Вести
14. 07. 2026.
У првој половини године тужилаштва формирала 45 одсто више предмета због напада на новинаре
Према евиденцији Врховног јавног тужилаштва, у првој половини ове године у тужилаштвима у Србији формиран је 71 предмет који се односи на претње и нападе на новинарке и новинаре. Од тог броја, 37 предмета формирано је у Посебном јавном тужилаштву – Одељењу за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду.
То представља повећање од 45 одсто у односу на исти период прошле године, која је била рекордна по броју напада на медијске раднике.
Настављен је тренд уочен током претходне две године: у првих шест месеци ове године, полиција у 28 случајева није одговорила на захтеве тужилаштва за прикупљање обавештења о пријављеним претњама и нападима на новинаре. У пет од тих случајева полиција није поступила ни након ургенције тужилаштва.
Само у једном случају тужилаштво је подигло оптужни предлог.
У 17 случајева тужилаштво је одбацило кривичну пријаву или је сачинило службену белешку да нема основа за покретање кривичног поступка.
Када је реч о физичким нападима на новинарке, новинаре и фоторепортере током локалних избора у околини Бора и у Бајиној Башти, и даље се спроводе доказне радње, укључујући медицинска вештачења. Припадници полицијских управа још нису идентификовали починиоце, упркос бројним видео снимцима, приложеним доказима на којима се неки од нападача јасно виде и чији су идентитети познати.
У 11 случајева полиција је прикупила потребна обавештења и чека се одлука надлежног тужиоца. У два случаја починиоци су идентификовани и у току су доказне радње.
У случају претећег писма које је добила новинарка Н1 Даница Вученић извршена је ДНК анализа, а чека се одговор на замолницу за међународну правну помоћ која је упућена Словенији, одакле је претеће писмо послато.
„Ескалација претњи и напада на новинаре, укључујући и покушај убиства, нарочито током изборног процеса, озбиљно забрињава медијску заједницу. Још више забрињава све израженије насиље према активистима цивилног друштва, студентског покрета и свим грађанима који другачије мисле.
У овој години за претње и нападе на новинаре још нико није одговарао. Када се саберу подаци за протекле две и по године, од укупно 279 отворених предмета у тужилаштвима, само у десет случајева изречена је нека судска мера. То значи да је решено свега 3,6 одсто случајева, што јасно показује да је некажњивост за нападе на новинаре готово потпуна.
Од почетка године четири новинарке и новинара били су принуђени да напусте Србију због озбиљне угрожености сопствене и безбедности својих породица. Тиме је укупан број представника медија који данас живе у егзилу порастао на шест.
Изражавамо солидарност са колегиницама и колегама и још једном позивамо политички врх Србије да престане са таргетирањем, блаћењем, вређањем и угрожавањем безбедности новинара и редакција. Позивамо и надлежне институције, пре свега полицију и тужилаштво, које финансирају сви грађани ове земље, да ефикасно откривају починиоце и процесуирају одговорне за насиље над новинарима.
Позивамо и представнике међународне заједнице, а посебно Европску комисију и ОЕБС, да пронађу начин да заштите новинаре у Србији, који данас раде у једном од најтежих и најопаснијих окружења за новинарски рад у Европи“, изјавио је Веран Матић, члан Сталне радне групе за безбедност новинара, председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и координатор Сигурне линије за новинаре.
АНЕМ
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.