Вести
04. 08. 2026.
Професор Вељановски: РЕМ може за 15 дана да добије деветог члана и профункционише
И друга конститутивна седница новог Савета Регулаторног тела за електронске медије није резултирала избором председника и потпредседника, што је услов да орган који одлучује, а тиме и цео РЕМ постану функционални. О подели унутар Савета, која је илустрација укупних друштвених подела, све се зна и није неочекивано да још нема одлуке.
Четворо чланова који се с разлогом сматрају независним, а компетентним, имало је флексибилнији приступ: уместо Милеве Малешић која је претходно кандидована и није добила подршку, предложена је нова кандидаткиња Дубравка Валић Недељковић. Друга половина Савета остала је при првом предлогу, упорно кандидујући Милоша Гарића. Резултат – пат позиција.
Можда ће решење донети следећи састанак, а можда и неће. Коме то одговара?
Одговор је садржан у околностима због којих се, упркос јасним законским одредбама, одуговлачило са покретањем процедуре избора чланова Савета РЕМ-а после доношења новог Закона о електронским медијима којим је предвиђено да се цео Савет бира поново јер претходни није радио како треба.
Била је то одговорност надлежног Одбора за културу и информисање Народне скупштине Србије који има обавезу покретања процедуре избора чланова Савета. Одбор је каснио, поступак је спроведен два пута уз многе мањкавости и незаконитости и ту смо где смо.
Има ли излаза из овакве ситуације?
Има! Поменути одбор може већ данас, сутра, ових дана, да објави јавни позив за предлагање кандидата за избор члана Савета који недостаје. Пошто је осам чланова већ изабрано све је једноставније јер треба два кандидата, од којих се бира један, да предложе само национални савети националних мањина као колективни овлашћени предлагач.
Сви рокови по којима се поступак покреће највише шест, а најмање три месеца пре истека мандата претходним члановима су одавно прошли и нема разлога да се чека. Од објављивања јавног позива у року од 15 дана национални савети треба да дају два имена, од којих ће Народна скупштина изабрати једног.
Све може да буде обављено до краја августа, јер парламент Србије треба да има бар још једну седницу у садашњем сазиву, пре расписивања парламентарних избора и може да изабере деветог члана Савета РЕМ-а. Све би било по закону, а има и времена. Да ли има воље?
Упитност постојања воље за хитно деловање, индикована је већ саопштењем да ће се избор деветог члана Савета, обавити после избора у националним саветима. Зашто? Где то пише?
На основу чега национални савети могу себи да дају за право да ће о једном ургентном питању од опште друштвене важности, да се изјашњавају тек у новим сазивима? Национални савети постоје, потпуно је неважно што су на крају мандата и ако надлежни одбор Народне скупштине објави јавни позив за кандидовање члана Савета РЕМ-а, национални савети не могу да се оглуше о законску обавезу.
То је оно што је битно, а све друге спекулације о томе да ли би нови сазиви националних савета дали боље кандидате за Савет РЕМ-а и да ли би девети члан био језичак на ваги на једну или другу страну, падају у воду пред чињеницом да, ако се чекају избори у националним саветима, скоро сигурно неће бити функционалног РЕМ-а пре парламентарних избора, што је много горе него да превагне једна или друга страна.
Евентуални разлог – летњи период, немогућност одржавања консултација, потпуно је неприхватљив. Ако Народна скупштина, ради, ако се од Савета РЕМ-а очекује да ради, упркос унутрашњој и спољној блокираности, зашто би се националним саветима толерисао „холидеј“ период, како би рекао председник државе.
Уколико би у наредних месец дана био изабран девети члан Савета РЕМ-а, то би омогућило конституисање и прави почетак рада, уз, разуме се, компромисно решење да оних пет чланова који имају већину имају и председника, а осталих четворо заменика председника Савета.
То није идеално решење, али је реално могуће и највише што се у садашњим околностима може постићи. Такав Савет би могао да реализује законске одредбе о доношењу аката о изборима управних одбора јавних медијских сервиса, да подстакне скупштине Републике и Покрајине да донесу акте о избору чланова Програмских савета Јавних сервиса, чиме би био омогућен и избор повереника за остваривање права слушалаца, гледалаца, читалаца.
Све то стриктно произилази из закона и о томе није могуће супротстављати мишљења, већ само реализовати обавезу која је припала Савету. Било би могуће организовати нужан мониторинг оних пружалаца медијских услуга којима су истекле дозволе, а као веома значајна активност, било би могуће формулисати обавезујућа и необавезујућа упутстава медијима за период предизборне кампање, као и формулисање методологије мониторинга и надзора.
У односу снага 5:4 не би било могуће доносити неке од одлука које захтевају двотрећинску већину, али можда се и изненадимо. У сваком случају илузија је да се у садашњим околностима може очекивати идеално стање у РЕМ-у, ако га нема у скупштинама и осталим институцијама система.
Асиметрични мандати чланова Савета, омогућавају да се кроз непуне две године поново бира трећина чланова, што значи да процедура кандидовања треба да почне већ на пролеће. Треба ли наглашавати да ће парламентарни избори, који треба у међувремену да буду одржани, одредити и смер обнове Савета Регулатора? Само у варијанти демократске власти, може се очекивати и независан, компетентан, функционалан РЕМ.
Узгред, од онога што се зна о току и садржају прошлонедељне седнице Савета, уочљиво је да се на њој расправљало и да ли она треба да буде отворене за јавност, чиме је пренебрегнута потпуно јасна одредба Закона о електронским медијима: „Рад Савета је јаван“ (Члан 22, став 2). Никакви подзаконски акти или воља чланова Савета не могу да буду јачи од тога.
Друго, аргументација да неко ко је жребом, на основу закона, добио најкраћи мандат од две године није логично да буде председник, је исправна.
Размишљање, које се чуло, да би избор некога ко има мандат шест година, ускратило право будућем деветом члану савета кога треба да предложе национални савети, да и он буде у игри за председника, је ирелевантно. Закон јасно каже да чланови Савета не представљају оне који су их кандидовали већ ширу друштвену заједницу. Уосталом, ето разлога више да се пожури са избором деветог члана па да и он учествује у раду од почетка.
Све је дакле, у рукама надлежног одбора Народне скупштине, односно власти. Ако је стварана представа како је буђење РЕМ-а из дуже летаргије важно између осталог и за евроинтеграције, нека надлежне институције покажу доследност. Доследност се очекује и од опозиционих актера који треба да подрже независне и стручне чланове Савета РЕМ-а, а не да им неодмереним, контрапродуктивним изјавама намећу своју вољу.
Аутор је професор предмета Медијски систем Србије на Факултету политичких наука у пензији
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.