрона у Украјини, и Хавијер Херкулес, новинар из Салвадора, убијен у Хондурасу, где је живео дуже од деценије. Сви остали убијени новинари извештавали су из сопствених земаља.

Пет стотина и троје новинара су тренутно заточени широм света. Највећи затвор за новинаре на свету је још увек Кина (121), док је на другом месту Русија (48) која у затворима држи више страних новинара од било које друге земље на свету – двадесет и шесторо (26) украјинских новинарки и новинара.

Мјанмар је на трећем месту са четрдесет и седморо (47) новинара у затворима. Од фебруара 2021, седморо новинара је погубљено, бар две стотине ухапшено, а они који су у заточеништву живе у нехуманим условима и често су жртве мучења.

Једна од омиљених савезница власти Александра Вучића, Саудијска Арабија, након сулудог убиства Џамала Кашогија у амбасади СА у Турској 2018. године, под влашћу крунског принца Мохамеда бин Салмана, погубила је новинара Турки ал Јасера након седам година затвора под оптужбама за тероризам и издају. Последњи новинар на свету осуђен на смрт и погубљен пре њега, био је Рухолах Зам у Ирану, 2017.

„Ухапшени смо да би нас уклонили из новинарства, зато што смо открили корупцију и злочине Илхама Алијева (председника Азербејџана) и његових сарадника”, биле су последње речи Севињ Вагифгизи, главне уреднице Абзас Медие, пре него што ју је суд, заједно са још шесторо колега, осудио на девет година затвора због „шверцовања стране валуте”.

Двадесет петоро новинарки и новинара су тренутно иза решетака у још једној од омиљених партнерских држава наших власти, Азербејџану.

Међународне институције више нису способне да заштите новинаре или спроведу закон

„Уобичајено је кривити грађане демократских земаља због њихове равнодушности, упркос чињеници да они не сносе никакву одговорност за почињене злочине”, каже у предговору овом извештају генерални директор Репортера без граница Тибо Бритен:

„Њихова апатија је само одјек и произилази из неуспеха међународних институција, које више нису способне да заштите новинаре или спроведу закон – посебно резолуцију Уједињених нација 2222 која се тиче заштите новинара у оружаним сукобима. То је последица глобалног пада храбрости влада, које данас предузимају једва ишта више од објављивања саопштења, а требало би да примењују јавне политике заштите. То подстиче фатализам и песимизам који се шире друштвом.”

„Овде улог нису само принципи новинарства и поверење у поуздане информације, већ буквално животи репортера. Мржња према професионалним извештачима потпирује бес оних који протестују и насиље оружаних снага, а то кулминира физичком елиминацијом новинара. Дискредитација медија рађа најгору врсту понашања и понекад резултира неподношљивом дозволом за убиство. Наша је одговорност да станемо уз оне који бране наше колективно право на информисање. Дугујемо им то.“

„Као кључни сведоци историје, новинари су постепено постали колатералне жртве, непријатни сведоци, монета за поткусуривање, пиони дипломатских игара, мушкарци и жене за елиминисати. Будимо опрезни према лажним сугестијама о новинарима: нико не даје свој живот за новинарство – животи су им одузети. Они нису просто умрли – они су убијени“, написао је Бритен.

Отети

Двадесеторо новинара у свету је отето, у тренутку писања овог текста. Далеко највише колега као таоце држе јеменски Хути – деветоро. Иако су углавном отети још пре 2018, осморо колега у Сирији су још увек у рукама разних паравојних формација, од којих су неке део тренутне власти.

Двојица колега су већ две године у рукама паравојне формације у Малију, највероватније џихадиста. Приликом отмице, трећи колега, Абдул Азиз Ђибрила је убијен. Отмичари траже од породица отетих новинара по око шест хиљада евра да их ослободе.

Занимљив је случај Јембема Лаба, новинара и активисте у Индији, којег је, након што је критиковао неку милицију у Манипуру, индијској држави у којој живи, отело тридесетак наоружаних припадника те паравојне групе. Пустили су га дан касније, након што је снимио видео-извињење у којем је, поред осталог, рекао да је та милиција прешла на политичко, а не оружано деловање, иако у отмицу нису понели примерке устава Индије и аргументе, него пушке.

Нестали

Годину дана након пада режима Башара ал Асада у Сирији, многи ухапшени или заробљени новинари још увек нису пронађени, што Сирију чини државом са највећим бројем несталих професионалаца – тридесет седам, више од четвртине укупног броја на свету.

У 37 земаља света 137 новинарки и новинара воде се као нестали, од којих неки и дуже од 30 година.

Осим Сирије, по броју новинара за које се не зна шта је с њима истиче се, без великих изненађења, Мексико са двадесет и осам, а у овој земљи и на Блиском истоку догодило се седамдесет и два одсто нестанака колегиница и колега за којима и данас трагамо.

У овој тужној категорији је и пет колега несталих на Косову, чија је судбина још увек непозната.

Демонстрације и насиље

Како се каже у извештају: „Од Непала до Србије, од Индонезије до Француске и чак Мадагаскара, новинари који покривају протесте били су посебно ометани у послу у 2025. години”, а насиље су спроводили углавном „органи реда”.

У Непалу је један новинар спаљен током ројалистичких демонстрација, а пола године касније, када је омладина Непала устала против корупције и укидања онлајн медија, полиција је повредила неколико новинара, након чега су избили немири у којима је спаљено и вандализовано десет редакција и три новинарска удружења.

У Еквадору, током протеста због скока цене дизела, полиција и неидентификоване особе напале су педесет петоро новинарки и новинара. У најновијем инциденту, један колега је рањен из ватреног оружја.

Више од тридесеторо медијских радника нападнуто је и/или застрашивано током два таласа демонстрација у Индонезији.

Па опет, Србија је на почетку овог дела извештаја Репортера без граница, са већ поменутим бројевима, некажњивошћу за насиље према новинаркама и новинарима и председником који распирује атмосферу нетрпељивости према медијским радницима и медијима кад год му то затреба.

Поред свега овога, ту су и стотине новинарки и новинара у егзилу, од којих се у њиховим земљама воде процеси у одсуству, а многи се и крију од дугих руку тајних служби које их траже и у иностранству. Беже од ратова, али чешће од ауторитарних режима и њиховог насиља, правног, физичког и егзистенцијалног.