Вести
05. 08. 2026.
СЋФ: 106 вербалних напада политичара на новинаре током јула
У јулу 2026. године Славко Ћурувија фондација забележила је најмање 106 вербалних напада државних званичника, других представника власти и страначких функционера Српске напредне странке (СНС) на новинаре и медије. Ово је значајан пад броја напада у односу на претходне месеце.
Наставак акције Вишег јавног тужилаштва о употреби звучног оружја на протесту 15. марта 2025. године, претње смрћу председнику Србије Александру Вучићу и најављени избори и истраживања јавног мњења – неки су најчешћих повода за нападе у јулу. Представници власти означавали су новинаре као учеснике у изазивању насиља и грађанског рата, уз све чешће спомињање различитих видова њиховог наводно незаконитог извештавања, укључујући и позиве на кривичну одговорност.
Поступајући тужилац Миодраг Марковић је, гостујући на јавном сервису Радио-телевизији Србије овим поводом, најавио процесуирање четири групе лица. Једна се односи на, како је рекао тужилац, лица „која су пружала медијску подршку”, односно „објављивала по друштвеним мрежама или у одређеним медијима” тврдње о звучном оружју, а чији је, према његовим речима, „идентитет мање-више познат”.
Највише напада забележено је у изјавама и објавама народног посланика СНС-а и члана скупштинског Одбора за културу и информисање Небојше Бакареца (21). За њим следе:
– председник Србије Александар Вучић (13),
– председник СНС-а Милош Вучевић (13),
– председница Народне скупштине Ана Брнабић (12),
– народни посланик СНС-а Владимир Ђукановић (8),
– народни посланик СНС-а и председник посланичке групе СНС-а Миленко Јованов (6).
У нападима на новинаре и медије учествовали су и Више јавно тужилаштво у Београду, новосадски огранак Српске напредне странке и још 19 званичника, међу којима: први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, министри одбране Братислав Гашић, културе Никола Селаковић, за јавна улагања Дарко Глишић, без портфеља Ђорђе Милићевић, министарке привреде Адријана Месаровић и државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић, потпредседница Народне скупштине Марина Рагуш, председница Скупштине Града Новог Сада Дина Вучинић, народни посланици Милован Дрецун и Марјан Ристичевић, као и народне посланице Данијела Николић и Дуња Симоновић Братић.
Најчешће су нападане редакције Н1 (27), Нова (25) и Данас (8), а на мети су били и Радар, Време, НИН, Аутономија, КРИК, Озон Пресс и Инсајдер.
У нападима су коришћене и квалификације попут: „тајкунски”, „блокадерски”, „антисрпски”, „окупациони” медији; „фабрике зла”, „тровачнице”…
Више јавно тужилаштво у Београду (ВЈТ) наставило је да води предистражни поступак покренут прошлог месеца због, како је наведено, „основане сумње” да је на протесту 15. марта 2025. изведена „симулација употребе звучног топа”.
У оквиру овог поступка, полиција је претресала стан и канцеларију новинара и војног аналитичара Александра Радића, који је међу првима јавно говорио о могућој употреби звучног оружја на поменутом протесту и о томе комуницирао са новинарима.
Радић је, у међувремену, из безбедносних разлога, напустио Србију након што су провладини медији објавили видео-снимке његовог праћења на којима је снимљена и његова малолетна ћерка.
Виши суд у Београду је, на предлог ВЈТ, у јулу одредио притвор и расписао потерницу за Радићем. Тим поводом су Александар Вучић и Небојша Бакарец поручили да је „дошло време одговорности”.
Вучић је, одговарајући на питања о поступању тужилаштва у овом случају, оптужио Удружење новинара Србије и Независно удружење новинара Србије да су учествовали у „измишљању те афере” и „никада нису реаговали на једну од најтежих лажи која је могла да кошта земљу десетине и стотине живота због мржње које су они посејали”.
Навео је и да су због „њиховог погрешног и злонамерног рада” уследили „паљење просторија СНС-а” и „покушај убиства људи” у Ваљеву, алудирајући на догађаје из августа 2025, када је група маскираних демонстраната разбила стакла и запалила просторије локалног одбора Српске напредне странке.
Ови догађаји уследили су након документованог полицијског насиља према демонстрантима на протесту у Ваљеву два дана раније. Тада се на друштвеним мрежама проширила и информација да је наводно преминуо један малолетник кога је претукла полиција. Иако Н1 и Нова С ту вест нису објавиле, званичници већ годину дана тврде супротно, оптужујући их за пласирање лажних вести чији је циљ изазивање мржње и беса код грађана.
Тако је у јулу 2026. министар Братислав Гашић, враћајући се на ову тему, рекао да „тајкунске телевизије директно позивају на грађански рат” и поручио: „Слагали сте за мртвог дечака у Ваљеву. (…) То је за робију.”
Још један важан повод за нападе биле су претње смрћу које је мушкарац С.С. упутио Александру Вучићу путем друштвених мрежа. Вучић је особу која му је претила назвао „Шумадинцем ког је неко завео страшним лажима”, а упућену претњу „плодом манипулације” оних који су преко „мејнстрим медија” и друштвених мрежа, новцем споља, желели да поделе Србију.
Ана Брнабић је тим поводом рекла да су „мејнстрим медији који подржавају блокадере на сваки начин утицали на стварање атмосфере у којој се човек сматра херојем уколико убије Вучића”. Као узрок атмосфере у којој је могуће претити председнику, Брнабић је навела и „непостојање правног оквира за медије: шта могу, а шта не могу да говоре и како се за то санкционишу”.
Такав законски оквир, међутим, већ постоји. Србија је 2023. донела нове медијске законе, који су потом допуњени 2025. године. Уочи усвајања измена, Брнабић је изјавила да ће „медијски закони, које је у потпуности подржала Европска комисија, допринети додатном унапређењу медијске сцене у Србији”.
И други званичници указивали су на наводно незаконит рад медија и позивали на утврђивање њихове одговорности.
Тако је министар Никола Селаковић критиковао власт зато што је „допустила” да неко „инсталира своју лажи-машинерију у Луксембургу, а да у Србији шири лажи, неистине и обмане и да не може да му фали длака с главе због тога, нити да за било какву неистину, лаж или обману коју изрекне да одговара”. Први потпредседник Владе и министар Синиша Мали истакао је да Н1 послује противно законима Србије, јер је регистрована у Луксембургу. Народни посланик Владимир Ђукановић предложио је да држава „онемогући да разноразни шарлатани вршљају по медијима”, оптужујући Н1 и Нову С да политичке активисте представљају као аналитичаре ради ширења „пропаганде” и „наручених лажи”.
Званичници су оптуживали медије да објављују лажне податке о подршци власти и студентском покрету, након вести о истраживању јавног мњења организације Црта и Универзитета Стенфорд, али и да „мрзе пензионере” након критичких вести о Вучићевој најави новчане помоћи грађанима.
Међу појединачним новинарима убедљиво најчешће нападан је Динко Грухоњић (10), од чега је осам напада дошло од председника СНС-а Милоша Вучевића, који је наставио да на страначким скуповима широм Војводине представља Грухоњића као претњу територијалном интегритету, српском идентитету и Српској православној цркви.
Током јула нападани су и Јелена Обућина, Игор Михаљевић, Марко Видојковић, Ненад Кулачин и други.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.