Вести
10. 07. 2026.
Годину и по дана без контролног тела: Може ли се зауставити говор мржње на телевизијама у Србији?
„Постоје само два народа, српски и јеврејски, остало су националности.“
„Доћи ће до промена граница, Србија ће поново имати море.“
Третирање црногорског референдума о независности као „издаје заједничке историје, традиције, вере и породице“.
Због оваквих порука црногорски регулатор је у више наврата привремено ограничавао емитовање појединих емисија и читавих програма телевизија из Србије.
У Србији, међутим, већ годину и по дана не постоји тело које може да донесе сличну одлуку.
Говор мржње, дискриминација, негирање националног идентитета суседа и глорификација правоснажно осуђених ратних злочинаца остаје без санкција.
„Наша медијска сцена је од катастрофалне ушла у терминалну фазу апсолутног изостанка одговорности, контроле и обзира према законима, људима или било чему“, оцењује Ивана Стевановић из невладине Фондације „Славко Ћурувија“.
И то јесте, како каже она за РСЕ, делимично последица непостојања Савета РЕМ-а од новембра 2024, када је дотадашњим члановима истекао мандат.
Годину и по дана не постоји Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), у чијој надлежности је да контролише и санкционише рад електронских медија.
Спор око избора нових чланова Савета РЕМ-а траје месецима.
За то време Европска унија упозорава да је формирање тог тела један од услова за наставак европских интеграција Србије и приступ средствима из Плана раста за Западни Балкан.
Како изгледа медијска сцена?
У Србији се стручним службама РЕМ-а могу пријавити потенцијалне неправилности, али је доношење одлука по тим пријавама одложено док парламент не изабере нове чланове Савета.
Некадашња чланица Савета РЕМ-а Јудита Поповић тренутну медијску сцену описује као простор за манипулацију власти.
Поповић, која је поднела оставку средином 2023. оцењује да нема велике разлике од ситуације када је постојао Савет РЕМ-а.
„Само се пропаганда појачала и постала још примитивнија, приземнија. Промовише се та ситуација која највише одговара владајућем режиму“, навела је.
Европска комисија је у више претходних извештаја о напретку Србије у евроинтеграцијама, тражила да РЕМ поступа независно и у складу са законом.
Медијске организације су често критиковале Савет РЕМ-а да не предузима своје законом прописане обавезе.
Ивана Стевановић из Фондације „Славко Ћурувија“ каже да стари РЕМ можда не би реаговао, али би се макар знало ко је одговоран и коме се могу подносити жалбе.
„Ово што сада имамо је ‘Дивљи запад“, оценила је она.
Наводи да постоје свакодневни „обрачуни“ са независним новинарима, активистима, опозиционим политичарима, студентима, свим критичким гласовима.
„Ми сада већ имамо угрожавање безбедности од стране различитих телевизија према тим људима с обзиром на то да се износе њихови најличнији приватни подаци, фотографије, да се данима воде кампање против њих“, додаје.
Као једну од последица нефункционисања регулатора наводи и електронске медије којима истичу дозволе за рад.
„Имамо апсолутни хаос, не само у смислу информисања или дезинформисања, него се неким медијима угрожава легалност“, рекла је.
РЕМ такође има кључну улогу током изборних кампања, у којима мора да обезбеди равноправну заступљеност политичких актера у медијима
Шта кочи избор Савета РЕМ-а?
Спор је настао око избора члана кога предлажу национални савети националних мањина.
Савет има девет чланова, али је у новембру изабрано њих осам.
Савез војвођанских Мађара (СВМ), коалициони партнер владајуће Српске напредне странке (СНС), био је против избора тог члана тврдећи да два кандидата не одражавају вољу већине националних савета националних мањина.
Међутим четворо изабраних чланова је сматрало да власт фаворизује кандидата Националног савета мађарске националне мањине, па су поднели оставке.
Сада се разматра њихов повратак, али су мишљења подељена да ли је то могуће по закону.
Елвира Ковач, потпредседница Скупштине Србије из редова Савеза војвођанских Мађара, каже за РСЕ да никоме не одговара да не постоји РЕМ.
„Али постоји Закон о електронским медијима на основу кога смо, поштујући процедуре све одрадили“, тврди она.
Скупштински Одбор за културу и информисање обуставио је поступак за члана Савета РЕМ-а кога предлажу националне мањине и позвао четири члана која су поднела оставке да преузму функције.
Образложење је да се приближава расписивање редовних избора за савете националних мањина, па да ће се то сачекати за избор њиховог представника у РЕМ-у.
Међутим, чланови који су поднели оставке затражили су да се о њиховим мандатима изјасни и Скупштина, а не само Одбор.
Зато је на дневном реду Скупштине Србије аутентично тумачење члана Закона о електронским медијима који се односи на оставке.
Међусобне оптужбе власти и невладиног сектора
Елвира Ковач каже да постоји договор око усвајања аутентичног тумачења да се оставком може сматрати само изјава након преузимања функције.
Пошто чланови РЕМ-а који су поднели оставке нису званично преузели функције, тумачење је да се њихове оставке не сматрају важећим и да могу да наставе мандат.
Ковач каже да није поштована процедура за избор представника националних мањина, а да се СВМ увек борио за права националних савета.
„Треба да имамо Савет РЕМ-а барем од осморо чланова и да што пре, одмах после избора националних савета, изаберемо и деветог“, додаје.
Некадашња чланица Савета РЕМ-а Јудита Поповић каже да би било добро да се то тело конституише и да се, „ако ништа друго, бар таласа.“
„Да се свакодневно скреће пажња на чињеницу да регулатор не ради свој посао. Ја сам била тамо и знам како је мени било када сам била једна наспрам њих осморо“, истиче Поповић.
Она каже да Регулатор у Србији „фактички никада није ни био ослобођен и аутономан од владајућег режима.
„То је већ устаљена пракса, коју су радикали довели до неких висина“, навела је.
Упитана коме не одговара формирање Савета РЕМ-а, Ивана Стевановић из Фондације „Славко Ћурувија“ каже да јој се чини да то највише одговара власти.
„Власт све што је до сада радила је ишло ка томе да се РЕМ не формира. Да би по команди таблоидне телевизије могле да крену у кампање против одређених људи за које власт процени да их угрожавају“, оценила је.
На другој страни, Елвира Ковач, посланица владајуће коалиције, одбацује критике да је власт препрека за формирање РЕМ-а.
„Никоме не одговара да немамо РЕМ, али постоји Закон о електронским медијима на основу кога смо поштујући процедуре све одрадили“, тврди она.
Међутим, да је властима битан састав Савета РЕМ-а показује изјава председника Србије Александра Вучића од са заједничке конференције за медије са председником Европском савета Антониом Коштом (Коста).
„Немам појма како да то решимо, да неком поклањате већину у појединим телима. То нема нигде на свету, а неки би пожелели да се деси овде у Србији“, рекао је он 27. маја.
Четворо чланова Савета РЕМ-а који су поднели оставке, Родољуб Шабић, Милева Малешевић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић, саопштили су да ће изнети став о свом чланству након што се Скупштина изјасни о аутентичном тумачењу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.