Вести
20. 07. 2026.
Европска комисија забринута због налаза HRW о могућим злоупотребама шпијунских софтвера у Србији
Европска комисија изразила је забринутост због извештаја о могућим злоупотребама шпијунског софтвера и форензичких алата за мобилне телефоне за незаконито праћење новинара, бранилаца људских права и других појединаца у Србији.
Из Брисела тако одговарају на питање Радио Слободна Европа у вези са налазима Human Rights Watch-a (HRW) да су бугарске власти издавале дозволе за извоз опреме за надзор земљама које имају документовано шпијунирање неистомишљеника власти, а међу којима је и Србија.
HRW је упозорио да је реч о државама које би такву технологију могле злоупотребити.
Портпарол Европске комисије поручио је да „сваки покушај незаконитог приступа подацима грађана, укључујући новинаре и политичке противнике, уколико се потврди, није прихватљив“.
Подсећа да је у извештају Европске комисије о Србији за 2025. годину, наглашено да такав надзор „производи застрашујући ефекат и може довести до аутоцензуре“.
„У Европској унији, истрага о оваквим питањима у надлежности је сваке државе чланице појединачно. Комисија очекује да национални органи темељно испитају све такве наводе и обнове поверење грађана“, поручује.
Документи до којих је HRW дошао, показују да је бугарска компанија Circles BG имала дозволу за извоз у Србију од августа 2023. до истог месеца наредне године.
Из те организације су за РСЕ подвукли да се дозвола односи на исти временски период у којем је раније документована и употреба алата за хаковање мобилних телефона и шпијунског софтвера против независних новинара и припадника цивилног друштва.
Дозвола је издата за уређај за праћење мобилних телефона „Pixel Move“ бугарске компаније Circles, који је способан да пресреће гласовне комуникације, поруке и интернет саобраћај.
Circles је бугарска компанија повезана са NSO Group, израелском фирмом која стоји иза озлоглашеног шпијунског софтвера Pegasus, коришћеног за тајна праћења широм света, па и у Србији.
HRW није успео да утврди да ли је компанија ове извозне лиценце и употребила, односно да ли је опрема и извезена.
То питање РСЕ је поставио надлежнима у Србији и Бугарској, као и самој компанији. Сви упити остали су без одговора.
Контрола извоза у земљама ЕУ
HRW, али и организација Amnesty International критиковале су Европску унију због недовољне контроле извоза технологија за надзор из земља које су чланице.
Из Брисела кажу да су упознати са извештајем HRW и да анализирају садржај.
Портпарол Комисије указује да ЕУ контролише извоз, транзит, посредовање и пружање техничке помоћи у вези са робом двојне намене – укључујући производе за сајбер надзор.
„Све са циљем да спречи, између осталог ширење оружја за масовно уништење (WMD) и очува регионални мир, безбедност и стабилност, као и поштовање људских права и међународног хуманитарног права“.
Истиче да је ЕУ значајно пооштрила контролу извоза таквих производа и донела смерница које треба да подрже примену извозних контрола од стране извозника и надлежних органа.
Смернице подразумевају то да технологије за сајбер надзор не могу напустити територију ЕУ без извозног одобрења (или лиценце) које издаје надлежни орган државе чланице, објашњава.
Напомиње и да су државе чланице искључиво одговорне за издавање или одбијање дозвола за извоз робе двојне намене, као и за њихово спровођење.
„Надлежни органи држава чланица нарочито морају узети у обзир ризик да би се ти производи могли користити у вези са унутрашњом репресијом или озбиљним кршењима људских права и међународног хуманитарног права“, истиче портпарол Комисије.
Комисија наглашава да је контроле извоза потребно редовно ажурирати како би се прилагодиле променљивим безбедносним ризицима и претњама, као и брзом развоју науке и технологије.
„У том циљу, Комисија води континуирани дијалог са индустријом, академском заједницом и цивилним друштвом, настојећи да успостави одговарајућу равнотежу између безбедности и трговине“, кажу из Брисела.
Најављују да ће ускоро бити покренута свеобухватна евалуација Уредбе ЕУ о роби двојне намене која ће обухватити и контроле производа за сајбер надзор.
Очекује се да евалуација буде завршена почетком 2027. године.
Из Брисела напомињу да ови принципи важе и за Србију, као земљу кандидата за чланство која се обавезала да ће своје законодавство ускладити са правним тековинама ЕУ, као и са европским стандардима и вредностима.
„Комисија ће наставити да пажљиво прати развој догађаја у области владавине права и основних права у Србији“, поручују.
На незаконита праћења новинара и активиста у Србији до сада су указале бројне међународне институције и тела. Међу последњима Савет Европе у својој Резолуцији о стању демократије у Србији која је усвојена 23. јуна.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.