Вести
11. 08. 2026.
Владимир Ђукановић изгубио судски спор против новинара Радара Вука Цвијића
Суд је све захтеве одбио, и наложио да Ђукановић мора Цвијићу да надокнади 186.250 динара судских трошкова.Пресуда, међутим, још није правоснажна. Ђукановић може да се жали Апелационом суду у Београду у року од 8 дана од пријема пресуде
Виши суд у Београду одбио је све тужбене захтеве адвоката и функционера СНС Владимира Ђукановића против новинара Радара Вука Цвијића, као неосноване. Реч је о тужби за текст у којем је Цвијић објавио садржај службене белешке инспектора Слободана Миленковића у којој се наводи да му је адвокат Ђукановић нудио мито преко посредника.
Адвокат и функционер Српске напредне странке Владимир Ђукановић је на суду тражио укупно 1.100.000 динара нематеријалне штете због повреде части и угледа и претпоставке невиности, за текст објављен у НИН-у, на сајту Н1, емисију „Пробуди се“ и “Међу нама” на Нова С.
Суд је све захтеве одбио, и наложио да Ђукановић мора Цвијићу да надокнади 186.250 динара судских трошкова.
Пресуда, међутим, још није правоснажна. Ђукановић може да се жали Апелационом суду у Београду у року од 8 дана од пријема пресуде.
Адвокатица Цвијића, Круна Савовић, у изјави за Радар каже да је првостепени суд, одлучујући, у целости поштовао кључне стандарде којима се штити истраживачко новинарство, те је тужбени захтев, разумно, одбио као неоснован.
“Судски поступак који је Владимир Ðукановић иницирао против Вука Цвијића (оставићу по страни оно што јавност зна како о туженом тако и о тужиоцу) – занимљив је због тога што је тужба усмерена само на аутора текста. Акценат стављен искључиво на аутора – на оно што је написао, а затим и рекао – говори о томе да је тужилац тужби нашао циљ односно да ју је с циљем поднео: да заустави Вука Цвијића у обелодањивању сазнања до којих је дошао. Срећом, овог пута суд је заштитио право и новинара и јавности”, каже Савовић.
Као један од кључних разлога за одбијање тужбених захтева је то што је судија прихватио да је Цвијић пренео садржај службене белешке.
Наиме, суд је утврдио да је текст био заснован на службеној белешци МУП-а, коју је сачинио инспектор Слободан Миленковић, а коју је суд на предлог туженог прибавио од МУП-а. У тој белешци се наводи да су преко посредника Владимир Ђукановић и дугогодишњи власник таблоида Објектив Александар Папић, Миленковићу нудили 100.000 евра, напредовање у каријери, уз захтев да се одговорност за „Јовањицу“ пребаци на Небојшу Стефановића.
Суд је изричито прихватио да је Цвијић веродостојно пренео садржину тог документа државног органа. Није прихваћена ни тврдња да је Цвијић Ђукановића представио као починиоца кривичног дела. “Цвијић није изнео тврдњу да је Ђукановић нудио мито као утврђену чињеницу, већ је пренео садржај службене белешке”, наводи се у образложењу пресуде.
Због тога суд сматра да није повређена претпоставка невиности из члана 73. Закона о јавном информисању и медијима.
За суд је ово друго легитимно новинарско извештавање. Суд је посебно нагласио да је тема текста била корупција,наводно нуђење мита, случај „Јовањица“, поступање државних органа, понашање високих јавних функционера, због чега је закључено да у овом случају постоји изузетно снажан јавни интерес.
Суд је Ђукановића посматрао као јавну личност, политичког функционера који је у време објављивања текста био народни посланик и председник скупштинског одбора за правосуђе. У том контексту Виши суд у Београду је сматрао да јавни функционери морају да имају већи степен толеранције према јавној критици него приватна лица. Суд је такође прихватио да је новинар Радара Вук Цвијић поступао са “дужном новинарском пажњом”
Суд каже да од новинара не може да се захтева да утврди апсолутну материјалну истину, већ да мора да има довољно кредибилну основу да информацију сматра поузданом. У овом случају та основа је била службена белешка МУП-а.
Суд је закључио да је управо због тога Цвијић имао довољно поуздан извор и да је поступао са новинарском пажњом.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.