Вести
14. 07. 2026.
Како је тандем Лучић–Вучић упропастио Телеком
Пре 10 година, када се говорило о продаји Телекома Србија, процењивано је да се његова вредност креће око 1-1,5 милијарди евра. Данас не вреди ни један евро.
Коме би, наиме, пало на памет да купи фирму која остварује годишњи профит од 200 милиона евра, а има дуг од пет милијарди евра. Да, да, добро сте прочитали. Али на сопствену одговорност. Мислим, за случај да вас сутра п(р)озове Више јавно тужилаштво због рушења уставног поретка.
Шалу на страну – мада је ђаво давно однео шалу из Србије – вредност неког предузећа, крајње упрошћено говорећи, мери се тако што се његов профит помножи са бројем година потребних да купац поврати уложено. У просеку то је 7-8 година. Дакле, Телеком Србија би по тој рачуници могао да вреди око милијарду и по евра. Али, не треба бити Фридман па закључити да нико жив не би дао 1,5 милијарди евра па онда још пет милијарди, исто евра, за отплату дугова е да би после тридесетак година дошао до прве зараде.
Наравно, ову за пословне перформансе круцијалну информацију директор Телекома, Владимир Лучић, који се ових дана разлетео по режимским медијима, од јавности крије као змија ноге. Можда би тај податак и остао тајна да на њега пажњу није скренуо луцидни аналитичар домаћих економских збивања Ненад Гујаничић.
Али, зато се Лучић није устручавао да бескрупулозно обмане грађанство Србије. Штавише, своје власнике, јер готово пет милиона њих (после бесплатне поделе 2012. године) поседује акције Телекома. У једном од својих многобројних наступа, ако се не варам на Првој телевизији, Лучић је рекао како је „српска компанија изашла на европску берзу, као једина са Западног Балкана“.
Благо речено, то је потпуно нетачно. Није Телеком изашао ни на какву берзу него је на европском тржишту продао обвезнице, другим речима узео кредит, од две (1,95 – сасвим прецизно) милијарде евра. Не да није ни на једној европској, него Телеком није ни на Београдској берзи – коју је, узгред буди речено, актуелна власт такође готово угасила, па заостаје и за скопском, о загребачкој и љубљанској берзи да и не говоримо. Свака берза, наиме, захтева транспарентност рада компаније. Зато се за предузећа на берзи каже да су јавна предузећа. Свако може да има увид у њихово пословање. А Телеком податке о свом пословању крије чак и од сопствених власника, па годишње извештаје, које по закону мора да припрема за скупштину акционара, држи под кључем, тј. шифром, као строго-пов. тајну.
Но, да се вратимо Лучићу и његовој „европској берзи“. Директор Телекома је, наиме, од јавности сакрио и информацију о цени по којој се задужио. С разлогом – јер је и тај податак катастрофалан. Каматна стопа коју ће Телеком морати да плаћа износи близу 7,5 одсто. То је готово двоструко више од каматне стопе коју плаћа држава Србија (иначе такође врло високих четири одсто) што значи да је поверење финансијера у Телеком као фирму баш јако, јако рђаво. Односно, наводи на помисао да Телеком не би ни могао да се задужи да иза њега не стоји држава Србија. Тачније – грађани Србије који ће тај дуг, на крају крајева, да плате.
Када је, пре 10 година, вођена кампања против приватизације Телекома, један од главних аргумената био је да ће странци да воде рачуна само о профиту. Могуће је, али нема тог страног власника који би своју компанију тако „до грла“ задужио као што су ови домаћи. А колико год да би је задужио, не би тај дуг могао да превали на леђа грађанки и грађана (од којих многи још нису ни рођени) Србије, као што ће ови „наши“ патриоти.
Такође, истицало се да ће останак компаније у државном власништву „осигурати безбедност и заштиту података грађана“. Као што знамо, у марту ове године дошло је до цурења података из Телекомове базе чиме је било „компромитовано око 160.000 корисничких профила“. И – шта се десило? Појео вук магарца. Телеком и полиција обећали су истрагу и откривање починилаца, али до дана данашњег ништа нису нашли и никог нису открили.
Можда најважнији аргумент био је да ће Телеком као домаћа фирма (насупрот странцима који за то, наводно, неће имати интереса) подстицати научни и техничко-технолошки развој земље. Опет ћорак. Уместо у струку и науку, Телеком се бацио у политику. Куповао је и оснивао медије, портале и телевизије – по баснословним ценама и ван сваког економског резона – које је одмах стављао у функцију актуелног режима и одржања власти Александра Вучића лично.
Тако данас Телеком нема ниједну перспективну фирму, нема у изгледу ниједан нови бизнис који би могао да му донесе велики профит у (ближој или даљој) будућности; он продаје инфраструктурне објекте (антенски систем) да би очувао ликвидност, он се ослања на послове који губе дах.
Он је на издисају.
Практично – на респиратору. У животу га одржавају вештачка плућа, тј. страни финансијери који му упумпавају кисеоник у крвоток.
Дакле, да закључимо, не да српска државна телекомуникациона компанија тренутно не вреди ни пребијене паре, него би држава Србија морала да плати, некоме, три и по милијарде евра да би је тај неко – ако се смилује – узео на поклон. То је ефекат десетогодишњег Лучић/Вучић менаџерисања.
Када би Србија имала јавни медијски сервис, могла би да се направи нека емисија, под називом, рецимо, актуелни разговори, па да се у „прајм тајму“ организује дебата о судбини Телекома Србија, некадашње „златне коке“ српске привреде. Али – нема.
Извор: Пешчаник
Коментари (2)
Остави коментар17.07.
2026.
Re:
Apsolutno ste u pravu. Od Udruženja novinara Srbije nije ostalo ništa, reč je o jednoj političkoj skupini plenuskog tipa . Mi koji smo od početka bili članovi ovog časnog i profesionalnog Udruženja mogli bi smo da po nešto kažemo o svakom od glavnih šefova UNS-a .
Одговори16.07.
2026.
zbrda-zdola
Kakve ovo ima veze sa Udruzenjem novinara! Menjajte berem naziv Udruzenje plenuma, Udruzenje opozicije, Udruzenje blokadera...ali udruzenje novinara, zaista, niste.
Одговори