Вести
06. 05. 2026.
Медијски конкурс у Крагујевцу: поново ни динара за медије које Крагујевчани прате
Крагујевац је на овогодишњем медијском конкурсу расподелио 10,65 милиона динара, али су најутицајнији локални критички медији поново остали без подршке, док су средства добили медији без значајнијег утицаја у локалној заједници, али и медији ван Крагујевца, као и таблоиди.
Саговорнице НУНС-а оцењују да оваква расподела не одражава потребе грађана, већ наставља праксу финансијског исцрпљивања независних редакција.
Град Крагујевац објавио је резултате медијског конкурса за ову годину. Решењем о расподели средстава распоређено је 10.65 милиона динара, док је 3.6 милиона остало нераспоређено.
Конкурс за остваривање јавног интереса у области јавног информисања расписан је 27. фебруара и трајао је до 30. марта. За пројекте производње медијских садржаја планирано је да се расподели 13.45 милиона динара, док је за организацију стручних скупова издвојено 800 000 динара.
Подржани пројекти бавиће се тама попут пољопривреде, екологије, економије, културе, уметности, историјским наслеђем и другим друштвеним темама. Ни овог пута теме које су предложили критички медији, Глас Шумадије, Крагујевачке новине и Прессек, нису препознате као релевантне.
У делу Решења које би требало да образложи одлуку Комисије за пројекте који нису подржани стоји само кратак опис пројекта и информација о броју бодова и месту које је пројекат заузео на ранг листи. Дакле, образложење комисије не постоји.
“Наша тема није ни била критичка”, каже за НУНС Јованка Николић, одговорна уредница Гласа Шумадије, “Али и да смо написали да хоћемо да пишемо о производњи цвећа исто не бисмо прошли“.
Рес Публика не учествује на локалном конкурсу, али, како каже главна уредница Бојана Влајовић Савић, прате конкурсе и сматрају да расподела новца није у складу са потребама и навикама у информисању које имају грађани Крагујевца.
„Теме немају критичког тона и никада га није било и када то кажем не мислим само на медије који су прорежимски. Мислим, једноставно оваквом праксом, која је успостављена кроз дуги низ година, и професионални медији су натерани да предлажу тзв. лаке теме, јер је свима јасно да је немогуће да ће неком бити дат новац из буџета да извештава о корупцији, јавним набавкама и темама које су заиста од јавног интереса и које би донеле неку информативну вредност, тако да се посеже за тим темама из области културе, екологије… као нечем што је прихватљиво и што може бити финансирано“, наводи Влајовић Савић.
Новац је расподељен, како локалним медијима из Крагујевца, тако и онима из Београда, Ниша, Врања и Баточине, а Јованка Николић каже да то није једини проблем.
„У дану када смо ми чули резултате конкурса један медиј (који је подржан на конкурсу, прим. аут) је последњу објаву имао три дана пре тога. Ту је и портал који таблоидно извештава, објављује непроверене вести и на неки начин је гласило Српске напредне странке. Медије неких издавача нисмо могли да пронађемо у регистру АПР-а“, наводи Николић и додаје да су у питању медији који немају никаквог утицаја.
Са тим се слаже и главана уредница Рес Публике.
„Знамо које медије људи прате, то се види на друштвеним мрежама. Глас Шумадије, Пресек и Крагујевачке новине нису прошли на конкурсу ни ове ни прошле године. Раније су ти медији били у врху листе, а прошле године их је комисија која је оцењивала пројекте оставила испод црте. Каснијом анализом, било нам је јасно да је ту реч о кажњавању медија који су извештавали о студентским и грађанским протестима. Ниједног другог образложења нема. Са друге стране, новац грађана намењен информисању добијају медији који немају никакве капацитете, ни у новинарском смислу, нити их грађани препознају. Оно што ми поуздано знамо је да је у одређеном броју тих медија и продукција су запослени у јавним установама и предузећима који су на неки начин повезани са владајућом странком“, објашњава Влајовић Савић.
Јованка Николић није ни очекивала да ће Глас Шумадије да добије средства за реализацију пројекта.
„Овде градска власт покушава да угуши независне медије баш на тај начин што ће финансијски да их исцрпе. Они се праве јако фини, даће нам изјаве, одговориће на телефонске позиве, али рачунају да тиме што ће финансијски да нас исцрпе, да ћемо ми да поклекенмо и да се угасимо“, наводи Николић.
Она додаје да ће Глас Шумадије и даље учествовати на конкурсима.
„То је став наше редакције, због тога што ми сматрамо да буџет града није буџет СНС-а. То је буџет Крагујевчана и мора да постоји писани траг о томе како су они незаконито трошили новац грађана“, наглашава уредница Гласа Шумадије.
Новац за кршење Кодекса
Међу добитницима средстава је и штампано издање Ало-а (500 000 дин) за пројекат „Крагујевац за здравији живот“, иако је то медиј који је, према мониторингу који спроводи Савет за штампу, у другој половини прошле године имао највише прекршаја Кодекса новинара и новинарки Србије (укупно 1205), а током пртходне године Комисија за жалбе Савета за штампу донела је једну одлуку о прекршају Кодекса која се односи на портал Ало.рс.
„Прошле године су то биле Вечерње новости, а ми знамо да су Новости, према извештајима Савета за штампу, међу медијима који највише крше Кодекс. Рес Публика је пратила претходних година коме Крагујевац даје новац за оглашавање, па смо ту видели да тај новац иде Српском телеграфу, Информеру и другим шампионима неетичког извештавања и мислимо да је скадалозно што се новац грађана даје тим медијима“, наводи Влајовић Савић.
Она истиче да је за Крагујевац специфично то што највећи део новца не одлази кроз конкурсе, већ кроз директне субвенције Радио-телевизији Крагујевац.
„Тако Српска напредна странка збрињава своје омиљене медије у Крагујевцу, а кроз конкурсе је и независним медијима давала неки новац, с обзиром на то да првих седам година конкурс није ни расписивала. Међутим, од прошле године је то промењено и сада најутицајнији медији у Крагујевцу преко којих се грађани најчешће информишу не добијају ни динар новца тих истих грађана, а који је намењен њиховом информисању“, закључује Влајовић Савић.
|
Комисија изабрана жребом Комисију која је одлучивала о пројектима чинили су Слађана Остојић, на предлог Професионалног удружења новинара Србије, Миодраг Миљковић, на предлог Центра за медијску културу и образовање и Ненад Перић који се самостално пријавио за комисију. Сви са максималним бодовањем биографије. А како се долази до максималног броја бодова, прочитајте у тексту на овом линку. Планирано је да чланови комисије за свој рад добију накнаду у износу од 40 000 динара. Није познато ко су били остали кандидати за чланове комисије јер на порталу Јединственог информационог система није објављена ранг листа пријављених кандидата, иако је према Правилнику о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања то била обавеза органа који расписује конкурс. Ипак, у Решењу о именовању комсије пише да су три кандидата на предлог удружења и пет самостално пријављених кандидата имали максималних 100 бодова, да се приступило жребању и да је на тај начин одлучено да ће у комисији бити поменути стручњаци. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.