Вести
04. 08. 2026.
ЕУ почела да примењује правила о означавању АИ садржаја: Шта редакције морају да знају
Од 2. августа у Европској унији (ЕУ) примењују се нова правила транспарентности из Акта о вештачкој интелигенцији (АI Act), која би требало да омогуће публици да лакше препозна када комуницира са системом вештачке интелигенције и када је садржај генерисан или измењен помоћу те технологије.
За новинаре и редакције најважније су обавезе које се односе на означавање дипфејк фотографија, аудио и видео-садржаја, као и одређених текстова о питањима од јавног интереса.
Нова правила у ЕУ не значе да сваки новинарски текст у чијој је припреми коришћена вештачка интелигенција (ВИ) мора аутоматски да буде означен. Пресудно је да ли је садржај прошао суштинску људску проверу или уредничку контролу и да ли је физичко или правно лице преузело уредничку одговорност за објављивање. Дипфејк садржаји, међутим, морају бити јасно обележени и када су прошли уредничку контролу.
Информација о употреби ВИ мора бити јасна, лако уочљива и доступна публици најкасније приликом првог сусрета са садржајем.
Кодекс праксе није закон, али показује како се закон примењује
Да би пружаоцима и корисницима генеративних система олакшала примену нових обавеза, Европска комисија објавила је Кодекс праксе о транспарентности садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом. Документ су израдили независни стручњаци у процесу у којем су учествовали пружаоци генеративних система, стручњаци за технике означавања и детекције, организације цивилног друштва, академска заједница и друга заинтересована лица, уз подршку Канцеларије ЕУ за вештачку интелигенцију.
Кодекс је добровољан, али обавезе из члана 50. Акта нису. То значи да компаније и организације не морају да приступе Кодексу, али морају да докажу да правила транспарентности испуњавају на други, подједнако одговарајући начин. Европска комисија и Европски одбор за вештачку интелигенцију оценили су Кодекс као одговарајући практични оквир за доказивање усклађености, па његовим потписницима доноси већу правну сигурност и предвидљивост у свим државама чланицама ЕУ.
Није свака употреба ВИ разлог за ознаку
За текстове постоји важан изузетак. Текст генерисан или измењен помоћу ВИ, објављен ради информисања јавности о питањима од јавног интереса, не мора да буде означен уколико је прошао одговарајућу људску проверу или уредничку контролу и ако је физичко или правно лице преузело уредничку одговорност за његово објављивање.
То је посебно значајно за редакције које ВИ користе као помоћ при истраживању, обради података, транскрипцији, превођењу или језичком уређивању. Сама употреба алата у некој фази рада не ствара аутоматски обавезу означавања коначног текста. Одлучујуће је да новинар или уредник провери чињенице, поузданост извора, контекст и смисао садржаја и да редакција за објављено преузме одговорност.
Европска комисија, међутим, наглашава да површна контрола није довољна. Провера правописа, граматике или техничког изгледа текста не сматра се суштинском људском провером или уредничком контролом. Уредник мора имати овлашћење да садржај одобри, измени или одбије на основу његове суштине, уз проверу информација и веродостојности извора.
Овај изузетак односи се на текст, али не ослобађа редакцију обавезе да означи дипфејк. Ако објављује фотографију, аудио или видео који помоћу ВИ верно опонаша постојећу особу, предмет, место, организацију или догађај и може лажно деловати аутентично, редакција мора јасно да наведе да је садржај генерисан или измењен. Када је дипфејк део очигледно уметничког, креативног, сатиричног или фикционалног дела, ознака и даље треба да постоји, али може бити постављена тако да не омета приказивање или доживљај дела.
Ознака мора да буде видљива при првом сусрету са садржајем
Кодекс предвиђа да ознака буде јасна, читљива, уочљива и приступачна различитим групама публике. Код фотографије или видеа може бити постављена директно на садржај, док код видеа треба да буде приказана на почетку, а код дужих формата по могућности и током видеа, нарочито после рекламних или других прекида. Код аудио-садржаја обавештење треба да се чује на почетку, док код текста треба да буде постављено изнад текста, уз наслов или на другом месту које ће читалац видети пре него што почне да чита.
Препоручује се и да редакција објасни да ли је садржај у целини генерисан или само измењен и, када је то могуће, који је његов део промењен, на пример лице, глас или позадина. Европска унија припремила је скуп бесплатних икона за потпуно генерисане и делимично измењене садржаје, али њихова употреба није једини дозвољени начин обележавања.
Ознака, ипак, не говори да ли је садржај истинит. Она публици саопштава његово порекло и начин настанка, али не представља потврду тачности нити доказ да је означени садржај обмањујући.
Редакцијама су потребна интерна правила
Кодекс препоручује документоване процедуре којима ће организација одредити када се садржај означава, која се ознака користи и шта значи, где се поставља, ко проверава да ли је обележавање правилно спроведено и како се исправља изостављена или погрешна ознака. Правила би требало да обухвате запослене и спољне сараднике, као и обуку, поступак за пријављивање пропуста и одговорност за њихово отклањање.
У Србији још није усвојен посебан закон који свеобухватно уређује развој и употребу вештачке интелигенције, укључујући њену примену у медијима. Кодекс новинара и новинарки Србије, међутим, захтева да медији ВИ користе транспарентно, одговорно и сразмерно, да остану у целини одговорни за објављени садржај и да јавност обавесте када је садржај креиран коришћењем алата заснованих на ВИ.
Национални закон о вештачкој интелигенцији у Србији тренутно је у фази припреме и усклађивања са стандардима Европске уније. Иако члан 50 Акта још није део домаћег законодавства за локалну употребу, очекује се да ће Србија кроз процес хармонизације преузети идентична правила о транспарентности у наредном периоду.
Одсуство посебног закона зато не би требало да буде разлог да редакције чекају са успостављањем правила. Интерна политика може унапред да одреди за које послове је употреба ВИ дозвољена, који подаци не смеју да се уносе у спољне алате, како се проверавају резултати, када се садржај означава и ко доноси коначну одлуку о објављивању. Редакције могу увести и виши стандард транспарентности од законског минимума.
Независно удружење новинара Србије усвојило је Политику коришћења вештачке интелигенције у НУНС-у и припремило модел документа прилагођен редакцијама. Пример политике слободан је за преузимање на сајту НУНС-а, а свака редакција може да га прилагоди својој величини, начину рада, техничким капацитетима и врстама садржаја које производи.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.