Вести
12. 06. 2026.
Истраживачки документарци ће преживети кризу традиционалних медија и владавину кратких формата за мреже
Истраживачки документарци у свету одавно су изашли из нише традиционалног новинарства и заузели место на водећим стриминг платформама. Изузетно важне приче за грађане, опсесија публике „true crimes” причама, квалитетна продукција – објашњавају њихову све већу популарност.
Док традиционални медији пролазе кроз кризу због смањених прихода од оглашавања, миграције публике на друштвене мреже, борбе да се садржај брзо објави, а њихов кредибилитет је под ударом дезинформација, све више расте значај продукцијски “скупог”, али изузетно важног истраживачког новинарства.
Истовремено, истраживачки документарци у свету су одавно изашли из нише традиционалног новинарства и заузели мејнстрим место на водећим стриминг платформама. Годинама држе висок ниво гледаности. Јавни интерес, опсесија публике „труе цримес” причама, високи квалитет продукције, део су објашњења све веће популарности.
Роули: Нећемо дозволити убицама да нас ућуткају
У време језивих политичких притисака на новинаре који квалитетно раде свој посао, јесу ли документарци потенцијално „сигурна кућа” за истраживачке приче?
Амерички новинар, режисер и истраживач Рик Роули, четвороструки добитник награде Еми за истраживачке документарце, сматра да – јесу.
„Како се редакције затварају и како наше новинске куће у САД преузимају десно оријентисани олигарси, мислим да је документарац уточиште где је још увек могуће рећи истину, преузети ризике да би се испричале велике приче које више не налазе простора у другим медијима”, каже Роули за Цензоловку.
Он се дуго бави екранизацијом тема о новинарима и новинарству. Његов филм Прљави ратови, у коме прати новинара Џеремија Скејхила и истражује амерички тајни рат против тероризма, номинован је за Оскара. Краљевство тишине прича је о смрти новинара Вашингтон поста Џамала Кашогија.
Његов последњи филм Армија пакла иде истраживачким стазама тројице убијених новинара Досије центра: Орхана Џемала, Александра Растогрујева и Кирила Радченка у Централноафричкој Републици и говори о успону руске парамилитарне групе Вагнер.
„Као новинари преузимамо ризике, јер себи говоримо да се ти ризици исплате, да су наше приче довољно важне. И надамо се да ће, ако се нешто деси, наше колеге наставити и завршити наш посао, испричати приче и да неће дозволити убицама да нас ућуткају. То је врста правде за коју ми као новинари можемо да се изборимо. Верујем да ће у дугом историјском луку истина победити”, подвлачи Роули за Цензоловку.
Шансе: Истраживачки документарци ће играти важну улогу за будућност демократије
Познат по документарцима из области екологије, Јенс Шанце, професор филмског и видео дизајна на Технолошком институту Дегендорф, члан Европске филмске академије, за Цензоловку истиче да ће истраживачки документарци бити изузетно важни и у годинама које долазе.
„Потпуно сам уверен! И истраживачко новинарство и истраживачки документарци ће играти важну улогу у будућности за наше демократске системе. Ти системи вероватно не би могли да функционишу без њих, иако и у европским земљама постоје јаки покрети који покушавају да то сузбију, смањењем средстава и економским притиском на ту грану филмског стваралаштва и новинарства. Неопходно је да се боримо, јер и истраживачи морају нешто да зараде да би се издржавали”, истиче Јенс Шанце.
Шта је са младима, навикнутим на кратке форме?
Јесу ли истраживачки документарци и серијали формат који ће задржати пажњу и млађе публике, одрасле на кратким формама кроз алгоритме Тик тока и рилсове Инстаграма?
Џон-Сесри Гоф, из Форд фондације, приватне организације за доделу грантова са седиштем у Њујорку са фондом од око 10 милијарди долара, у разговору за Цензоловку истиче да верује да ће и млади гледати истраживачке документарце. За њега је кључ у интегритету медија.
„То је питање поверења. Наши медији су делови корпорација, више нема много поверења у те системе. Зато у САД морамо да се удаљимо од великих ка мањим и независним редакцијама, моделима новинарства где људи осећају да могу да верују извору. Кратка форма не може да испуни очекивања јер се неке информације не могу пренети тако. Зато и даље верујем у дугу форму”, подвлачи Гоф.
Стевић: Документарци који се гледају у даху
Међународни фонд за подршку независним медијима (МДИФ) означио је редакцију Инсајдера као златни стандард истраживачког новинарства у Србији. Ирена Стевић, дугогодишња уредница и новинарка Инсајдера, за Цензоловку истиче да је убеђена да ће српска публика у будућности имати апетит за документарне истраживачке приче.
„Све зависи од квалитета, начина на који, по правилу, компликовану причу представите гледаоцима, од динамике, правовремености, што је изазов за сложене теме и исту такву форму. Ова форма даје простор да испричате нешто важно за јавност, а што се тешко може испричати у пар минута прилога информативне емисије. Грађанима су документарци значајни јер би у њима морале бити представљене све важне информације о некој теми која је у интересу јавности. Чини ми се да су у последње време документарци још важнији, јер нико не стиже да прати све важне догађаје из дана у дан. Документарац је добар ако вам даје увид у тему свеобухватно, а сажето и интересантно”, каже Ирена Стевић.
|
Коруптивне шеме и друге визуализације Добри документарци немогући су без добре и јасне а интересантне визуализације, чија је превасходна улога да публици приближи компликоване чињенице коруптивних шема, подвлачи Ирена Стевић из Инсајдера: „Имамо цео графички тим који нам у томе помаже, заједно са талентованим људима из других сектора. То значи да је сценарио готов на папиру, истражено, посложено, осмишљено у основним елементима – шта ћете представити графички, шта ће бити реконструкција, шта архивски снимци. Инсајдер је од почетка познат по томе што најкомпликованије буде јасно нацртано на екрану. То није нимало једноставно приказати.” |
Коауторка више истраживачких емисија и серијала, укључујући и онај о Колубари, Енергетски (не)споразум о штетама нафтно-гасног аранжмана са Русијом, емисије о злоупотребама током изградње путева, о убиству Оливера Ивановића, подвлачи да је, из угла новинара, документарна форма простор да се искаже креативност начином причања приче и визуелним представљањем.
„Инсајдер је од прве епизоде, још 2005, био препознатљив баш зато што је компликована прича сажета, испричана и представљена тако да свако може да разуме о чему се ту ради. Инсајдер се од почетка гледао у даху. Највише реакција, по правилу, изазивају документарно-истраживачке емисије, оне које откривају злоупотребе власти.“
Инсајдер се од настанка бави системским злоупотребама, грешкама у систему, које доносе корист појединцима на штету грађана и државе, каже Ирена Стевић:
„Често се нека информација мери по томе да ли је неко после њеног објављивања ухапшен. По мени је много важније шта је промењено у систему. После неких серијала Инсајдера мењани су и закони, како би се бар донекле исправила неправда. Такође, Мале велике приче, серијал о личним борбама појединаца са системом, дирне и освести многе гледаоце. Глас грађана доноси разговоре са грађанима о кључним проблемима и дешавањима на локалу, о томе како оцењују власт, а постао је препознатљив и као серијал о локалним шерифима.”
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.